Četvoro od petoro građana Evropske unije svesno je da su borba protiv klimatskih promena i za energetsku efikasnost pozitivni po ekonomiju i zapošljavanje i takav stav najčešće zastupaju u članicama koje su najviše trpele zbog ekonomske i finansijske krize. Istovremeno samo 10% građana ne smatra promenu klime ozbiljnim problemom. Novo specijalno istraživanje Evropske komisije Eurobarometar pokazalo je i da se sedmoro od desetoro Evropljana slaže da bi smanjenje uvoza fosilnog goriva iz zemalja van EU moglo da donese ekonomske koristi Uniji. U borbi sa klimatskim promenama građani recikliraju otpad, smanjuju potrošnju proizvoda za jednokratnu upotrebu, kupuju kućne aparate koji su energetski efikasniji, koriste javni prevoz umesto privatnih automobila.

Gotovo polovina građana EU (48%) misli da odgovornost za borbu sa promenama klime leži na nacionalnim vladama, 41% misli da je odgovornost na biznisu i industriji a 39% na EU dok 25% smatra da ima ličnu odgovornost u sprečavanju klimatskih promena. Tek petina (19%) misli da borbu sa promenama klime treba da predvode regionalne i lokalne vlasti, isti procenat odgovornost pripisuje borcima za čistiju čovekovu okolinu a samo jedan od deset ispitanika (10%) misli da postoji kolektivna odgovornost za taj problem.

Trećina Evropljana (35%) vidi siromaštvo, glad i nedostatak vode za piće kao najozbiljniji problem sa kojim se svet suočava, četvrtina (25%) izdavaja ekonomsku situaciju a 16% Evropljana klimatske promene(20% u prethodnom istraživanju iz 2011. godine). Istovremeno 8% ispitanika u EU kao najveći problem doživljava međunarodni terorizam, 5% sve veće globalno zagađenje a 4% ratove.

Problem klimatskih promena kao najozbiljniji u svetu najčešće izdvajaju građani Švedske (39%), Danske i Malte (30%).

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo istakao je da ne treba birati između dobre ekonomije i zaštite klime jer efikasna borba sa klimatskim promenama predstavlja "zaista dobru ekonomiju".

Evropska komesarka za pitanje klime Koni Hedegard (Connie Hedegaard) naglasila je da je istraživanje potvrdilo da velika većina Evropljana očekuje od političara da se odmah pozabave pitanjem promena klime.

"Građani su svesni da se u borbi sa klimatskim promenama nije daleko otišlo jer su se vlade bavile ekonomskom krizom. To nije (pitanje) rast i konkurentnost ili klima. To su oba i treba da budu oba. Nadam se da će lideri EU to imati na umu kada Evropski savet kasnije ovog meseca bude razmatrao energetske i klimatske predloge za period do 2030", rekla je komesarka.

Neki rezultati

Istraživanje je pokazalo da se 80% ispitanika slaže da borba protiv klimatskih promena i efikasnije korišćenje energije mogu da podstaknu ekonomiju i otvaranje radnih mesta pri čemu se 31% s tim slaže potpuno a 49% uglavnom. Najviše ispitanika koji se potpuno slažu beleži se u Španiji (52%), Švedskoj (50%), na Malti (44%), u Irskoj i na Kipru (43%) i Grčkoj (42%). Istovremeno je najmanje onih koji se sa tim slažu, potpuno ili uglavnom, u Estoniji - 65%.

Devet od deset građana EU smatra da su klimatske promene ozbiljan problem pri čemu 69% veruje da su "veoma ozbiljan" a 21% "prilično ozbiljan". Samo 9% ispitanika ne smatra promenu klime ozbiljnim problemom.

Na skali od jedan (najmanje) do deset (najviše) ozbiljnost klimatskih promena je na nivou od 7,3 prema 7,4 u 2011. i 7,1 u 2009. godini.

Da bi smanjenje uvoza fosilnog goriva ekonomski koristilo EU smatra 70% građana pri čemu se 26% potpuno a 44% uglavnom slaže. Najviše ispitanika se s tim potpuno slaže u Španiji (45%), Austriji (40%), na Kipru (38%), u Irskoj (37%), Portugaliji (34%).

Većina Evropljana podržava nacionalne akcije usmerene na povećanje energetske efikasnosti i borbu sa klimatskim promenama. Tako 92% ispitanika smatra da je važno da njihove vlade obezbede podršku za poboljšanje energetske efikasnosti do 2030. godine dok 90% misli da je značajno da vlade postave ciljeve za korišćenje obnovljivih izvora energije.

Polovina ispitanika (50%) rekla je da je u poslednjih šest meseci preduzela nešto u borbi sa klimatskim promenama prema 53% u prethodnom istraživanju. Međutim, kada se zatraži lista onoga što je možda preduzeto, i bez preciziranja vremenskog perioda, udeo "aktivnih" raste na 89% prema 85% u istraživanju 2011. godine.

Građani su uglavnom smanjivali i reciklirali otpad (69%) i trudili se da manje koriste proizvode za jednokratnu upotrebu (51%). Takođe 36% ispitanika ističe da kad god je moguće kupuje loklane i sezonske proizvode, 34% nabavlja nove kućne aparate jer su energetski efikasniji, 28% redovno koristi javni prevoz koji manje zagađuje sredinu umesto svojih kola a 21% unapređuje kućne instalacije kako bi smanjio potrošnju energije.

Istraživanje je obavljeno između 23. novembra i 2. decembra 2013. godine u svih 28 članica EU.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Šteta od poplava do 2050. možda i dvostruko veća
  
• 

  Vesti

  : U Srbiji energetski neefikasno 90% objekata
  
• 

  Vesti

  : Klimatske promene diktiraće mesto održavanja ZOI u budućnosti
  
• 

  Vesti

  : Do 2030. za 40% manja emisija CO2