Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Klimatsko delovanje uštedelo bi EU 30 milijardi evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.04.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija bi zahvaljujući naporima u borbi protiv klimatskih promena mogla da do 2030. uštedi blizu 30 milijardi evra i to zbog smanjenja uvoza nafte, kao posledice primene obaveza preuzetih na konferenciji UN o klimi u Parizu u decembru. Globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena, koji je postignut na toj konferenciji, potpisaće 22. aprila 160 zemalja, uključujući Srbiju. Sprovođenje dogovorenih mera trebalo bi da omogući prelazak na čistije energije u svetu i manje korišćenje fosilnih goriva kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Autori studije, objavljene 19. aprila, proučili su scenario prema kome bi primena politika u domenu transporta a u cilju sprovođenja obaveza utvrđenih Sporazumom o borbi protiv klimatskih promena, postignutim u Parizu, dovela do smanjenja uvoza nafte.
Oni su izračunali da bi se do 2030. troškovi EU smanjili za 29 milijardi evra, dok bi pad cene nafte uz pad potraženje dodatno smanjio troškove za 12 milijardi evra.
Istraživanje su za nezavisni institut Evropska fondacija za klimu, sproveli nevladina organizacija Međunarodni savet za čisti prevoz (ICCT) koja je otkrila aferu sa nameštanjem motora u vozilama Folksvagena kao bi prošli ekološke testove, Kembridž ekonometriks (Cambridge Econometrics) i konsultatnska kuća Pejri (Poyry).
Studija se zasniva na hipotezi da će ulaganja u tehnologije koje ne emituju ugljen-dioksid (CO2), smanjiti svetsku potažnju za naftom za oko 11 milion barela dnevno do 2030. i za 60 miliona barela dnevno do 2050.
Prema istraživanju, propisi za mere energetske efikasnosti u vozilima omogućili su da se potrošnja u periodu između 2000. i 2015. smanji za oko 5 milijardi barela.
Autori studije su razmotrili scenario prema kome bi politike koje podstiču primenu principa energetske efikasnosti u vozilima ili tehnologija baziranih na struji i one koje smanjuju potrošnju goriva u pomorskom i aviosaobraćaju, omogućile da se na krivi potrošnje nafte prelomna tačka dosegne 2025.
Smanjenje cene crnog zlata, predviđeno scenariom, povećalo bi prosečne prihode u EU za 0,9% do 2050. u odnosu na scenario bez primene aktivne politike.
Srbija potpisuje sporazum
Ceremonija pospisivanja sporazuma biće održana 22. aprila u sedištu UN u Njujorku, a prisustvovaće joj oko 60 šefova država, uključujući predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Na ceremonij će biti i kineski vicepremijer Žang Gaol, kanadski premijer DŽastin Trudo i američki državni sekretar DŽon Keri.
Ceremonija potpisivanja ima pre svega simbolički značaj ali će biti i prilika da se "konsoliduje dinamika" borbe protiv klimatskih promena, ocenio je Paskal Kanfen, bivši francuski ministar i direktor Svetske fondacije za prirodu (WWF) u Francuskoj.
"Pitanje hitnog klimatskog delovanja nastavlja da zaokuplja donosioce odluka, što je dobar znak", rekla je francuska ministarka za životnu sredinu i energetiku Segolen Roajal.
Usvajanje sporazuma iz Pariza, koji je rezultat višegodišnjih, složenih i teških pregovora, "ne znači da će strane automatski pristupiti sporazumu", rekla je Elajza Nortop iz Instituta za svetske resurse.
Da bi sporazum stupio na snagu potrebno je da ga zemlje potpišu i zatim ratifikuju u skladu sa nacionalnim propisima. Sporazum će biti otvoren za potpisivanje do aprila 2017.
Da bi sporazum stupio na snagu, potrebno je da ga ratifikuje 55 zemalja čiji je udeo u emisija gasova sa efektom staklene bašte u svetu 55%.
Zvanični zagovornik primene sporazuma, takozvani klimatski predvodnik Lorans Tibijana ocenila je da bi, ako bi sporazum brzo stupio na snagu, možda već 2017. i 2018, to poslalo političku poruku. Ona je istakla da je neophodno delovati pre 2020. jer je svet i dalje daleko od cilja o ograničavanju globalnog zagrevanja na ispod 2 stepena Celzijusa.
Selija Gotije iz Mreže za klimatsko delovanje ocenila je da zemlje sada moraju da pokrenu energetsku tranziciju, odnosno da zamene fosilna goriva čistijom energijom, tako što će preusmeriti ulaganja.
Za klimu ima i dobrih vesti: udeo obnovljivih izvora energije za povećao za rekordnih 8%, niske cene nafte su dovela u pitanje skupa ulaganja naftnih kompanija a sektoru uglja ne cvetaju ruže.
U SAD, ugalj gubi teren u odnosu na prirodni gas, dok je u Kini potrošnja pala u 2014. i 2015, uglavnom zbog usporavanja privrednih aktivnosti ali i spremnosti vlasti da bore protiv zagađenja vazduha. Peking je nedavno suspendovao gotovo sve projekte za termoelektrane.
Međutim, i dalje postoje velike potrebe za energetskom infrastrukturom u mnogim zemljama i u planu je izgradnja na stotine termoelektrana, bilo da je reč o Indiji, Turskoj ili Indoneziji.
"Mi smo svesni da Sporazum iz Pariza neće biti čarobni štapić koji će ispraviti sve što ne valja", rekla je Selija Gotije.
Zemlje u svetu imaju na raspolaganju niz mera kojim bi mogle da ostvare svoje obaveze za smanjenje emisija, poput uvođenja nameta, ukidanja subvencija za fosilna goriva, uvođenja normi za emisije u industriji, razvoja saobraćaja bez emisija, podrške obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti, borbe protiv seče šuma i promene poljoprivrednih tehnika.
Za ulaganja u "zelenu" energiju biće presudno i da bogate zemlje ispune obećanje da će pružiti pomoć zemljama u razvoju.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
