Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rekordna potrošnja energije u evropskim domaćinstvima
|
|
|
|
Objavljeno : 20.12.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Potrošnja energije u domaćinstvima u Evropskoj uniji u 2010. godini je dostigla najviši nivo za dve decenije, što se u velikoj meri pripisuje vremenskim prilikama. U ukupnoj potrošnji energije u EU potrošnja domaćinstava učestvuje sa gotovo 27%. Najviše energije po stanovniku troše domaćinstva u Finskoj a najmanje na Malti.
Novi izveštaj Evropske komisije pokazao je da je u 2010. godini ukupna potrošnja energije u 27-članoj EU dostigla 1,153 miliona ktoe (hiljada tona naftnog ekvivalenta) prema 1,078 miliona u 1990, što znači rast od bezmalo 7% u poslednjih 20 godina.
Istovremeno je potrošnja energije u evropskim domaćinstvima u 2010. godini bila 307.321 ktoe prema 273.384 ktoe u 1990. U poslednjih 20 godina potrošnja energije stanovništva porasla je za 12,4%, pri čemu je vrh dostigla 2005. a zatim je opadala do 2009.
Rast potrošnje energije do rekordnog nivoa u 2010. godini može se povezati sa vremenskim prilikama - zima 2009/10. bila je neuobičajeno hladna u Evropi dok su u leto 2010. u mnogim delovima Evrope beležene temeperature više od prosečnih.
Na potrošnju, poručuju autori izveštaja, deluju i drugi faktori, poput rasta populacije i ekonomskih prilika.
U izveštaju Status energetske efikasnosti u EU za 2011, koji je izradio zajednički istraživački centar Evropske komisije, navodi se da je između 2008. i 2009. godine ukupna potrošnja energije u domaćinstvima u EU smanjena za 5,2%, međutim, između 2009. i 2010. zabeležen je rast od 3,6%.
U ukupnoj potrošnji energije u EU domaćinstva su u 2010. godini učestvovala sa 26,7% i samo je sektor transporta imao veći udeo, od 31,7%. Sektori industrije i usluga u ukupnoj potrošnji imaju udeo od 25,3 odnosno 13,2%.
Samo šest članica EU je između 2005. i 2010. godine zabeležilo pad potrošnje energije domaćinstava - Malta (23,8%), Belgija (22%), Slovačka (7,2%), Velika Britanija (5,6%), Švedska (5,3%) i Danska (0,6%).
Izveštaj je pokazao i da se najveća potrošnja energije u domaćinstvima gledano po stanovniku beleži u Finskoj, Luksemburgu i Danskoj, što su i zemlje koje imaju veći od proseka bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku.
Veći BDP po stanovniku znači da vlasnici stanova imaju novca za tehnologiju koja je intenzivni potrošač energije, što za posledicu ima veću potrošnju. Međutim, ističu u Komisiji, ekonomski rast može da vodi i ka smanjenju potrošnje kroz uvođenje energetski efikasnih uređaja.
Viši menadžer za energiju i politiku klime u nemačkoj hemijskoj grupi BASF Brigita Hukeštajn (Brigitta Huckestein) smatra da je padu potrošnje energije beleženom poslednjih godina prošlog veka više doprinelo usporavanje privreda nego mere za unapređenje energetske efikasnosti.
"Rast potrošnje energije od 2009. godine uglavnom se može pripisati ekonomskom oporavku nakon finansijske krize 2008", kazala je Hukeštajn dodajući da članice EU treba da rade na ciljevima za energetsku efikasnost zgrada i preduzmu mere da se poveća broj zgrada koje se renoviraju. Renoviranje zgrada ne samo da će doprineti smanjenju tražnje energije, nego i otvaranju radnih mesta, istakla je Hukeštajn.
Ona je ukazala i da će Direktiva o energetskoj efikasnosti EU, usvojena u oktobru, pozitivno delovati na sektor građevinarstva. Međutim, zabrinjava, kako je rekla, uspostavljena gornja granica potrošnje energije u Direktivi jer predstavlja nepotrebnu barijeru za rast u Uniji koja mora da se oporavi i prevlada trenutnu krizu.
Kada je reč o struji, potrošnja te vrste energije u domaćinstvima učestvovala je u 2010. godini sa 29,7% u ukupnoj potrošnji električne energije. Veći udeo imao je samo sektor industrije, od 35,5%, a udeo usluga je nešto manji nego domaćinstava - 29,4%.
Potrošnja struje u evropskim domaćinstvima raste i između 2005. i 2010. godine povećana je za 1,69%. Taj rast pripisuje se povećanju broja električnih aparata u domaćinstvima. Električni uređaji su eneregtski efikasniji nego ranije ali se koriste češće i u dužem vremenskom periodu i imaju sve više specijalnih funkcija koje zahtevaju i više energije.
Između 1990. i 2010. godine ukupna potrošnja električne energije u evropskim domaćinstvima porasla je za 32%. U 2010. godini je potrošnja dostigla 842.663 gigavat časova, što je najviše u posmatranih 20 godina.
Povećanje potrošnje struje u domaćinstvima očekuje se i nadalje, navodi se u izveštaju i ukazuje da će ukupna potrošnja rasti ali da će na nekim segmentima biti smanjena. Tako se računa na dalji pad potrošnje struje u domaćinstvima na osvetljenje zahvaljujući uvođenju štedljivih sijalica. Zvanični podaci pokazuju da je u 2007. godini 10,5% ukupne potrošnje struje domaćinstva odlazilo na osvetljenje dok je u 2009. taj udeo smanjen na 10%.
Kod gasa je ukupna potrošnja u EU u 2010. bila 268.516 ktoe, za nešto više od 17% veća nego 1990. godine. I potrošnja gasa je beležila pad između 2005. i 2009. da bi 2010. godine ponovo počela da raste.
Potrošnja gasa u domaćinstvima je 2010. godine dostigla 119.075 ktoe. Između 1990. i 2010. potrošnja gasa domaćinstava je povećana 52% dok je rast između 2000. i 2010. bio 6%.
Izvor: Euractiv. rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
