Srbija će u narednih godinu i po dana morati da donese još oko 90 propisa iz oblasti životne sredine, kako bi do kraja uskladila svoje zakonodavstvo sa onim u EU, izjavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. Prioritet novoosnovanog Ministarstva biće zaštita voda, posebno tretman otpadnih voda. Procenjuje se da će u narednih 25 do 30 godina biti potrebno oko 15 milijardi evra za rešavanje svih ekoloških problema, pre svega za adaptaciju na klimatske promene, za šta će, prema Tirivanovim rečima, deo novca uložiti država, deo međunarodna zajednica, a deo strani investitori.
"Do sad je mnogo urađeno, ali ovo je prelomni trenutak da se završi posao u vezi sa Poglavljem 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine", kazao je Trivan u intervjuu agenciji Beta, ali nije želeo da precizira o kojim rešenjima je reč, jer posao izrade propisa tek predstoji.
Trivan je naglasio da će prioritet u radu njegovog ministarstva biti zaštita voda, a posebno tretman otpadnih voda.
"Situacija je veoma loša i zato je naš akcenat na prečišćavanju otpadnih voda. U Srbiji se prerađuje samo 8% otpadnih voda, što je nedopustivo", naglasio je on.
Prema njegovim rečima, "u Srbiji ima 44 postrojenja za preradu otpadnih voda od kojih samo 32 funkcionišu, a od njih samo nekoliko radi adekvatnim kapacitetom i u potpunosti prečišćava vodu".
Trivan je dodao i da tek 55% stanovništva ima priključak za kanalizaciju.
"Od 450 naselja u Srbiji koja imaju više od 2.000 stanovnika procenat priključenosti na kanalizaciju je 72%, što je svetski prosek, ali u naseljima koja imaju manje od 2.000 stanovnika broj onih koji su priključeni na kanalizaciju pada ispod 5%", rekao je on.
Da bi se problemi sa otpadnim vodama rešili, kako je dodao, Srbiji će pomoći i EU koja je za te namene predvidela blizu 160 miliona evra do 2020. godine.
Trivan je podsetio da se projekti za izgradnju postrojenja za tretman otpadnih voda spremaju u nekoliko gradova, a najdalje je u tome odmakao Beograd, kome su potrebna i najveća sredstva.
"Beograd ima završen projekat čija realizacija košta milijardu evra, a već je uloženo oko 200 miliona evra u pripremne radove koji su već obavljeni", rekao je on.
Kako bi se taj posao što bolje obavio u svim mestima gde je to potrebno, Trivan je najavio da će njegovo ministarstvo formirati poseban sektor koji će se baviti isključivo pripremanjem takvih i sličnih projekata, koji će pomagati pre svega lokalnim samoupravama.
Trivan istovremeno očekuje i da će država novoosnovanom Ministarstvu zaštite životne sredine pomoći davanjem podsticajnog budžeta za narednu godinu.
"Ne želim da spekulišem o iznosu, ali očekujem da bude veći od pet milijardi dinara, koliko je ove godine izdvojeno za životnu sredinu", kazao je on.
Mnogo više novca, procenjuje se oko 15 milijardi evra, kako je dodao, biće potrebno u narednih 25 do 30 godina za rešavanje svih ekoloških problema, pre svega za adaptaciju na klimatske promene, za šta će deo novca uložiti država, deo međunarodna zajednica, a deo strani investitori.
Deo tih sredstava mogle bi da budu i američke investicije, jer bi, kako je naveo Trivan, delegаcijа аmeričkih privrednikа koji posluju u oblаsti zаštite životne sredine, trebalo da do kraja 2017. godine poseti Srbiju.
"Srbija ima potrebe za investicijama, investitori iz Amerike su izrazili spremnost da dođu, a zainteresovani su za ulaganje u upravljanje otpadnim vodama, otpadom, zaštitu prirode", rekao je on.
Istakao je i da se Srbija ozbiljno bavi izradom plana adaptacije na klimatske promene, kao akcionim planom za tu adaptaciju, a jedno od ključnih sredstava u toj borbi biće pošumljavanje.
"Pošumljavanje je najjednostavniji, najefikasniji i najjeftiniji način borbe protiv klimatskih promena", kazao je Trivan istakavši da će njegovo ministarstvo koristiti iskustvo Beograda koji je za samo šest godina pošumio oko 750 hektara.
On je najavio i da se već radi na proširivanju zaštićenih dobara, koja se trenutno prostiru na blizu 7% teritorije Srbije.
"Srbija po biološkoj raznolikosti spada među 40 najvažnijih područja na svetu i to je naša obaveza", istakao je Trivan.
Kako bi se očuvala životna sredina najavio je i da će biti intenzivirane kontrole oko 70 ekoloških inspektora, čiji broj bi trebalo da se poveća za 10 do 15 ljudi.
Trivan je naveo da će inspekcija više obilaziti kompanije i pojedince, koje će najpre opominjati u slučaju prestupa, nakon čega će proveravati da li su sanirali problem, da bi tek na kraju kažnjavala one koji nisu ispunili obavezu.
