Proizvođači plastike iz Evropske unije traže da se širom bloka zabrani odlaganje plastike na deponije i ističu da su Evropi potrebne strože odredbe o reciklaži kako bi se zaustavilo bacanje važnih sirovina. Udruženje proizvođača predlaže i formiranje tzv. šenegen zone za otpad da bi se podstakle prekogranične isporuke materijala za recikliranje do pogona za sortiranje. Članice EU recikliraju u proseku 40% ukupnog otpada a kada je reč o iskorišćenim plastičnim bocama i ambalaži između 15% i 40%. Proizvođači plastike predlažu i da se plastika koja se teško reciklira spaljuje u cilju proizvodnje energije.

Industrija plastike, podstaknuta delom i visokim i kolebljivim cenama nafte koja je ključna sirovina u proizvodnji plastike, želi da se Evropska komisija, kada narednih meseci bude predstavljala nove zakone, opredeli za zabranu odlaganja plastičnih boca i pakovanja od plastike na deponijama do 2020. godine.

Brojne članice EU već zaostaju za obavezama iz okvirne direktive o otpadu iz 2008. godine kojom je predviđeno da zemlje EU do 2020. recikliraju polovinu otpada.

Podaci pokazuju da većina članica EU najveći deo otpada i dalje odlaže na deponijama a stopa recikliranja plastike kreće se od 15% do 40%.

Evropski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik proletos je predstavio paket preporuka u Zelenoj knjizi o plastičnom otpadu pred preispitivanje direktive EU o deponijama 2014. godine.

Predloženo znatno ambicioznije smanjenje količine plastike koja se baca pozdravljaju i industrija i ekolozi. Međutim, očekuje se da predlog blokiraju nacionalne vlade zbog kratkih rokova za prestanak odlaganja plastičnih boca i ambalaže na deponijama.

"Zaista bi pozdravili kada bi se Evropska komisija odlučila za zabranu ili postepeno smanjenje bacanja materijala koji mogu da se recikliraju na deponije i to ne samo plastike, nego i drugih materijala koji imaju visoku kalorijsku vrednost", rekla je Hanane Taidi, direktorka PlastiksJuropa (PlasticsEurope) koji predstavlja industriju plastike dodajući da je to ono što se nadaju da će videti u izmenjenoj direktivi o deponijama.

Šengen zona za otpad

Udruženje proizvođača plastike takođe podržava inicijative usmerene na promovisanje recikliranja i zalaže se za formiranje, kako ga je nazvala Taidi, šenegenskog prostora za otpad kako bi se podstakle prekogranične isporuke materijala za recikliranje do postojećih ili neiskorišćenih pogona za sortiranje, što je danas zabranjeno u brojnim regionima.

Manje od 20% plastike recikliraju Bugarska, Kipar, Finska, Francuska, Grčka i Malta dok Češka, Estonija, Nemačka, Irska, Holandija i Švedska recikliraju između 30% i 40%, pokazuju podaci industrije plastike.

Sve veća upotreba plastike u EU i nedovoljno recikliranje tog materijala u brojnim zemljama podstakli su veliki broj organizacija da počnu borbu za popravljanje stanja.

U junu je Evropska ekološka služba, grupa sa sedištem u Briselu koja vodi ekološke kampanje, od Komisije tražila da se uvedu takse na plastični otpad i zabrani bacanje plastike na deponije.

Jedna od mogućnosti u borbi s plastikom, koju koriste Nemačka i još neke zemlje, jeste uvođenje naknade za recikliranje plastičnih flaša.

Proizvođači plastike su rezervisani prema uvođenju poreza na plastiku i veruju da bi zabrana bacanja plastike i veća reciklaža najviše doprineli da se iskorišćena amablaža i boce ponovo vrate u upotrebu.

Zabrana bacanja podstiče reciklažu

Zemlje sa visokim stopama reciklaže, poput Austrije, Belgije, Nemačke, Danske i Švedske, ograničile su ili zabranile bacanje plastike na deponije, pokazuje analiza koju je portal EurActiv.com uradio na bazi podataka Evropske agencije za ekologiju.

Plastični otpad predstavlja sve veći problem i od početka 21. veka proizvedeno je plastike koliko u prethodnih 100 godina, pokazuju podaci Evropske komisije.

Proizvodnja plastike u Evropi činila je između 1950. i 2008. godine četvrtinu globalne godišnje proizvodnje od 1,5 miliona tona.

Prema nekim procenama, do sredine veka tražnja plastike u svetu biće utrostručena.

Ekološke grupe podržavaju zalaganja za razvoj industrije reciklaže i nultu toleranciju za plastični otpad na deponijama ali nisu podržali zalaganja proizvođača za spaljivanje plastike koja se teže reciklira u svrhu proizvodnje energije.

Ukupno gledano, evropske zemlje se nisu proslavile kada je reč o recikliranju ili ponovnom korišćenju otpada.

Podaci Eurostata objavljeni u martu pokazuju da 37% od prosečno 503 kilograma otpada koje prikupi svaki stanovnik EU završi na deponijama, 25% se reciklira, 15% se kompostira a 23% spali, uglavnom u cilju proizvodnje energije.

Prijatelji Zemlje Evropa, evropska ekološka mreže koja ujedinjuje više od 30 nacionalnih organizacija i hiljade lokalnih grupa, u nedavno objavljenom izveštaju procenjuju da EU reciklira samo 25% komunalnog otpada. To je daleko od ekonomije koja efikasno upravlja resursima kojoj EU teži.

Oko 60% komunalnog otpada u EU završi na deponijama ili u pećima za spaljivanje i tako, upozoravaju Prijatelji Zemlje, doprinosi povećanju emisije štetnih gasova i sve većem zagađenju tla.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU preradi 40% otpada, Srbija ni procenat
  
• 

  Vesti

  : EU reciklira samo 25% komunalnog otpada
  
• 

  Vesti

  : Protraćena ulaganja u deponije
  
• 

  Vesti

  : Novi propisi EU o elektronskom otpadu