Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Energetika guta vodu
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.03.2014. |
|
|
|
|
|
|
Energetika odnese 15% svetske potrošnje vode a u naredne dve decenije potrošnja tog sektora mogla bi da poraste za 20%, upozoravaju pred Svetski dan vode, 22. mart, iz Međunarodne agencije za energiju (IEA). Godišnje proizvodnja energije u svetu potroši 580 milijardi kubnih metara sveže vode, što je više nego poljoprivreda i potrošnja vode za piće. Drugo istraživanje pokazalo je da u Evropskoj uniji termoelektrane i nuklearne elektrane godišnje utroše vode koliko stanovništvo Nemačke. U proizvodnji energije koriste se površinske vode, kao i u industriji i poljoprivredi, a za vodosnabdevanje građana kvalitetnije podzemne vode. Svaki građanin EU direktno ili indirektno troši više od 4.000 litara vode dnevno.
"Sektor energetike (u svetu) povuče vode koliko ima u Gangu (Indija) ili Misisipiju (SAD), rekama koje su među najvećim u svetu", ističe se u novom izveštaju Agencije "Svetske energetske perspektive".
Vađenje, prevoz i prerada fosilnog goriva, kao i navodnjavanje sirovine za biogorivo, čine proizvodnju energije veoma zavisnom od vode a u budućnosti se očekuju sve veća ograničenja ponude vode.
U izveštaju se ocenjuje da će energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, poput Sunca i vetra, doprineti rastu potrošnje energije sa manjom emisijom ugljenika bez značajnijeg povećanja tražnje vode u budućnosti.
"Netermalni obnovljivi izvori, poput eolske i solarne energije, koriste veoma malo vode, npr. za čišćenje ili pranje panela. Zato su oni dobri za budućnost u kojoj treba da budu limitirane i emisija ugljenika i potrošnja vode", ističe se u izveštaju, preneo je EurActiv.com.
Stručnjaci dodaju da, pored manje potrošnje vode u proizvodnji struje, tehnologije za obnovljive izvore uopšte ne troše ili veoma malo troše vodu u proizvodnji goriva i minimalno utiču na kvalitet vode i prirodnu sredinu u poređenju sa drugim izvorima energije.
Procenjuje se da se u vađenju nafte i prirodnog gasa troši manje vode nego u proizvodnji uglja i gasa iz škriljaca. Vađenje gasa iz škriljaca ne samo da zahteva dodatnu potrošnju vode u procesu hidrauličnog lomljenja stena, nego predstavlja i novi "rizik od zagađenja vode, posebno ako tečnost koja se koristi u procesu završi u podzemnim vodama", upozorava se u izveštaju.
"Nestašica vode u Indiji, SAD i još nekim zemljama ograničila je proizvodnju energije u poslednje dve godine dok je ogromno trošenje vode u nekonvencionalnoj proizvodnji nafte i gasa izazvalo veliku brigu u javnosti", navodi se u izveštaju.
Pod lupom Kina i Kanada
Međunarodna agencija za energiju upozorila je da Kina ima sve veća ograničenja u potrošnji vode zbog brze urbanizacije i ekonomskog razvoja.
Sve veće zagađenje reka i ograničena ponuda vode, posebno na severu i zapadu Kine, gde su locirani poljoprivreda i industrija, "uvećavaju pritisak na podzemne vode", ocenjuje se u izveštaju.
Kineska vlada je utvrdila plan reformi zaključno sa 2015. godinom čiji je cilj da se smanji potrošnja vode, povećaju kapaciteti za desalinizaciju i započnu veliki vodni infrastrukturni projekti koji treba da budu gotovi do 2050. Međutim, uzpozoravaju analitičati, "pretnje" industrija koje obilno troše vodu opstaju.
U izveštaju je razmotrena i situacija u Kanadi, inače vodom bogatoj zemlji, koja se suočava sa izazovom proizvodnje naftnog peska. Obe tehnike za tu proizvodnju podrazumevaju potrošnju velike količine vode.
"Kritično pitanje je i uticaj proizvodnje naftnog peska na kvalitet vode", kažu analitičari i pozivaju stručnjake da razviju napredne tehnike i usvoje bolje politike za vodu i energetiku.
Energetika EU troši vode koliko cela Nemačka
Nuklearne i elektrane na gas i ugalj u Evropi godišnje potroše vode koliko 82 miliona stanovnika Evropske unije, što odgovara populaciji Nemačke, pokazuje novo istraživanje Evropskog udruženja za energiju vetra (EWEA) "Štednja vode uz energiju vetra".
U proizvodnji energije voda se troši kroz "potrošnju", kada se voda trajno uzima iz izvora, i "povlačenjem", kada se uzima recimo iz reke i jezera i zatim tu i vraća. "Povlačenje" vode generalno se povezuje sa proizvodnjom energije u hidrocentralama.
Proizvodnja energije je aktivnost koja ima najveće učešće u potrošnji vode u EU, od 44%, a sledi poljoprivreda sa 24%, dok javno vodosnabdevanje odnosi 21% a industrija 11%.
U proizvodnji energije gotovo sva voda za hlađenje pogona se vraća u tokove, ali joj je temperatura viša, dok se iz poljoprivrede vraća samo trećina vode.
Površinske vode su dominantan izvor širom Evrope jer se lako koriste u velikoj količini a cena im je razumno niska. Od ukupne potrošnje, kako se navodi u izveštaju Udruženja, 81% dolazi iz ponude površinskih voda.
Ukupna potrošnja vode za proizvodnju energije, kao i 75% za industriju i poljoprivredu, dolazi od površinskih voda dok se za javno vododnabdevanje koriste podzemne vode koje su boljeg kvaliteta.
"Količina vode potrebna da se napune tri olimpijska bazena potroši se svaki minut, svaki dan u godini da se ohlade evropske nuklearne i termoelektrane na ugalj i gas", kaže Ivan Pineda iz Udruženja.
Pineda smatra da bi veći kapaciteti za proizvodnje energije iz vetra više doprineli očuvanju vode od svake zabrane zalivanja bašti, a doneli bi i uštedu novca.
Svaki građanin EU dnevno potroši 4.815 litara vode u proseku uključujući direktnu potrošnju (domaćinstva) i indirektnu (voda koja se troši u proizvodnji industrijskih i poljoprivrednih proizvoda).
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|