Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pomračenje Sunca - test za energetiku Evrope
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Delimično pomračenje Sunca 20. marta staviće sistem snabdevanja strujom u Evropi na probu kakva do sada nije viđena jer će na kratko vreme značajno smanjiti proizvodnju struje iz solarnih postrojenja. Iz sistema će tokom pomračenja biti isključen proizvodni kapacitet jednak 80 srednjih pogona, navodi se u izvestaju Evropske mreže operatera za prenos struje (ENTSOE). U centru pažnje su Nemačka i Italija koje imaju veliki broj proizvodnih pogona na solarnu energiju. U Srbiji će uticaj pomračenja biti gotovo beznačajan jer je proizvodnja struje iz energije sunca još u povoju.
"Pod vedrim jutarnjim nebom 20. marta 2015, kapacitet od nekih 35.000 megavata solarne energije, što je ekvivalent oko 80 konvencionalnih proizvodnih postrojenja srednje veličine, postepeno će nestati iz evropskog sistema za struju, pa će se postepeno ponovo vratiti: i to sve u roku od dva sata tokom kojih Evropljani i kancelarije u kojima rade počinju normalan radni dan u sedmici", navodi se u saopštenju ENTSOE.
Pomračenje će se u Evropi videti između 9 ujutru i podneva po srednjoevropskom vremenu, s tim što će u svakoj zemlji trajati oko dva sata i dvadeset minuta, navedeno je u tabeli ENTSOE. U Srbiji će trajati između 9.39 i 11.58, a stepen zamračenja biće 51%.
Pomračenje će najveći izazov predstavljati u zemljama poput Nemačke i Italije, koje imaju veliki broj solarnih pogona.
Za evropske operatere ovo će biti test bez presedana, ističe se u analizi, uz napomenu da bi rizik od incidenata bio veliki kada ne bi bile preduzete preventivne mere.
Ovo nije prvo pomračenje Sunca koje se vidi u Evropi, ali je od kada je prethodnog puta zabeležena ova pojava 1999. godine korišćenje struje iz fotonaponskih sistema osetno povećano. Prema podacima ENTTSOE, 2002. godine solarna energija imala je udeo od 0,1% u proizvodnji struje iz obnovljivih izvora energije, a danas 10,5%.
U kontinentalnoj Evropi 3% potreba za strujom zadovoljava se iz fotonaponskih sistema.
Izveštajem je obuhvaćeno 27 zemalja, uglavnom članica EU ali i Švajcarska, Turska i zemlje Zapadnog Balkana - Srbija, Crna Gora, BiH i Albanija.
Ukupan instalisani kapacitet u tim zemljama iznosio je 89.335 megavata, a očekivano isključenje kapaciteta u trenutku najvećeg pomračenja iznosi 33.501 megavat.
U Nemačkoj, koja je prvi proizvođač solarne energije u Evropi, kapacitet solarnih postrojenja porastao je sa 32.411 megavata na kraju 2012. na 39.734 očekivanih u martu 2015, a u Italiji koja je druga u Evropi sa 16.479 na 19.691.
U fokusu Nemačka i Italija, koordinacija ključna
U skladu s proizvodnim kapacitetima, u ukupnom očekivanom gubitku u korišćenju kapaciteta najviše će učestvovati Nemačka sa 51%, a zatim Italija sa 21%.
U Srbiji je razvoj fotonaponskih postrojenja u povoju, sa procenjenim kapacitetom od 6 megavata na dan pomračenja, pa ni uticaj neće biti veliki.
Kako se navodi, od ključnog značaja će biti koordinacija aktivnosti imeđu evropskih prenosnih mreža. Prenosne mreže će sprovesti planiranje aktivnosti, i biti u stalnoj koordinaciji uz telekonferencije kako bi što bolje uskladili planirane mere za otklanjanje problema.
Kako se ističe, nema specifičnih mera za slučajeve pomračenja, pa će biti primenjene uobičajene mere za otklanjanje rizika.
Da bi se garantovalo snabdevanje strujom u Evropi možda će tog dana biti potrebno da se struja od solarne energije zameni strujom iz drugih izvora, poput nuklearne ernegije ili uglja.
Ističe se da operateri ne moraju da isključuju solarna postrojenja, i da će to od njih lokalni mrežni operater zatraažio ukoliko bude potrebno.
Pomračenje neće direktno uticati na druge izvore energije, a kako se ističe i proizvodnja vetra će bii na uobicajenom nivou. Navodi se da je predviđanje za proizvodnju vetroelektrana dosta razvijenije od prognoza za solarne elektrane.
Autor: S.V.
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
