Investicije u uštedu energije u zgradama postale su atraktivnije zbog dugotrajne recesije, pokazao je novi izveštaj u kojem se ističe da će unapređenja postojećih zgrada uvođenjem opreme za efikasnije trošenje energije biti ključna za postizanje trajne vrednosti tih nekretnina. Uz dobrobiti koje nosi povećanje energetske efikasnosti zgrada, u izveštaju je ukazano i na neke nedoumice u evropskom zakonodavstvu. U Srbiji je prvi pasoš energetske efikasnosti dobila zgrada u jednom beogradskom naselju koja će imati za dve trećine manju od proseka godišnju potrošnju energije po kvadratnom metru. Primena energetskih pasoša za objekte treba da poveća energetsku efikasnost u Srbiji za 2% u narednih pet do sedam godina.

Sa povećanjem rizičnosti finansijske imovine, investitori su shvatili da renoviranjem zgrada smanjuju troškove za energiju, povećavaju vrednost nekretnine i sprečavaju pad njene vrednosti, navodi se u izveštaju poslenika sa sektora građevinarstva i nekretnina okupljenih u Evropskom institutu za performanse zgrada (BPIE).

"Jedno od najinteresantnijih otkrića (istraživanja) jeste da je finansijska kriza podstakla sektor nekretnina da investira u renoviranje zgrada. Oni su svesni da, kako bi očuvali i uvećali vrednost svojih zgrada, moraju da investiraju u mere za efikasnije korišćenje energije", istakao je direktor Instituta Oliver Rapf.

U suprotnom, upozorio je Rapf, odnosno odlaganjem unapređenja energetske efikasnosti zgrada, kompanije će se suočiti sa padom vrednosti njihove imovine.

Izveštaj Instituta "Ulaganje u energetsku efikasnost evropskih zgrada" pokazalo je da rizik od pada vrednosti nekretnina komplikuje nedostatak pokazatelja potrošnje energije zgrada i njihove emisije ugljenika.

Samo polovina evropskih kompanija sa sektora građevinarstva i nekretnina obuhvaćenih istraživanjem Instituta prati koliko energije troši, mada je to više nego u SAD, gde to radi 30% kompanija, Indiji (28%) i Kini (15%).

Iz iskustva evropskih kompanija koje prate potrošnju energije izvučene su četiri "lekcije" - rizik od pada vrednosti imovine je manji kod onih kompanija koje su više uložile u renoviranje radi uštede energije; promena pristupa u upravljanju zgradama pomaže velikim vlasnicima nekretnina da potroše manje za energetsku efikasnost; investicije u uštedu energije u zgradama treba da bude strateško opredeljenje i u Evropi prvo treba renovirati najstarije i energetski najmanje efikasne zgrade i obim investicija određuje brzinu ugradnje opreme za štednju energije u zgradama.

Podaci Instituta pokazuju da je stopa renoviranja zgrada radi uštede energije u Evropi niska, oko 1% ukupnog broja. Ta stopa bi, kako bi se ispunili ciljevi EU u štednji energije, trebalo da bude dvostruko ili čak trostruko veća.

Manjak poverenja

Istraživanje Instituta sprovedeno 2012. godine pokazalo je da je 43% anketiranih sa sektora zgrada u EU fokusirano na unapređenje energetske efikasnosti u postojećim zgradama prema 37% u SAD i 23% u Kini. To, prema rečima Rapfa, dokazuje da investitori sve više žele da ulažu u vlastitu imovinu jer su izgubili poverenje u druge vrste ulaganja.

"Među Evropljanima se beleži opšti trend da pre ulažu u svoje domove nego što usmeravaju novac u druge investicije jer, ako unaprede svoje kuće, vide šta su uradili i koliko štede na računima za struju", rekao je za EurActiv.com Rapf.

Navodi se i da, za razliku od Kine i Indije koje beleže "bum" gradnje stanova, zgrade u izgradnji u Evropi u ovom trenutku predstavljaju samo oko 1% ukupnog stambenog fonda.

Ulaganje u uštedu energije nije definisano

Stručnjaci iz Instituta ukazuju i da pojam ulaganja u uštedu energije u zgradama nije dobro definisan i da ga brkaju sa renoviranjem.

