Glavne prepreke za unapređenje energetske efikasnosti u zgradama u Srbiji su siromaštvo i nedostatak svesti o uštedama koje to donosi, rečeno je 22. aprila na Drugom međunarodnom sajmu obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Poboljšanje energetskih kvaliteta zgrada ključno je za ostvarenje ciljanih ušteda energije u Srbiji za 9% do 2018. u odnosu na 2008. Osim propisa i drugih koraka na nacionalnom nivou, pomaci se čine i u lokalnim zajednicama, a na skupu su predstavljeni rezultati u četiri opštine u Srbiji.

U planiranoj uštedi energije u Srbiji do 2018. od 9% u odnosu na 2008. jedna trećina treba da se ostvari u zgradarstvu rekla je tim lider projekta Energetska efikasnost u zgradarstvu Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju Giz Renate Šindlbek.

“To je neophodno u javnim, ali i privatnim stambenim objektima” koji čine 95% zgrada, dodala je ona.

GIZ ovaj proces podržava sedmogodišnjim projektom koji se sprovodi u 169 opština u Srbiji kroz koji pruža savete za donošenje zakona i podzakonskih akata, podržava uspostavljanje sistema za upravljanje podacima i pomaže lokalnim samoupravama da primene propise.

U ovom projektu pokazalo se da su najveći problemi na lokalnom nivou nedostatak tehničke i operativne stručnosti, menadžerskih veština i informacija neophodnih za sprovođenje zakona, propisa i nacionalnog akcionog plana energetske efikasnosti.

U GIZ-u navode i da nema ni javnih podsticaja za efikasno korišćenje energije, kao ni uputstva za procenu i unapređenje potencijala u oblasti energetske efikasnosti.

Šefica odseka za energetsku efikasnost Ministarstva rudarstva i energetike Antonela Solujić rekla je da u Srbiji cena i sistem naplate ne podstiču korisnike na štednju energije i da je potrebno uspostaviti mehanizam podsticaja za unapređenje energetske efikasnosti.

Navela je da je za korišćenje budžetskog fonda za finansiranje energetske efikasnosti koji je počeo da radi 2014. godine potpisano 11 ugovora o finansiranju unapređenje energetske efikasnosti za javne zgrade i dodala da se nada da će u narednih par godina biti izgrađen funkcionalan sistem finansiranja.

Ona je rekla da se radi na primeni Zakona o energetskoj efikasnosti iz 2013, da se pripremaju podzakonski akti i izrazila nadu da će time biti postavljeni jasni ciljevi i biti ostvaren napredak u primeni.

Izneti su podaci da je sanacija zgrade vrtića Lane u Kučevu za koju je izdvojeno 5,89 miliona dinara donelo uštede od 13.400 evra godišnje, dok je u Kraljevu postavljanje izolacije i zamena vrata i prozora na porodičnoj kući od 70 kvadratnih metara donela uštedu od 51,35%.

Izvor: EurActiv.rs

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srpske opštine pred izazovom dobrog upravljanja
  
• 

  Vesti

  : Nesanitarno upravljanje otpadom u većini gradova i opština