Kula za okruženje bez smoga, inovacija holandskog preduzetnika Dana Rosegarda, nudi makar delimično rešenje gradovima u kojima je koncentracija sitnih čestica i drugih zagađivača prekomerna i ugrožava zdravlje stanovništva. Kula usisava vazduh i uklanja 75% štetnih čestica. Iako je Rosegaord za svoj izum bio nadahnut teškom situacijom u velikim kineskim gradovima, gde se beleže slučajevi raka pluća kod dece, ni gradovi u Evropi nisu pošteđeni štetnog zagađenja. U delovima Londona koncentracija čestica prečnika 2,5 mikrona zna da bude duplo viša nego što je propisano dokumentima EU, a na Balkanu je prošle zime zbog nedostatka cirkulisanja vazduha koncetracija premašivala više od 10 puta dozvoljena ograničenja.

Smanjenje zagađenja pokazalo se kao pipav posao. Kako prenosi Gardijan 9. maja, iako se čini da je kvalitet vazduha u Velikoj Britnaiji poboljšan, sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte od 8,4% od 2010. godine, ovakvi podaci mogu dovesti u zabludu.

Razlog za to je što intenzivan fokus na eliminaciju jednog zagađivača može da dovede do povećanja drugog. Ovako nešto se dogodilo u Londonu koji je, sledeći evropsku direktivu iz 2000. za smanjenje ugljen-dioksida promovisanjem dizel vozila zabeležio skok nivoa azotnih diokisada preko svake mere. Sada je London, kako se navodi, ne samo najgora prestonica u Evropi po nivou ovog gasa, već je zagađenje veće nego u Pekingu za 50%.

Poznato je i da je zagađenje u gradovima na Zapadnom Balkanu, uključujući Beograd, više nego što je propisano evropskim standardima. Prema podacima portala za praćenje kvaliteta vazduha širom sveta (aqicn.org), koji se za Srbiju poziva na podatke Agencije za zaštitu životne sredine, u martu i aprilu je koncentracija čestica prečnika 2,5 mikrona u nekim trenucima premašivala 100 mikrograma po kubnom metru vazduha, a na određenim lokacijama i do 121, a sličan problem beleži se i u velikim gradovima u EU.

Prema tim podacima, u Beogradu je nivo azotnog oksida, sumpor dioksida, ugljen monoksida, ali ičestica prečnika 10 mikrona, znatno povoljniji nego što je to slučaj sa česticama od 2,5 mikrona.

Britiš medikal džornal objavio je 2015. sutdiju koja je pokazala da izlaganje ovim gasovima i česticama u prekomernim koncentracijama povećava rizik od srčanih udara u narednih sedam dana, a pored plućnih problema, odnosno povećanog rizika od astme i raka, može da utiče i na zakrčenja krvnih sudova i povećanja visokoznosti krvi.

Kako „kula bez smoga“ može da pomogne

Dan Rozegarde došao je na zamisao za kulu koja čisti vazduh pre dve godine kada je u Pekingu video šestogodišnjake koji boluju od raka pluća. Prema sajtu aqicn.org, u Pekingu je koncentracija čestica prečnika 2,5 mikrona uglavnom iznad 150, a neretko i preko 200 po kubnom metru, a razlika u odnosu na evropske gradove je što je nivo tokom dobrog dela dana u "crvenoj zoni", odnosno u rasponu koji se po američkom standardu smatra štetnim za zdravlje za sve kategorije stanovništva, a ne samo za osetljive što je nivo koji se beleži u Evropi.  

Holandski inovator je već izgradio verziju kule visoku sedam metara u Roterdamu, i otkrio da su vlasti Pekinga kupile tehnologiju i nameravaju da je primene u brojnim kineskim gradovima.

"Kula koju smo za sada dizajnirali može lako da očisti vazduh iz parka srednje veličine za jedan dan. A možemo u budućnosti da proizvedemo i veće", rekao je on.

Istakao da je reč za sada o lokalizovanom rešenju koje može da stvori čiestije javne površine poput igrališta, ali da se nada da će ovaj primer podstaći druge izumitelje da u budućnosti proizvedu tehnologije koje mogu da čiste vazduh u gradovima u širim područjima.

Kako se navodi na sajtu projekta, kula u Roterdamu koristi struju dobijenu od vetra, a po potrošnji može da se poredi sa bojlerom.

Borba protiv zagađenja postaje veliki biznis, mada do sada projekti za prečišžćavanje vazduha nisu bili u središtu napora,  a inicijative su u velikoj meri usmerene na otkrivanje kratkotrajnih drastičnih prekoračenja koja mogu da imaju velike posledice na javno zdravlje. Kako prenosi Gardijan, u Londonu se beleže i 24-časovni periodi prekoračenja limita zagađenja česticama prečnika 2,5 mikrona za dva puta ou odnosu na dozvoljene nivoe, što kratkoročno gledano povećava rizik od moždanih udara kod žitelja za 5%.

U toku je i druga zapažena inicijativa u Londonu: tehnološka kompanija posvećena nadzoru kvaliteta vazduha Plum lab (Plume) omogućila je da golubovi mere zagađenje vazduha.

Napisala: S.V.

Foto: Wikimedia

Povezani sadržaj

• 

  Analize i stavovi

  : Srbija i EPS na "zelenom" putu
  
• 

  Vesti

  : Sušno vreme bez vetra uzrok porasta zagađenja
  
• 

  Vesti

  : Poljska i njena privreda oboleli od uglja
  
• 

  Saopštenja

  : Ekološki čist i isplativ energetski sistem moguć na Balkanu
  
• 

  Intervju

  : Neambiciozan plan Srbije za smanjenje zagađenja
  
• 

  Vesti

  : Kina trošila više uglja nego što je prikazivala