Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Šteta od poplava do 2050. možda i dvostruko veća
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Poplave bi mogle da koštaju Evropsku uniju 23,5 milijardi evra godišnje do sredine veka ili dvostruko više nego 2013. godine, upozoravaju naučnici koji rast štete od poplava pripisuju klimatskim promenama i ekonomskom razvoju. EU je od početka veka do 2012. godine bila na gubitku zbog poplava u proseku 4,9 milijardi evra godišnje ali je 2013. bila izuzetno "teška godina" i šteta je dostigla 12 milijardi. Na početku 2014. godine ozbiljne poplave pogodile su jug i zapad Britanije, južnu i zapadnu Francuske i centralnu Italiju.
Oko dve trećine očekivanog povećanja štete od poplava do 2050. godine objašnjava se većim rizikom po imovinu u zonama zahvaćenim poplavama a za preostali deo biće zaslužne promene u obrascima padavina zbog globalnog zagrevanja, navodi se u novom izveštaju objavljenom u časopisu Priroda klimatskih promena.
Istraživači upozoravaju da će se velike poplave kao 2013. godine do 2050. javljati u proseku na svakih deset godina umesto kao do sada na 16 godina.
Rizik od poplava u EU ocenjen je uz pomoć više naučnih disciplina - hidrologije, matematike, ekonomije, kao i adaptiranja na promene klime, a procena je zasnovana na oticanju vode iz više od hiljadu rečnih slivova, kao i na bazi podataka o sadašnjim i budućim šemama zaštite od poplava. Pri tome se računalo na verovatan rast temperature za 2,8 stepeni Celzijusa u 21. veku.
U obzir su uzeti i socio-ekonomski faktori, uključujući očekivani rast vrednosti imovine i građevinsku ekspanziju u plavnim područjima.
"Utvrdili smo da će poplave u Evropi sve više biti međusobno povezane i prelaziće političke i nacionalne granice. Možemo da uradimo nešto povodom toga ako budemo izgradili bolju zaštitu i povećali osiguranje snažnijim panevropskim fondom solidarnosti", istakao je vođa istraživanja Brendan Jongman sa VU Univerziteta Amsterdam.
On je dodao da to treba da bude "izbor evropskog društva jer oni koji plaćaju za osiguravajući fond možda neće biti isti oni koji će od njega imati koristi".
"Neki će plaćati da se pomogne durgima a neki će biti subvencionisani od strane onih kojima preti manji rizik od poplava", rekao je Jongman.
Borba sa problemom poplava, ukazuju naučnici, zahteva brojne mere i članice EU treba više da sarađuju kako bi sprečile katastrofe i, kada se dese, odgovorile na problem.
"Ako se reke izlivaju u centralnoj Evropi, verovatno će se izlivati i u regionima na istoku Evrope", kaže Štefan Hohrajner-Štigler (Stefan Hoćrainer-Stigler) iz Međunarodnog instituta za primenjene sistemske analize (IIAS) u Austriji.
"Moramo biti spremni za veći udar na mehanizme finansiranja rizika, poput panevropskog fonda solidarnosti", dodaje Hohrajner-Štigler ukazujući na sredstva EU za finansiranje oporavka od prirodnih katastrofa.
Veliki rast troškova zbog poplava u 2013. godini eksperti objašnjavaju poremećajima u strujanju vazduha preko Atlantika i niskim atmosferskim pritiskom iznad centralne i istočne Evrope koji je prouzrokovao obilne i dugotrajne padavine u devet zemalja.
"Poplave mogu da pogode široka područja za kratko vreme, bez obzira na ekonomske i političke granice", upozoravaju naučnici.
U prva dva meseca 2014. godine poplave su pogodile jug i zapad Velike Britanije, delove južne i zapadne Francuske i centralnu Italiju.
Francuska meteorološka služba saopštila je da je ova zima u Bretanji bila najvlažnija od 1959. godine.
Izvor: AFP
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
