Evropska unija privremeno je zabranila 16. jula upotrebu još jednog insekticida zbog štetnog uticaja na pčele, pošto je ranije ove godine zabranila tri pesticida. Proizvođači pesticida smatraju da Evropska komisija, umesto da zabranjuje pesticide, treba da detaljno istraži razloge smanjenja populacije pčela, dok aktivisti za zaštitu životne sredine smatraju da treba trajno zabraniti upotrebu štetnih pesticida. Broj pčela, koje su važne za oprašivanje, smanjuje se proteklih 15 godina, a ta pojava se objašnjava različitim faktorima, uključujući upotrebu pesticida, parazite, nedostatak ili nestručnu upotrebu veterinarskih lekova, smanjenje staništa, ishranu i klimatske promene.

Evropska unija je 16. jula na dve godine zabranila upotrebu fipronila, insekticida nemačkog proizvođača BASF. Zabranu fipronila su podržale 23 članice EU, dok su, prema evropskih izvorima, Španija, u kojoj je taj incekticid u širokoj upotrebi, i Rumunija glasale protiv.

Za sprovođenje zabrane dovoljna je podrška većine članica i od 31. decembra 2013. biće zabranjena primena fipronila u naredne dve godine u tretmanu semena kukutuza i suncokreta. Taj insekticid će moći da se koristi za tretman kultura koje se uzgajaju pod staklenicima, osim prazlikuka, crnog luka i slate i rotkvica.

BASF je kritikovao tu odluku i ocenio da Komisija treba da pokrene "ambiciozni akcioni plan kako bi se utvrdili stvarni uzroci pogoršanja zdravlja pčela" a ne da i dalje ograničava "poljoprivrednicima pristup novim tehnologijama".

S druge strane, nevladina organizacija za zaštitu životne sredine Grinpis (Greenpeace) smatra da privremeni moratorijum nije dovoljan i da treba uvesti trajnu zabranu jer samo to "može da pomogne u obnavljaju populacije pčela".

U Francuskoj je finopril zabranjen od 2005, a samo pet članica EU ga i dalje koriste za tretman kukuruza - Španija, Mađarska, Bugarska, Češka i Slovačka. U Belgiji, Rumuniji i Holandiji ovaj insekticid se koristi za tretman drugih kultura.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) utvrdila je u maju da je fipronil "visokorizičan" u slučaju tretmana kukuruza.

Evropska komisija je u maju odlučila da na dve godine, počev od decembra 2013, zabrani upotrebu tri pesticida iz grupe neonikotinoida - klotijanidina, imidakloprida i tijametoksama, koje grupe Bajer (Bayer) i Sindženta (Syngenta) koriste za proizvodnju pesticida.

Tada je 15 zemalja, uključujući Francusku i Nemačku, glaslao za tu zabranu. Osam zemalja, među kojima Velika Britanija, Italija i Mađarska, glaslao je protiv, a tri zemlje i Irska, predsedavajuća EU, bile su uzdržane.

Komisija je morala da prihvati određene izmene da bi njen predlog prošao, uključujući i pomeranje početka zabrane sa 1. jula na 1. decembar i nastavak testiranja i istraživanja.

Evropska komisija ističe da su pčele vrlo važne za ekosistem i poljoprivredu EU, navodeći da njihov doprinos poljoprivredi EU iznosi 22 milijardi evra.

Većinu cvetnica, 80%, oprašuju insekti, poput pčela. Pčela u proseku živi leti 27 dana i 27 nedelja zimi, a matica jednu do pet godina, Da bi se dobilo kilo meda, pčela mora da opraši oko 100 miliona cvetnica.

Broj pčela se znatno smanjuje u proteklih 15-ak godina i od 2007. stopa smrtnosti pčela iznosi oko 30% godišnje.

Program UN za životnu sredinu je 2011. izdvojio 12 faktora koji bi mogli da objasne veću smrtnost pčela, posebno na severnoj hemisferi koja je više industrijalizovana. Kao faktori se, između ostalog, navode zagađenje vazduha, smanjenje broja cvetnica i parazitska grinja varroa.

Drugi stručnjaci smatraju da je problem u širenju određenih kultura jer to umanjuje raznolikost biljnog sveta a ta raznovrsnost biljnog sveta važna je za otpornost pčela.

Izvor: AFP

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU će zaštiti pčele zabranom pesticida
  
• 

  Vesti

  : EFSA: Pesticidi štetni za pčele
  
• 

  Vesti

  : Plavi med iznenadio pčelare u Francuskoj
  
• 

  Vesti

  : Pesticidi utiču na ponašanje pčela
  
• 

  Vesti

  : Pčele izumiru, Evropa zabrinuta