U svetu je 2015. godine zabeleženo smanjenje površina pod genetski modifikovanim kulturama prvi put posle gotovo 20 godina uzastopnog povećanja, navodi se u izveštaju međunarodne neprofitne organizacije za promociju biotehnologije. Neke zemlje poput Burkine Faso su odustale od njihovog uzgoja, ali se smanjenje površina pre svega objašnjava padom cena, pa se očekuje da se sa rastom cena povećaju i površine pod GM kulturama.

U 20 proteklih godina, od početka komercijalne proizvodnje neke GM kulture 1996. godine, te kulture su gajene na ukupno dve milijarde hektara.

Međutim, posle "19 godina uzastopnog godišnjeg rasta" površine pod tim kulturama su se smanjile za 1%, navodi se u izveštaju nevladine organizacije ISAA (International Service for the Acquisition of Agri-bioteć applications).

Tokom prošle godine GM kulture su gajene na 179,7 miliona hektara, a godinu dana ranije na 181,5 miliona hektara.

Smanjenje površina pod GM kulturama objašnjava se time što je zbog pada cena manje površina ukupno zasejano u svetu, uključujući kulturama koje nisu genetski modifikovane.

Površine na kojima se gaji GM kukuruz smanjile su se za 4% a površine sa pamukom za 5%. Pojedini poljoprivrednici su, takođe, prešli sa kukuruza, pamuka i uljane repe na uzgoj kultura koje se lakše gaje poput soje ili suncokreta.

U izveštaju se navodi da će se trend smanjenja površina podstaknut padom cena u 2015. verovatno preokrenuti kada cene počnu da rastu u budućnosti.

U SAD, koje su svetski lider sa udelom od 39%, površine pod GMO usevima su se smanjile za 2,2 miliona hektara na 70,9 miliona hektara. U Kanadi, petom proizvođaču GMO kultura, površine su se takođe smanjile za 0,6 miliona hektara na 11 miliona hektara zbog smanjenja površina pod uljanom repicom, navodi se u izveštaju.

U Južnoj Africi su se površine pod GM kukuruzom zbog velike suše smanjile za oko 70.000 hektara, sa 3 na 2,3 miliona hektara. To je najveći pad od 23%.

Burkina Faso, jedina zemlja zapadne Afrike koja je gajila modifikovane kulture od 2000. godine, prošle nedelje je u potpunosti odustala od proizvodnje genetski modifikovanog pamuka jer se nije pokazao kao isplativ.

ISAAA podseća da su se za 20 godina površine pod GMO usevima "uvećale 100" puta i da se njima bavi 18 miliona poljoprivrednika u 28 zemalja.

Od tih zemalja, 20 su zemlje u razvoju sa udelom od 54% u svetskim površinama pod GM kulturama. Među njima su Vijetnam koji je počeo proizvodnju 2015, i Kuba koja je to učinila pre dve godine, dok je Bangladeš udvostručio površine.

Pet zemalja u razvoju proizvelo je gotovo polovinu (48%) GM useva. To su Brazil koji je drugi po površinama u svetu iza SAD, Argentina koja je treća, Indija (4. mesto), Kina (6. mesto) i Južna Afrika (9. mesto).

Od evropskih zemalja Španija je na 17. mestu sa 0,1 milion hektara, a slede Češka (24. mesto), Slovačka (25) i Rumunija (28. mesto) sa po manje od 0,1 milion hektara. Sve te zemlje gaje genetski modifikovani kukuruz.

Autori izveštaja navode da "prihvatanje GMO kultura otežavaju strogi propisi" u zemljama u razvoju. Oni su optužili protivnike GMO i novih tehnologija da nameću te propise kako bi onemogućili siromašnim poljoprivrednicima pristup ovim tehnologijama.

Kineske vlasti su saopštile 13. aprila da će olakšati komercijalnu proizvodnju kukuruza i drugih GM kultura u nareddih pet godina.

"U 13. petogodišnjem planu (2016-2020) mi ćemo razviti industrijsku proizvodnju glavnih proizvoda, uključujući nove vrste pamuka i kukuruza otpornih na insekte", rekao je Lio Sijuan, visoki zvaničnik kineskog Ministarstva poljoprivrede.

U Kini u proteklih 10 godina nije dozvoljen uzgoj nijedne GM kulture.

U toj zemlji se sada u manjoj meri gaje samo dva GM kulture: određena vrsta pamuka koja je dozvoljena 1996. godine i vrsta papaje otporne na virus koja je odobrena 2006. godine.

Genetski modifikovana soja, kukuruz, pamuk i uljana repica kolza mogu se uvoziti kao sirovina ili sastavni deo nekog prerađenog proizvoda.

Kina blagonaklono gleda na biotehnološka dostignuća koja bi mogla da joj obezbede snabdevanje hranom za populaciju od 1,37 milijardi ljudi. Međutim, masovna proizvodnja GM kultura predmet je rasprave pošto javnost i dalje nerado gleda na to a naučnike i aktiviste za životnu sredinu brinu dugoročne posledice po čoveka i biodiverzitet koje se sada još ne mogu predvideti.

Izvor: AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : U EU 19 zemalja zabranilo uzgoj GM
  
• 

  Vesti

  : Odbor EP odbacio kompromis o uvozu GM kultura
  
• 

  Vesti

  : Ni Nemačka neće GMO
  
• 

  Vesti

  : Ministarstvo: U Srbiji neće biti GM kultura
  
• 

  Vesti

  : EU odobrila 19 GM kultura
  
• 

  Vesti

  : Članice EU same će odlučivati o uvozu GMO