Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nesanitarno upravljanje otpadom u većini gradova i opština
|
|
|
|
Objavljeno : 23.03.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Oblast životne sredine biće motor pregovora Srbije i EU, a ne usko grlo, kako se neki nadaju, izjavila je 23. marta državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Stana Božović na skupu na kojem su predstavljene obaveze i odgovornost lokalnih samouprava, regionalnih i nacionalnih institucija u žaštiti životne sredine u procesu pridruživanja EU. Srbiji će za dostizanje standarda Evropske unije u oblasti životne sredine biti potrebno oko 10 milijardi evra pri čemu će polovina te sume biti utrošena na velike infrastrukturne projekte u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama. Zvaničnik EU poručio je Srbiji da se spremi za "lavinu novca" iz fondova EU za zaštitu životne sredine kada bude postala članica EU.
"Srbija nema vremena ni novca za gubljenje, tako da kašnjenje u procesu pristupanja, kao ni potencijalne finansijske kazne usled neispunjenja preuzetih obaveza, ne dolaze u obzir", kazala je Božović na konferenciji "Životna sredina: Izazov i prilika za razvoj Srbije" u Beogradu.
Ona je istakla da je Srbija uspešno završila eksplanatorni i bilateralni skrining za poglavlje 27, koje se odnosi na životnu sredinu, navodeći da se pregovara o tome za koje će vreme Srbija dostići planirane ciljeve, o finansijskoj pomoći i o projektima koje će podržati EU.
Govoreći o stanju zaštite životne sredine u Srbije, navela je da je najveći problem upravljanje otpadom i otpadnim vodama.
Božović je podsetila da za dostizanje standarda EU u oblasti životne sredine Srbiji treba oko 10 milijardi evra.
"Između četiri i pet milijardi evra biće utrošeno na velike infrastrukturne projekte u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama. To znači da država mora da uloži u proseku 250 miliona evra godišnje u projekte zaštite životne sredine", kazala je ona.
Božović je istakla da su troškovi upravljanja otpadnim vodama sedam puta veći nego za upravljanje otpadom dodajući da će Srbija moći da računa na najviše 30% donatorskih sredstava iz strukturnih fondova EU, odnosno na između 1,2 i 1,5 milijardi evra za finansiranje tih projekata.
U Srbiji se, prema rečima državne sekretarke, trenutno tretira samo 5% otpadnih voda.
Pretpristupna pomoć za period 2014-20. iz fondova EU za sektor životne sredine biće oko 170 miliona evra a Srbija će imati obavezu da ostatak potrebnih sredstava investira iz drugih finansijskih izvora - javnih sredstava, u prvom redu ekolosksih taksi i naknada za zaštitu životne sredine, dugoročnim kreditima ili kroz javno-privatno partnerstvo.
Božović je najavila promenu Strategije o upravljanju otpadom iz 2004. godine, uz smanjenje broja od 26 prvobitno planiranih regionalnih sistema za upravljanje otpadom, a povećanje broja lokalnih samouprava koje će formirati te regionalne sisteme, kako bi se ta oblast uskladila s direktivama EU.
Državna sekretarka rekla je i da u Srbiji postoji samo nekoliko regionalnih sistema za upravljanje otpadom (deponije u Užicu, Jagodini, Leskovcu, Pirotu, Kikindi i Subotici) dok je u ostalim gradovima i opštinama upravljanje otpadom nesanitarno.
Božović je ukazala da će zbog nemogućnosti daljeg zaduživanja države potreba za ulaganjem u ekologiju biti rešena kroz javno-privatna partnerstva i osnivanje fonda za zaštitu životne sredine.
Direktor Delegacije EU u Srbiji za aktivnosti u sektoru životne sredine, Rikardo Masa kazao je da Srbija mora da se spremi za "lavinu novca" iz fondova EU za zaštitu životne sredine, kada bude postala članica EU, odnosno da ima spremne kadrove, mehanizme i projekte da se novac utroši namenski i u propisanim rokovima.
On je istakao da EU u Srbiji sprovodi nekoliko projekata zbrinjavanja otpada i otpadnih voda, dodavši da će EU nastaviti da pomaže Srbiji u toj oblasti.
Cilj konferencije, koju je Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije organizovalo u saradnji s Regionalnim centrom za životnu sredinu centralne i istočne Evrope (REC), jeste da predstavi obaveze i odgovornost lokalnih samouprava, regionalnih i nacionalnih institucija u žaštiti životne sredine u procesu pridruživanja EU.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
