Gotovo sve zemlje koje učestvuju na konferenciji UN o klimi u Parizu (COP21) imaju rezerve prema novom nacrtu globalnog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena ali ga nijedna ne odbacuje otvoreno. Iako neki kažu da svet nikada nije bio bliži sporazumu o klimi, brojna pitanja još su otvorena, uključujući da li se želi potpuno izbacivanje ugljenika iz svetske ekonomije ili samo smanjenje. Do kraja pregovora ostala su nepuna dva dana, međutim, godišnji pregovori UN o klimi i do sada su se retko završavali na vreme.

Diplomate i pregovarači o klimi 10. decembra su, iako su radili skoro do zore, nastavili da sužavaju opcije u nacrtu sporazuma.

Jedan francuski diplomata, koji je želeo da ostane anoniman jer nije ovlašćen da javno govori o pregovorima, rekao je za AP da bi kasnije tokom dana trebalo da bude spreman najnoviji nacrt sporazuma.

Na plenarnoj sednici u večernjim satima 9. decembra predstavnici Indije i Malezije ocenili su da nacrt treba da sadrži čvrsto obećanje bogatih da će finansijski pomoći siromašnim zemljama da se izbore sa promenama klime. Malezijski pregovarač rekao je da do sada obećana pomoć bogatih "sitnina".

Bogate zemlje, koje žele da novi sporazum važi za sve, smatraju da nacrt sadrži previše paragrafa od kojih su jedni za bogate a drugi za siromašne.

Naftom bogata Saudijska Arabija već je nagovestila da neće pristati na dugoročni cilj da se rast globalne temperature zadrži ispod 1,5 stepeni Celzijusa, što je zahtev ostrvskih i drugih zemalja najviše pogođenih promenama klime.

Pregovarači u Parizu dobili su dva dana pred predviđeni kraj pregovora (11. decembar) nacrt sporazuma u kojem se odustalo od većine radikalnih ideja, uključujući međunarodni tribunal za kažnjavanje zagađivača, ali i sa mnoštvom nerešenih pitanja, poput onog ko će platiti da se najugroženijim zemljama pomogne da se bore protiv globalnog zagrevanja.

Američki državni sekretar Džon Keri (John Kerry) pozvao je diplomate da zaključe sporazum do petka obećavajući da će SAD obezbediti sredstva za ostrvske nacije i druge zemlje pogođene podizanjem nivoa mora i ekstremnim vremenskim prilikama. Te nedaće, smatraju naučnici, posledica su emisije ugljen dioksida i drugih gasova sa efektima staklene bašte za koje je krivac čovek.

"Naš cilj ne može da bude ništa manje od stalne transformacije globalne ekonomije", istakao je Keri, prenela je agencija AP.

Ranije je Keri najavio da će SAD udvostručiti svoj doprinos u pomoći najugroženijim zemljama da se prilagode promenama klime sa 430 miliona dolara na 860 miliona do 2020.

Američka sredstva biće deo paketa bogatih zemalja koje su obećale da će zajedno za tu svrhu obezbediti 100 milijardi dolara godišnje do 2020.

Nerešena pitanja

Novi nacrt sporazuma agencije za klimu UN ima 29 strana dok je verzija od 5. decembra imala 43. Ipak, u njemu je još oko 100 otvorenih pitanja o kojima tek treba da se odluči, uključujući pitanja sa više mogućih odgovora u zagradama ili praznim prostorom da se rešenje dopiše.

"Nikada nismo bili tako blizu sporazumu o klimatskim promenama", istakao je ministar ekologije Maldiva Torik Ibrahim, predsedavajući saveza ostrvskih zemalja. "Sada je na nama ministrima da pokažemo liderstvo potrebno da se donesu teške odluke koje će postaviti interese ljudi i planete ispred kratkovidih politika", dodao je Ibrahim.

Ministri iz više od 190 zemalja nastoje da postignu prvi sporazum o klimi tražeći od svih zemalja da smanje svoje štetne emisije. Prethodnim sporazumom, Protokolom iz Kjota iz 1997, smanjenje emisije se tražilo samo od bogatih zemalja.

Najveći deo štetne emisije za koju je krivac čovek potiče iz sagorevanja nafte, uglja i gasa, fosilnih goriva koja pokrivaju oko 80% svetske tražnje energije. Zamena te energije onom iz obnovljivih izvora, poput solarne ili energije iz vetra, zahteva velike investicije koje siromašne zemlje ne mogu da realizuju bez pomoći.

Prethodni nacrt sporazuma predviđao je uklanjanje prava intelektualne svojine na čistu tehnologiju kako bi se zemljama u razvoju omogućio lakši pristup toj tehnologiji. Međutim, iz novog nacrta je ta odredba izbrisana.

Izbačene su i odredbe oko uspostavljanja međunarodnog suda pravde za klimu, kao i one oko emisije avio i brodskog sabraćaja.

Nije nađeno rešenje ni za osetljivo pitanje da li napredne zemlje u razvoju, poput Kine ili naftom bogatih arapskih zemalja, treba da se priključe industrijski razvijenim zemljama u prikupljanju finansijske pomoći.

Još nije naveden ni dugoročni cilj sporazuma - da li je to uklanjanje emisije ugljenika iz ekonomije ili samo njeno smanjenje.

Takođe se vlade još nisu dogovorile da li im je cilj da ograniče rast globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba ili na bliže dva stepena.

"Nije dovoljno hrabar", ocenio je nacrt sporazuma evropski komesar za klimu i energetiku Migel Arijas Kanjete.

Nastojeći da premosti podele između bogatih i siromašnih koje često blokiraju napredak pregovora UN, ministar spoljnih poslova Maršalskih ostrva Toni de Brum (Tony) objavio je stvaranje "koalicije sa velikim ambicijama" koja uključuje, pored ostalih, male ostrvske nacije, Evropsku uniju i SAD. Još je neizvesno da li će ta koalicija doneti preokret u pregovorima.

Izvor: AP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Domaćin COP21 pokušava da smanji emisiju CO2
  
• 

  Vesti

  : Stub srama za zemlje koje ne ispune klimatske ciljeve
  
• 

  Vesti

  : Ciljeve za sporazum o klimi nije dostavilo 11 zemalja
  
• 

  Intervju

  : Uskoro Zakon o emisijama CO2 u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Od Kjota do Pariza Zemlja još toplija
  
• 

  Vesti

  : Zapadni Balkan kaska za EU u ciljevima za CO2