Tokom Samita Zapadnog Balkana koji se 27. avgusta održava u Beču, predstavnici Evropske komisije, uključujući Maroša Šefčoviča, Federiku Mogerini (Federica Mogherini) i Johanesa Hana (Johannes Hahn), tražiće način da ožive pregovore o pristupanju EU sa zemljama Zapadnog Balkana, koji su u zastoju. U izveštaju objavljenom istog dana, Mreža za klimatsko delovanje u Evropi (Climate Action Network Europe – CAN Europe) tvrdi da bi oni trebalo da iskoriste okvir Energetske unije da bi se ostvario napredak u integraciji na polju energetike i posledično da bi se prljavi energetski sistemi Zapadnog Balkana približili standardima EU.

Evropska komisija je do sada propustila velike prilike da u regionu zaustavi nove investicije u ugalj koje donose veliko zagađenje.

CAN Europe poziva Evropsku komisiju da iskoristi Samit Zapadnog Balkana kao mogućnost da ubrza energetsku tranziciju od uglja i pospeši veći nivo energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u regionu.

Nedavni nedostatak napretka u pristupanju doveo je do toga da su zemlje Zapadnog Balkana izgubile volju za veoma potrebnim reformama energetskih sistema, ocenila je koordinatorka za energetske politike za jugoistočnu Evropu u CAN Europe Dragana Mileusnić. Oni za naredne decenije zarobljavaju svoje prljave energetske sisteme u prevaziđenu infrastrukturu na ugalj, koja je težak zagađivač. Pored toga, kineski investitori koji učestvuju u skoro svakom novom planiranom energetskom projektu preuzimaju od EU uticaj u regionu.

U izveštaju obljavljenom 27. avgusta pod nazivom „Preko granica: Kako Energetska unija može da preokrene trend korišćenja uglja na Zapadnom Balkanu“ CAN Europe tvrdi da je zamisao Energetske unije, koja se po rečima potpredsednika Evropske komisije Šefčoviča ne zaustavlja na granicama EU, pružila mnoge načine za unapređenje saradnje sa Zapadnim Balkanom u oblasti energije.

Mapa puta (plan za ostvarenje) Energetske unije predviđa reformu nefunkcionalnog Ugovora o energetskoj zajednici, koja bi trebalo da uskladi klimatske i energetske politike Zapadnog Balkana sa načelima EU. Ona takođe sadrži plan za vođenje klimatske diplomatije i podstiče zemlje Zapadnog Balkana da uoči klimatskog samita UN u Parizu koji će se održati u decembru podnesu ambiciozne planove za očuvanje klime.

Evropska komisija do sada nije uspela da iskoristi prilike koje pruža Strategija Energetske unije. Njene aktivnosti u regionu svodile su se na promovisanje gasne infrastrukture, umesto da uključe i iskorišćavanje velikog potencijala za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, dodala je Mileusnić. Potpredsednik Komisije Šefčovič bi kao prvi korak trebalo da iskoristi samit u Beču da osigura da reforma Energetske zajednice donese više od kozmetičkih promena.

Napomene:

Izveštaj CAN Europe “Beyond borders: how Energy Union can turn the tide against coal in the Western Balkans” iz avgusta 2015. može se preuzeti na internet sajtu te organizacije

Zapadni Balkan podrazumeva šest zemalja: Albaniju, BiH, Kosovo (bez određivanja po pitanju statusa, u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine i Mišljenjem Međunarodnog  suda pravde o nezavisnosti Kosova), Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju

Energetski sistem na Balkanu je trenutno u velikoj meri zavistan od uglja. Do 2030. godine planirana je izgradnja dodatnih 6 gigavata kapaciteta na ugalj. Postojeća postrojenja su stara i mnogo zagađuju: zdtavstveni troškovi kao posledica zagađenja vazduha u regionu iznose u proseku 20% bruto domaćeg proizvoda pojedinačnih država.

Samit u Beču 27. avgusta održava se u okviru takozvanog Berlinskog procesa koji je započeo prošle godine konferencijom na visokom nivou čiji domaćin je bila nemačka kancelarka Angela Merkel. Cilj procesa je da se ožive pristupni pregovori sa regionom i donese stvarna promena kroz ekonomsku saradnju i plana za energetsko i transportno povezivanje. Na ovogodišnjem sastanku očekuje se da lideri Zapadnog Balkana usaglase listu pet prioritetnih projekata za energetsku infrastrukturu koji će dobiti podršku EU u 2016.

Kontakt:

Dragana Mileusnic, CAN Europe koordinator za energetsku politiku za jugoistočnu Evropu, dragana@caneurope.org, +32 471 43 84 42

Ania Drazkiewicz, CAN Europe koordinator za komunikacije, ania@caneurope.org, +32 494 525 738

Mreža za klimatsku akciju Evropa (CAN Europe) je najveća koalicija u Evropi za pitanja klime i energetike. CAN Evropa, koja sa više od 120 organizacija u više od 30 evropskih zemalja zastupa više od 44 miliona građana, radi na predupređivanju opasnih klimatskih promena i promovisanju održive klimatske i energetske politike u Evropi.

Povezani sadržaj

• 

  Dosije

  : Srbija na raskršću: energetika i klimatske promene
  
• 

  Vesti

  : Skup u Beču podstrek energetskoj saradnji u regionu
  
• 

  Vesti

  : EU poziva zemlje da dostave ciljeve za emisije CO2
  
• 

  Vesti

  : Klima: Izbeći grešku sa samita iz Kopenhagena