Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ostrva dobitnik, fosilno gorivo gubitnik sporazuma o klimi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.12.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Najveći dobitnici usvajanja sporazuma o klimi, kao kulminacije četvorogodišnjih pregovora o smanjenju emisije gasova sa efektima staklene bašte na globalnom nivou, biće male ostrvske zemlje dok je najveći gubitnik industrija fosilnih goriva. Iako su pregovori o klimatskom sporazumu na konferenciju UN u Parizu (COP21) bili teški i povremeno se činilo da su na ivici propasti, sve zemlje su popustile po malo i svet je dobio prvi globalni sporazum o borbi protiv klimatskim promena.
Verovatno najveći dobitnik sporazuma o klimi su male ostrvske zemlje - Tuvalu, Maršalska ostrva, Maldivi, Kiribati.
Te zemlje zalagale su se za limitiranje rasta temperature i sporazum sadrži globalnu obavezu da se barem pokuša sa ograničenjem rasta temperature na Zemlji na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na period pre industrijalizacije.
Druga stvar koju su tražile bilo je prepoznavanje potrebe da im se pomogne da se bore sa štetom od podizanja nivoa mora, ekstremnih vremenskih prilika i drugih posledica promene klime.
Male ostrvske države dobile su klimatskim sporazumom i jedno i drugo, istina uz neke uslove.
Među dobitnicima su i SAD i sporazum, kako piše agencija AP, u izvesnom smislu liči na listu želja američkih pregovarača.
Naime, u sporazumu nema obavezujućeg smanjenja emisije ili finansijskih ciljeva a zemljama se ostavlja da same utvrde ciljeve za smanjenje emisije umesto da o tome pregovaraju sa drugim.
Takođe se od svih, a ne samo bogatih zemalja, traže ciljevi za smanjenje emisije, kao i transparentnost oko onoga što rade da ih ispune.
Dobitnik posle pariskog skupa je i Francuska, zemlja domaćin koja je mnogo uradila da do sporazuma dođe.
Kako se ocenjuje, Francuska je "majstorskom diplomatijom izgradila mostove" i uverila svaku zemlju da se njen glas čuje.
Poštovanje je Francuska zadobila i zato što je uspešno organizovala konferenciju samo nekoliko nedelja posle terorističkih napada u Parizu.
Kada je reč o Kini, najveći svetski emiter gasova sa efektima staklene bašte nije prešao svoje crvene linije.
Iako su zidovi između razvijenih i zemalja u razvoju srušeni, sporazum odražava različite mogućnosti bogatih i siromašnih zemalja u borbi protiv promena klime, što je bio ključni zahtev Kine.
Još jedna pobeda za Peking je što se na Kinu, za razliku od haotičnog samita o klimi pre šest godina u Kopenhagenu, u Parizu nije gledalo kao na zemlju koja blokira pregovore.
Indijski ministar ekologije Prakaš Javadekar za postignuti sporazum je imao i pohvale i kritike, što ukazuje na pomešana osećanja oko ishoda pregovora.
Stavljajući do znanja da očekuje da njene štetne emisije dostignu maksimum kasnije nego u ostalim vodećim ekonomijama, Indija je osigurala da tekst sporazuma uključuje neku vrstu tolerancije za zemlje u razvoju.
Ta zemlja je nerado prihvatila cilj ograničenja rasta globalne temperature i nije uspela da se izbori da bogate zemlje dobiju obavezu da siromašnijima besplatno daju intelektualna prava na tehnologiju za čistu energiju.
Evropska unija pak nije otišla iz Pariza kao lider, što je želela da bude, i često jeste, kada je reč o promenama klime.
Unija je pomogla da se formira "koalicija sa velikim ambicijama" bogatih i siromašnih zemalja, međutim, nije baš sasvim jasno da li je taj savez imamo neku značajniju ulogu, osim simboličke.
Iako je uspešno u sporazum uvela mehanizam čiji je cilj da se ograniči štetna emisija, EU je popustila i odustala od zahteva da ciljevi budu obavezujući.
Na listi gubitnika zbog sporazuma o klimi je Saudijska Arabija. Ta naftom bogata zemlja bila je protiv ograničenja rasta globalne temperatire na 1,5 stepeni i dugoročnog cilja smanjenja emisije i izgubila je na oba fronta.
Međutim, u dugoročnom cilju postepenog smanjenja emisije ne pominje se posebno emisija iz fosilnih goriva, što se može smatrati malom pobedom Saudijaca.
Najveći gubitnik sporazuma mogla bi da bude industrija fosilnih goriva jer taj dokument predstavlja signal kompanijama da će vlade voditi politike usmerene na zaokret prema čistijim izvorima energije, poput energije vetra ili solarne.
I dok tek ostaje da se vidi da li će se takva politika slediti, kao odgovor na sporazum Svetsko udruženje za ugalj navodi da će, prema procenama, "proizvodnja struje iz uglja porasti za 24% do 2040".
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
