Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Solarna energija biće jevtinija od uglja i gasa
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.03.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U regionima Evropske unije sa više sunčanih dana solarna energija će za deset godina biti jevtinija od energije iz uglja ili gasa, predviđaju stručnjaci. Međutim, premije za visok rizik ulaganja u energiju Sunca ili loša regulativa mogu da uvećaju troškove solarnih parkova i za 50%. Već sada proizvodnja struje u nemačkim solarnim parkovima košta ispod devet evrocenti po KWh dok proizvodnja u novim elektranama na ugalj ili gas košta 5-10 evrocenti.
Troškovi proizvodnje solarne energije u centralnoj i jugoistočnoj Evropi pašće do 2025. godine na između 0,04 i 0,06 evra po kilovat satu (KWh), navodi se u izveštaju Fraunhofer Instituta za sisteme solarne energije i dodaje da bi do sredine veka cena proizvodnje KWh iz solarne energije mogla da padne na između dva i četiri evrocenta.
Istraživanje je zasnovano na "konzervativnim pretpostavkama" kada je reč o budućim tehnologijama u solarnoj energiji. Takođe, istraživači nisu uzeli u obzir faktor inovacija zahvaljujući kojima bi proizvodnja električne energije mogla da bude još jevtinija.
Trenutno veliki solarni parkovi u Nemačkoj proizvode struju za manje od devet evrocenti po KWh. Prema studiji instituta iz Minhena, proizvodnja struje iz novih elektrana na ugalj i gas košta između pet i deset evrocenti po KWh a iz nuklearnih elektrana 11 evrocenti.
Solarna energija ima ograničenu ulogu u Evropskoj uniji zbog visokih troškova u poređenju sa drugim izvorima energije koji emituju malu količinu ugljenika, kažu u organizaciji Agora energetski preokret za čiji račun je Institut Fraunhofer uradio izveštaj.
Međutim, dodaju iz te organizacije, istraživanje je pokazalo da solarni paneli mogu da konkurišu uglju i gasu koji se smatraju jevtinijim energentima. To znači da solarna energija može da ima važnu i finansijski izvodljivu ulogu u smanjenju eneregtske zavisnosti EU i ispunjavanju energetskih i kilmatskih ciljeva za 2020. i 2030, što su glavni ciljevi energetske unije EU.
"Istraživanje je pokazalo da solarna energija postaje jevtinija mnogo brže nego što je većina stručnjaka predviđala i da će se taj trend nastaviti", kaže direktor Agore Patrik Grajhen (Patrick Graićen). On smatra da zbog te činjenice širom sveta treba izmeniti planove za buduće snabdevanje energijom jer se do sada računalo na samo mali udeo solarne energije u energetskom miksu.
Dobar pravni okvir i povoljno finansiranje
Istraživanje je pokazalo i da zbog visoke cene fotonaponskih instalacija troškovi proizvodnje struje iz solarne energije u velikoj meri zavise od finasijskih uslova i stanja regulative.
Navodi se da bi visoke premije na rizik, koje se ogledaju u kamatama, ili loše regulatorno okruženje mogli da podignu cenu solarnih parkova za 50%. To bi poništilo sve prednosti velikog broja sunčanih dana, ističe se u izveštaju.
"Povoljni uslovi finansiranja i stabilan pravni okvir od ključnog su značaja za jevtinju, čistu solarnu energiju. Na kreatorima politike je da uspostave i očuvaju takve uslove", istakao je Grajhen, preneo je EurActiv.com.
Evropski komesar za energiju i klimu Migel Kanjete rekao je nedavno da će energetska unija EU biti izgrađena državnim novcem i da će biti privlačna privatnim investitorima zahvaljujući garancijama za rizik. Da li će to ohrabriti ulagače da više investiraju u solarni sektor, još uvek je nejasno.
Brojne vlade u EU, posebno španska, retroaktivno smanjuju državne subvencije za obnovljivu energiju zbog finansijske krize.
Poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Klod Turme (Claude Turmes) kaže da EU, vlade i lokalne vlasti treba da uvaže nalaze istraživanja nemačkog instituta i da izgrade "potpuno obnovljivu, decentralizovanu i izbalansiranu energetsku i klimatsku uniju".
"Troškovi za solarne parkove već su impresivno smanjeni i nastaviće da idu naniže", istakao je Turme dodajući da to treba da se odrazi i u scenariju Evropske komisije za energetsku uniju.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
