Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kensi: Biće potrebni ambiciozniji ciljevi za klimu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Beranžer Kensi (Bérengère Quincy), ambasadorka Francuske za klimu u okviru priprema za klimatsku konferenciju COP21
Srbija je pokazala posvećenost borbi protiv klimatskih promena, ali je verovatno da će srednjeročno gledano, kao i druge zemlje, morati da postavi ambicioznije ciljeve. Cilj predstojeće konferencije u Parizu je da postignemo sporazum o zauzdavanju klimatskih promena, čije posledice svi osećaju. To vi u Srbiji dobro znate, imali ste poplave i suše, a imali smo i mi u Francuskoj. Moja glavna poruka je da svi treba da se uključe u očuvanje klime, i vlade, i građani. To možemo učiniti kroz promenu načina proizvodnje, potrošnje, organizacije. Situacija sada nije uporediva sa pripremama za konferenciju u Kopenhagenu. Tada neke velike zemlje poput SAD i Kine nisu bile spremne na obaveze, a sada jesu.
Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović
Tokom boravka u Srbiji sastali ste se i sa predstavnicima ministarstava zaduženih za životnu sredinu i energetiku. Kakvi su vaši utisci o angažovanju Srbije na suzbijanju klimatskih promena?
Srbija je prva u regionu, na Balkanu, podnela plan smanjenja emisija ugljen dioksida. To je napor koji treba pozdraviti, priznati i koji daje primer svim drugim zemljama. Od 195 plus EU koje treba to da učine, do 17. septembra je 61 zemlja podnela doprinos. Srbija je jedna od njih, i to je i dosta ranije učinila. Već to je već znak da je Srbija posvećena tome da radi sa svim zemljama za zadovoljavajući rezultat u Parizu.
Bila sam prijatno iznenađena sastancima koje sam imala (tokom posete). Pokušala sam da prenesem da je za Srbiju to prilika da se organizuje, da se pripremi za budućnost koja je čeka, između ostalog i kao člana EU. Naime, reč je o tome da se danas organizujemo i pripremimo za 2020, 2030 godinu, a nadamo se da će u to vreme Srbija biti sa nama u EU. Taj napor ne predstavlja tek parče papira, to je za Srbiju način razvoja, i mislim da to dobro razumeju pedstavnici vlasti sa kojima sam imala prilike da razgovaram.
Ekolozi ukazuju da je planom Srbije zapravo predviđeno povećanje u odnosu na 2013. Kakav je vaš stav prema tome?
Podnošenje doprinosa pojedinačnih zemalja je zaista specifična aktivnost. Ranije smo imali sporazum kojim je traženo samo od malog broja zemalja, onih najbogatijih, da se angažuju na smanjenju emisija sa efektom staklene bašte. Danas je izazov da se u Parizu sve zemlje sveta obavežu u zajedničkom naporu. Od svake zemlje se traži da objavi svoj doprinos, ali reč je o naporu na dobrovoljnoj bazi. Dakle na Srbiji je da kaže kakav doprinos želi da pruži u zajedničkoj borbi protiv efekta staklene bašte, jer nikada nećemo uspeti ukoliko radimo samo u jednoj zemlji, potrebno je da se svi uključe.
Mi vlade u Parizu nećemo reći 'ovo je dobro a ovo nije dobro', već 'sve zemlje se obavezuju, to je veoma dobro, dobrodošle su'.
To na šta se zemlje obavežu verovatno neće biti dovoljno da bi se u dogledno vreme postigao cilj koji smo zactrali, a to je da ograničimo zagrevanje klime i povećanje temperature za dva stepena u odnosu na doba pre industrijske revolucije. Izazov je da u Parizu postignemo dogovor koji će nam omogućiti da izgradimo ambiciju, da stvorimo mehanizme koji će nas pogurati ka ambicioznijim ciljevima u predstojećim godinama, kroz cikluse doprinosa. To znači da ćemo svi podneti doprinose, i EU je kao jedna celina to učinila, i da ćemo se upustiti u ciklus u kojem ćemo kroz pet ili 10 godina, o tome se još raspravlja, pogledati da li je to dovoljno. I onda ćemo povećati nivo ambicije, u Srbiji, u EU, kao i u svim drugim zemljama koje su uključene u ovu aktivnost.