Navodi se da je Direktiva o energetskim performasama zgrada "prepuna dvosmislenosti" jer, pored ostalog, "ne precizira vremenski rok niti definiše pojam uštede energije u zgradama".

Po Institutu, "prava" ušteda energije u zgradama podrazumeva unapređenje energetske efikasnosti za 60-90% u poređenju sa postojećim nivoom, što je proces koji zahteva znatne investicije i ono što u Institutu zovu "analizom cele zgrade".

Ipak, Rapf smatra da ne treba utvrđivati suviše precizne ciljeve jer se potencijali zgrada za uštedu energije razlikuju.

"U zgradama zaštićenim kao kulturna dobra postoji samo nekoliko mera koje se mogu preduzeti a da im se ne menja fasada", pojašnjava Rapf i dodaje da se izolacioni materijal ne može staviti spolja a da se bitno ne izmeni igled zgrade.

Koliko je gotovo nula?

U izveštaju se napominje i da je potrebno znatno jasnije definisati "zgrade gotovo nulte potrošače energije" u Direktivi o eneregtskim performansama zgrada.

Tom direktivom se zahteva da sve nove zgrade u EU budu do 2021. godine "gotovo nulti potrošači energije" ali se članicama EU ostavlja da same definišu šta to znači. Javne zgrade treba da postanu "gotovo nulti potrošači" do 2019. godine.

Inače, kao "zgrade sa gotovo nultom potrošnjom energije" uopšteno se smatraju one koje troše malo više energije nego što proizvode.

Rapf ukazuje i na nedostatak harmonizacije na nivou EU oko sertifikata o eneregetskim performansama, što pravi probleme kompanijama sa privatnog sektora koje transanacionalno posluju.

Ti sertifikati vlasniku nekretnine i stanarima treba da pruže informacije o energetskom kvalitetu zgrade ali je, bez zajedničkih pravila, teško porediti podatke u različitim zemljama.

"Razgovori sa privatnim sektorom su potvrdili da bi bolja harmonizacija olakšala život brojnim kompanijama", istakao je Rapf.

Prvi energetski pasoš u Srbiji

U Srbiji je prvi pasoš energetske efikasnosti dobila 25. aprila zgrada u beogradskom naselju "Stepa Stepanović" koja je svrstana u energetski razred "C" s godišnjom potrošnjom od 56 kilovat sati po kvadratnom metru, što je dve trećine manje od proseka u Srbiji.

Prema rečima ministra građevinarstva i urbanizma Velimira Ilića, u Srbiji se rasipa 60% energije. Ilić je istakao da je bitno da, pored izgradnje novih objekata koji moraju biti energetski efikasni, što pre počne rekonstrukcija starih objekata.

Iz Građevinske direkcije Srbije su naveli da je u toku procedura izdavanja energetskih pasoša za sve zgrade u naselju "Stepa Stepanović", gde objekti imaju termičku izolaciju i stolariju koja štedi energiju, a sistem grejanja omogućava svakodnevno očitavanje potrošnje i regulisanje temperature u prostorijama.

Primena pravilnika o energetskim pasošima za zgrade počela je u oktobru 2012. godine.

Energetski pasoši biće obavezni - nijedan novi objekat neće moći da dobije upotrebnu dozvolu ili da bude uknjižen, ako vlasnici ne poseduju taj dokument. Pasoš sadrži opšte podatke o zgradi, klimatske i termotehničke podatke, kao i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava objekta.

Po pravilniku, postoji osam kategorija energetskih razreda u energetskom pasošu - od "A plus", što je najveća energetska efikasnost, do "G", što je najmanja.

Po podacima Inženjerske komore Srbije, u Srbiji je oko tri miliona raznih objekata čija je prosečna potrošnja od 150 do 200 kilovat časova po kvadratnom metru godišnje, dok je potrošnja u EU između 50 i 70 kilovat sati.

Primena energetskih pasoša za objekte trebalo bi da poveća energetsku efikasnost u Srbiji za 2% u narednih pet do sedam godina.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Usvojen zakon o efikasnom korišćenju energije
  
• 

  Vesti

  : Danska jedina u EU ne zavisi od uvoza energije
  
• 

  Vesti

  : Produžen rok za ugovaranje snabdevanja velikih potrošača
  
• 

  Vesti

  : Rekordna potrošnja energije u evropskim domaćinstvima