Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zahtev NVO za čistiju energiju u regionu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.10.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ekološke organizacije sedam zemalja jugoistočne Evrope predale su 16. oktobra u Tirani evropskom komesaru za klimu i energetiku peticiju za čistiju energetiku u regionu i smanjenje korupcije u tom sektoru, a predstavnik ekoloških organizacija iz Srbije poručio je da energetska efikasnost predstavlja veliki potencijal za privredu. Ciljevi peticije predate tokom godišnjeg sastanka Ministarskog saveta Energetske zajednice su da se energetska efikasnost izdvoji kao prioritet u regionu, da se istraže svi oblici korupcije u regionu u vezi sa energetikom i da se usvoje ciljevi EU za ublažavanje klimatskih promena do 2050. godine, odnosno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 80% do 2050.
Za pet sedmica, koliko su prikupljani potpisi u ime 15 organizacija iz Srbije, Hrvatske, BiH, Makedonije, Crne Gore, Kosova i Albanije, prikupljeno 16.000 potpisa, rečeno je Beti i EurAktivu u Tirani, a planirano je da se potpisivanje peticije nastavi.
Evropski komesar za energetiku i klimatsko delovanje Migel Arijas Kanjete, koji je i kopredsedavajući ministarskim sastankom, potvrdio je na konferenciji za novinare da je primio peticiju i da će tek dati odgovor.
Predstavnik Centra za ekologiju i održivi razvoj iz Srbije Zvezdan Kalmar rekao je da je verovatno da će se prikupljanje potpisa nastaviti do evropske nedelje održive energije na proleće pošto je interesovanje građana veliko i može se očekivati jako veliki broj potpisa.
"U Srbiji nezavisno od ovog projekta vodimo kampanju da Srbija postavi što veće ciljeve (za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte) jer je to pre svega zaštita zdravlja građana i doprinos smanjenju klimatskih promena“, rekao je on za EurAktiv.
Kalmar je dodao da su zemlje regiona među najvećim zagađivačima u svetu mereno po stanovniku.
Ova organizacija se zalaže za odustajanje od investicionog ciklusa za izgradnju velikog broja novih postrojenja i da se umesto toga sprovedu mere energetske efikasnosti i grade objekti koji koriste hidro potencijale i druge obnovljive izvore energije.
"Srbija je u roku od dve do tri godine izdala dve milijarde evra garancija za projekte koje nisu efikasni, bilo za proizvodnju iz uglja, bilo termocentrale, teško je ubeđivati se sa donosiocima odluka koji ne shvataju da je energetska efikasnost šansa za posao, osim za uštedu i moraju da shvate da je to velika poslovna šansa, da ima potencijal iniciranja velikog broja povezanih sektora, a da će građanima i preduzećima smanjiti troškove grejanja i energije", rekao je on.
Kada je reč o uglju, on je naveo da je do 70% vrednosti uglja iz uvoza jer "uvozimo mašine, kredite, usluge, odnosno znanje, i termocentrale" i dodao da je to podatak koji dolazi "sa zvaničnih mesta".
"Naš zahtev za što veće smanjenje emisija je do 2050, za to ima vremena, ali s tim se ne ide u izgradnju velikih postrojenja koja će Srbiju dugoročno da zaključaju u ugalj", rekao je Kalmar, navodeći da će se Srbija time izložiti riziku da plaća ogromne iznose zbog emisija ugljen dioksida ukoliko se cena za to poveća.
Izvor: Smiljana Vukojičić Obradović
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