Koji je glavni ulog konferencije u Parizu?
Ovo pitanje je Srbiji poznato. Imali ste katastrofalne poplave prošle godine. Imali ste i suše. I mi u Francuskoj imamo i suše i poplave. Sada nam je naučno pozato da je ponavljanje tih događaja posledica klimatskih promena. Izazov je da se sve zemlje dogovore i sarađuju da bi smanjili emisije koje dovode do klimatskih promena, i da pomognu zemljama koje su najviše izložene klimatskim promenama da se prilagode posledicama, i to nije zadatak samo za vlade već i za svakoga od nas.
Izazov u Parizu je i da se pokaže da je angažovanje u borbi protiv klimatskih promena moguće uskladiti sa ciljevima razvoja i rasta, sa rastom koji stvara radna mesta. To naravno iziskuje transformaciju privrede, ali je i prilika za svaku zemlju da se razvije uz model rasta uz manje emisije, ali koji isto tako stvara bogatstva, prihod i radna mesta.
Neki aktivisti, ali i zemlje, smatraju da cilj da se porast temperature zadrži na dva stepena Celzijusa nije dovoljan, i smatraju da bi pre trebalo ići ka jednom stepenu. Kako će takvi stavovi biti uzeti u obzir?
Naučnici su izračunali da se planeta može izboriti sa posledicama ako rast temperature bude manji od dva stepena. To ne znači da su posledice iste za sve. Najizloženije zemlje, poput malih ostrva i nekih afričkih zemalja, podložnije su posledicama klimatskih promena od drugih, i imaće mnogo dramatičnije posledice, čak i sa povećanjem od dva stepena. I zato oni kažu 'ne, dva stepena nije dovoljno, treba se angažovati sa 1,5 stepeni'. To je potpuno legitimno i mi prepoznajemo valjanost njihovih argumenata. Ali treba shvatiti da taj cilj nije matematički, reč je o političkom cilju koji dozvoljava svim zemljama da se organizuju i da organizuju međunarodnu saradnju.
Dakle kada mi kao buduće predsedništvo 21. svetske konferencije o klimi kažemo 'treba poštovati cilj od dva ili 1,5 stepeni Celzijusa', nije reč o matematičkoj istini. Znamo da ćemo u budućnosti možda povećati ambiciju i pokušati da ograničimo ispod 1,5 stepeni. Ali to je put kojim treba zajedno da krenemo.
Govori se o tome da je potrebno izbeći greške iz Kopenhagena. Koje su lekcije tog neuspeha?
Situacija nije uporediva. U Kopenhagenu ni Kina ni SAD nisu bli spremni za značajne obaveze. Danas je to drugačije. Danas imamo i sve više naučnih izvesnosti o realnosti klimatskih promena, to vidimo svakog dana, i stanovništvo to zna i oseća posledice na dnevnoj bazi.
Greške iz Kopenhagena smo zapamtili i u pogledu organizacije konferencije i posredovanja u pregovorima. Zovemo šefove vlada i država prvog dana, ne zovemo ih poslednjeg dana jer ne želimo da oni pregovaraju. Želimo da oni daju politički zamah, i svaka zemlja će odlučiti koga će zvati i da li želi da bude prisutna, a sigurna sam da će Srbija biti dobro predstavljena.
Koja je glavna poruka koju želite da prenesete u Beogradu?
Poruka koju zaista želim da ponovim je da svako od nas može nešto da učini. Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte je u domašaju svakoga od nas, u našem načinu proizvodnje, potrošnje, u organizaciji na terenu. I u Parizu je zato francusko predsedništvo želelo da pozove aktere, gradove, regione, privatni sektor, sindikate, banke, međunarodne organizacije. Pozvali smo ih da objasne da je moguće, izvodljivo, stvoriti privredu koja će emitovati manje ugljen dioksida i biti otpornija, i da je to manje skupo od poplava, na primer.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
