Izgledi za prirodne nepogode povezane sa vodom u Evropi u narednim decenijama veliki su zbog problematičnih sistema vodosnabdevanja, povećanja tražnje vode i zagađenja, upozoravaju iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i navode da će 2050. godine 40% svetske populacije živeti u regionima koje imaju znatne probleme sa vodom. U novom izveštaju OECD ukazuje se i na neka pozitivna rešenja Francuske koja se tiču smanjenja opasnosti od poplava i zaštite kvaliteta vode. EU sa svoje strane poziva na dosledno sprovođenje zakona kako bi se osiguralo dovoljno vode dobrog kvaliteta za sve potrošače u Uniji.

Iz "kluba bogatih" pozivaju vlade da pojačaju napore da unaprede efikasnost vodosnabdevanja i umanje posledice povećane globalne tražnje i klimatskih promena u vidu nestašica i poplava.

Izveštaj "Bezbednost vode za bolji život" objavljen je za vreme Svetske nedelje vode (1-6. septembar) tokom koje je održan i godišnji skup u organizaciji Međunarodnog instituta za vodu u Stokholmu sa ciljem da se ukaže na globalne izazove povezane sa vodom.

Planeta će, kako se navodi u izveštaju OECD, sredinom veka imati barem devet milijardi ljudi, pa će pritisak na snabdevanje biti veliki, što bi za posledicu moglo da ima nestašice vode. Uz to će, prema procenama OECD, gotovo 20% svetske populacije patiti zbog poplava.

Vrednost imovine u svetu kojoj preti rizik od poplava do 2050. godine OECD prognozira na oko 35 hiljada milijardi evra.

Poplave

Veliki deo Evrope letos su pogodile poplave. Izlivanje reka Elbe, Dunava i Vltave nanelo je Nemačkoj, Češkoj i Austriji štetu koje se procenjuju na tri milijarde evra.Poplave su pogodile i Mađarsku, Poljsku i Slovačku.

Nakon letošnjih poplava, Evropska agencija za životnu sredinu predvidela je povećanje broj prirodnih nepogoda sa vodom zbog, pored ostalog, rasta populacije, promene načina na koji se koristi zemljište i klimatskih promena.

Istovremeno iz OECD poručuju vladama da je vreme za akciju.

"Umesto da samo reaguju na krize, vlade moraju da ocene, projektuju i upravljaju rizicima od vode", istakao je generalni sekretar OECD Angel Gurija (Gurria), preneo je EurActiv.com.

On je ocenio da rizici samo rastu i da treba napraviti strategije upravljanja rizikom da bi se sprečile nestašice vode i zagađenje i zaštitili ljudi, ekosistemi i ekonomije od suša i poplava.

OECD ukazuje na Francuski kao na pozitivan primer. Ta zemlja od 2002. godine ima programe zaštite od opasnosti od poplava koji se realizuju na osnovu ugovora između centralnih i lokalnih vlada.

Planovi zaštite u toj geografski diversifikovanoj centralnoevropskoj zemlji sačinjeni su prema prirodnim rizicima na određenim područjima utvrđenim na osnovu naučnih činjenica i istorijskih podataka.

Kvalitet vode

OECD je kao na mogući rizik za EU ukazao i na neadekvatan kvalitet vode pozivajući članice da potpuno poštuju sve standarde Unije, poput onih o hemikalijama.

"Potrebni su stroži zahtevi kako bi se posebno zaštitile močvare, izvori vode za piće, voda za kupanje", ističe se u izveštaju.

I ovde je OECD naveo kao primer Francusku koja preduzima mere da se očuva kvalitet vode za piće. U toj zemlji su svesni da je zaštita izvora vode znatno jevtinija od tretiranja vode na kraju procesa vodosnadevanja a pre nego što stigne do česme.

Tako u nekim oblastima francuski poljoprivrednici koji proizvode na određenoj udaljenosti od izvora sa kojih se crpe voda još od 1996. godine dobijaju finansijsku pomoć. Takođe francuski farmeri plaćaju porez na pesticide.

Regulativom EU o kvalitetu vode pretpostavlja se da sve podzemne vode ostanu nezagađene.

Evropska komisija je prošle godine objavila i plan za vodu u kojem se poziva na bolju primenu 12 godina stare Direktive o vodi. Pre toga su neki izveštaji pokazali da brojne nacionalne vlade ne ispunjavaju zakonske obaveze.

Taj plan objavljen je samo dan nakon što je Evropska agencija za prirodnu sredinu objavla da 48% potoka i jezera u EU do 2025. godine neće imati "dobar ekološki status" u skladu sa propisima.

Cilj plana je da se obezbedi dovoljno vode dobrog kvaliteta za potrebe građana, privrede i prirodne sredine širom EU.

Inače, jedno istraživanje iz 2007. godine pokazalo je da bi efikasnost trošenja vode u EU mogla da se unapredi za gotovo 40% samo tehnološkim unapređenjima. Daljoj uštedi doprinele bi promene u ponašanju građana i u procesu proizvodnje kada je reč o potrošnji vode.

EU nizom mera podržava i razvoj sistema vodosnavdevanja i odvoda otpadnih voda u zemljama u razvoju, pored ostalog kroz Fond za vodu od 212 miliona evra iz koga se finansiraju programi u afričkim, karipskim i pacifičkim zemljama.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Poplave delom rezultat klimatskih promena
  
• 

  Vesti

  : EU sprema nove energetske i klimatske ciljeve
  
• 

  Vesti

  : Srbija bi mogla da ima problem sa nedostatkom vode
  
• 

  Vesti

  : Milion potpisa u EU za vodu kao javno dobro