Evropski parlament je podržao mere za sprečavanje unosa stranih invazivnih vrsta biljaka, životinja i insekata u EU i ograničavanje ekološke i ekonomske štete koju nanose. Mere, koje još treba zemlje članice zvanično da usvoje, predviđaju angažovanje za bolju zaštitu od vrsta za koje se smatra da predstavljaju opasnost za Evropu, kao i uspostavljanje otvorene liste stranih invazivnih vrsta. Invazivne vrste su one koje ugrožavaju druge, od običnih korova do većih "štetočina", poput takozvanog račića ubice, nemilosrdne grabljivice koja ugrožava ekosistem slatkih voda u Velikoj Britaniji ili gigantskog svinjskog peršuna koji može da izazove plikove na koži i otoke. Srbija je kao potpisnica međunarodnih konvencija dužna da se štiti od invazivnih stranih vrsta. Pre šest godina jedna takva, korov kineski pelin, otkrivena je u okolini reke Lim.

"Invazivne strane vrste svake godine u EU prouzrokuju štetu od 12 milijardi evra i mnoge zemlje članice već moraju da potroše znatna sredstva da bi se sa njima izborile", rekao je poslanik iz redova evropskih socijalista i demokrata Pavel Pok . Njegov izveštaj je usvojen sa 606 glasova za, 36 protiv i četiri uzdržana.

Ovaj češki poslanik ukazao je da pojedinačni pokušaji zemalja članica da ublaže problem nisu efikasni jer se ove vrste ne obaziru na državne granice, zbog čega je saradnja od ključnog značaja.

"Pregovori su bili veoma teški, a imali smo ogranične vreme da postignemo sporazum", naveo je Pok, a saopštio Evropski parlament.

Predlog propisa predviđa da se od zemalja članica traži da istraže na koji način se strane invazivne vrste unose u EU i šire, i da se uspostave sistemi nadzora i akcioni planovi za borbu protiv ove pojave. Pojačaće se i kontrole na granicama EU, a za vrste koje su se u velkoj meri proširile zemlje će morati da naprave planove na koji način će rešiti taj problem.

Sada je na državama članicama da zvanično usvoje ovaj propis. Pregovori među institucijama EU su već vođene.

Nepoželjne vrste u EU

U pregovorima sa Parlamentom, Savet ministara je prihvatio zahtev da se lista nepoželjnih opasnih vrsta ne ograniči na 50 kao što je bilo inicijalno predviđeno.

Lista će biti otvorena, a fokus će biti na vrstama koje su utvrđene kao noviji problem, kao i na onima koje prouzrokuju najveću štetu.

Parlament je ubacio i odredbe da se posebno prate i one vrste koje su problem u pojedinačnim zemljama članicama, dok će se problem onih čije je stanište u nekoj od zemalja članica rešavati kroz pojačanu regionalnu saradnju među zemljama članicama uz podršku Evropske komisije.

Zemlje članice će morati da definišu odgovarajuće kazne za kršenje propisa. Predviđeno je načelo da troškove obnavljanja snosi onaj ko je odgovoran.

Uz odobrenje Komisije moći će specijalizovanim organizacijama da daju dozvolu da sa invazivnim stranim vrstama sprovode neke komercijalne delatnosti.

Račić ubica, korov koji izaziva plikove...

Račić ubica jedan je od novih primera problema koje mogu da izazovu invazivne vrste kada se unesu na teritoriju koja nije njihovo prirodno stanište, i čije autohtone vrste nemaju mehanizme odbrane protiv novog sustanara.

Uočena prvi put 2010, ova nemilosrdna grabljiviča duga samo tri santimetra jede račiće i mlade ribe. Izvorno stanište joj je u basenima Kaspijskog i Crnog mora. Problem za Britaniju je što se veoma lako prenosi, pa su neophodna upozorenja korisnicima voda da očiste i osuše svu opremu nakon korišćenja, da ne bi ovu otpornu štetočinu preneli u drugi vodotok.

Strane invazivne vrste mogu u toj meri narušavati biodiverzitet da ugroze druge vrste. Prema izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine iz 2012. godine, od 395 evropskih authotnohh vrsta na Crvenoj listi kritično ugroženih Međunarodne unije za očuvanje prirode, čak 110 je ugroženo delovanjem invazivnih stranih vrsta.

Posledice ovakvih vrsta na zdravstvo najbolje ilustruje podatak da džinovski svinjski peršun nemačko zdravstvo godišnje košta milion evra.

Reč je o velikoj biljci lepog izgleda, koja je uneta iz Azije pre oko 100 godina i sada se mož enaći u velikim delovima centralne i istočne Evrope. Doticanje ove biljke, koja može da izraste do pet metara, može da izazove ozbiljne plikove i rane.

Pored toga, ona sprečava razvoj vrsta koje su prirodno prisutne.

Strane invazivne biljke takođe, budući da nisu u svom prirodnom staništu, mogu da naruše prirodnu ravnotežu ekosistema menjajući kvalitet vode ili zemljišta, ometajući polinaciju ili na neki drugi način.

U prethodne dve decenije ove vrste su EU koštale 1,2 milijarde evra godišnje. "Račun" za Veliku Britaniju je dve milijarde evra, dok je na nivou sveta gubitak hiljadu milijardi evra godišnje.

Srbija u obavezi da se štiti od stranih vrsta

Ova tema nije strana u Srbiji koja je, kao potpisnica međunarodnih konvencija već je dužna da prati i strane i invazivne vrste.

Prema podacima Republičkog zavoda za zaštitu prirode Srbije, u zemlji je utvrđeno 89 invazivnih vrsta, od čega 68 biljaka, 16 vrsta riba, dve vrste sisara i po jedan vodozemac, gmizavac i ptica. Nisu sve invazivne vrste unete iz drugih krajeva, niti su sve strane vrste invazivne. Procenjuje se da od 10 do 15% stranih vrsta invazivno.

Srbija je od 2001. potpisnica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, a od 2007. takozvane Bernske konvencije o očuvanju evropske divlje prirodne flore i faune i prirodnih staništa. To je obavezuje da striktno kontroliše uvođenje alohtonih vrsta i da se potrudi da spreči unošenje, kontroliše ili iskoreni one strane vrste koje ugrožavaju ekosisteme ili staništa i autohtone vrste.

Zakonom o zaštiti prirode zabranjeno je unošenje stranih divljih vrsta i njihovih hibrida u prirodu. To je moguće samo u slučaju da je naučno i stručno dokazano da se unošenjem ne ugrožava prirodno stanište autohtonih divljih vrsta.

Jedan od primera novih invazivnih vrsta u Srbiji je takozvani kineski pelin, otkriven 2008. godine prilikom istraživanja flore limske klisure. Reč je o invazivnom korovu, poznatom u Evropi, poreklom iz Kine. Visoka je metar do dva i liči na poznati domaći korov, takozvani crni pelin. Od njega se izdvaja time što je prirodno aromatičan i cveta od septembra do novembra, dok crni pelin cveta od jula do septembra. Vezuje se za vlažna staništa, uz reke i jezera.

Poznat je i u Hrvatskoj i BiH, kao rasprostranjena vrsta koja guši lokalnu vegetaciju, navodi se u časopisu Zavoda za zaštitu prirode iz 2012.

Autor: S.V.

Foto: Wikimedia

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Strane biljke i životinje u EU veća pretnja nego što se mislilo