On je naglasio i da njegovo ministarstvo nikada neće dozvoliti da Srbija postane "groblje prljavih tehnologija", bez obzira na potrebu za industrijskom i tehnološkom tranzicijom privrede.
Ugovor o JPP za deponiju Vinča očekujem do kraja godine
Ministar za zaštitu životne sredine Srbije izjavio je i da očekuje da ugovor sa francusko-japanskim konzorcijumom Suez–Itochu, koji je jedini dostavio obavezujuću ponudu za javno-privatno partnerstvo za uređenje beogradske deponije Vinča, bude potpisan do kraja godine.
"Kada to bude urađeno, realizacija projekta za tretman i odlaganje komunalnog otpada mogla bi da krene krajem 2018. godine", rekao je 21. avgusta Trivan agenciji Beta.
On očekuje da bude ugovorena koncesija na najmanje 20 godina, kako bi se deponija stara 40 godina, koja se prostire na 68 hektara i dnevno prima 2.700 tona smeća, uredila na najsavremeniji i po životnu sredinu najbezbedniji način.
"Resurs koji predstavlja otpad sačuvaćemo u svojim rukama, jer će ga grad i dalje prikupljati", rekao je Trivan, ali je naveo da je rano govoriti o drugim detaljima koji će tek biti precizirani ugovorom.
Projekat, procenjen na 300 miliona evra trebalo bi pored ostalog da omogući zatvaranje postojeće deponije, iskorišćavanje deponijskog gasa za proizvodnju energije, tretman procednih voda, izgradnju postrojenja za tretman komunalnog otpada i proizvodnju toplotne i električne energije, izgradnju postrojenja za reciklažu građevinskog otpada.
"Neće se spaljivati sav otpad, već samo ono što neće moći da se reciklira, a životnu sredinu ćemo zaštititi po svetskim standardima. Oko tehnologije nema dileme, i u meri u kojoj postoji rizik na primer u Nemačkoj, u toj meri će postojati i u Beogradu – neće ga biti", rekao je Trivan.
Prema njegovim rečima, Beograđanima koji će biti u obavezi da razvrstavaju otpad po kućama, kako bi se olakšala reciklaža, cena usluge zbrinjavanja smeća biće povećana kada projekat javno-privatnog partnerstva bude dostigao pun kapacitet.
"Povećanje cena usluge će se postepeno povećavati i biće u meri koja je prihvatljiva za građene", naveo je Trivan.
Ministar zaštite životne sredine je ocenio da je posao oko javno-privatnog partnerstva za uređenje deponije Vinča odlično urađen, a primer Beograda poslužiće, kakao je rekao, kao model i za druge lokalne samouprave u zemlji.
Oko 2.500 preduzeća ne plaćaju redovno ekološku taksu
Trivan je kazao i da oko 2.500 preduzeća nije redovnp plaćalo ekološke takse, što je obaveza za sve zagađivače koji emituju štetne supstance, opasan i ambalažni otpad, zbog čega najavljuje sistemsko uređenje te oblasti.
"Ministarstvo je nabavilo softver koji će nam pomoći da utvrdimo tačan broj firmi koje moraju da plaćaju ekološke takse i iznos njihovih dugovanja. Sada možemo samo da spekulišemo o njima, ali kolika god da su ona su velika", kazao je Trivan i naglasio da je neplaćanje te takse neprihvatljivo.
On očekuje da taj softver počne da radi krajem ove ili početkom naredne godine.
"Nema opraštanja dugova. Ne možemo sebi da dozvolimo taj luksuz. Zaštita životne sredine je pitanje kulture, a neplaćanje za njenu zaštitu je nekultura", rekao je on.
Trivan je kazao i da je dobar primer Beograda, koji je ažurirao spiskove obveznika koji plaćaju ekološku taksu i promenio način obaveštavanja o obavezama, što je dalo rezultate, pa je tako za poslednjih pet-šest godina naplata povećana sa 600 miliona na 2,5 milijardi dinara.
Ministarstvo poljoprivrede, u čijem resoru je donedavno bilo sektor ekologije, pokrenulo je upravni postupak protiv 100 domaćih i stranih preduzeća jer ne plaćaju ili duguju ekološku taksu.
Mediji su objavili da je među njima i Naftna undustrija Srbije (NIS) koja taj namet ne plaća od njenog uvođenja 2010. godine, što joj navodno omogućava sporazum Srbije i Rusije, zbog čega je državna kasa oštećena za ukupno devet miliona evra.
Trivan je rekao da još nema uvid u dugovanje NIS-a, ali naglašava da će sve biti rešeno u skladu sa zakonom.
On je dodao da njegovo iskustvo sa NIS-om dok je bio u upravi Beograda, pokazuje da je ta kompanija spremna na saradnju i da "nema razlog da očekuje nešto drugo".
Produkcija je deo projekta podrške javnom informisanju koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
Trivan: Još 90 ekoloških propisa za potpuno usklađivanje sa EU standardima 
