Srbija, zahvaljujući sistemu privatnih izvršitelja, više nije zemlja u kojoj se godinama može odugovlačiti sa isplatom dugovanja, već se problem rešava u roku nekoliko dana ili par meseci, ocenio je 21. maja predsednik Komore izvršitelja Mihailo Dragović. Iako je naplata komunalnih dugovanja najčešći posao domaćih izvršitelja, sve ih češće angažuju i poverioci koji imaju hipoteku na nekretnine, građani kojima država duguje zarade, ali i kompanije iz inostranstva, rečeno je na brifingu za novinare koji je organizovao GIZ Projekat za pravnu reformu. Broj poverilaca koji se obraća izvršiteljima bio bi daleko veći, ali ih odbijaju dve takse: jedna prilično velika koju plaćaju sudu u zavisnosti od vrednosti potraživanja, dok je druga predujam koji plaćaju izvršitelju. Sve banke i institucije poput PIO fonda obavezne su da izvršiteljima dostavljaju podatke o dužnicima kao što su detalji o zaradi ili posedovanju automobila. Privatne izvršitelje plaća poverilac, a ne država koja im je delegirala deo sudskih poslova.
"Procenat naplate daleko je veći u odnosu na sud, koji ima predmete koji su stajali godinama. Naš stepen naplate je 30 do 35%", kazao je Dragović. On je podsetio da sistem privatnih izvršitelja u Srbiji postoji godinu dana. Trenutno u Srbiji rade 82 izvršitelja i ocenio da će rezulati biti još bolji, kada ih bude, kako je planirano 330.
Svi poterncijalni klijenti nisu prepoznali prednosti novog sistema zbog čega se najviše potražuju komunalna dugovanja i dugovanja prema javnim preduzećima.
Za razliku od suda, izvršitelji su brži i efikasniji, brzo dolaze do podataka zbog čega je postupak izvršenja veoma ubrzan za predmete kao što su prodaje nekih nepokretnosti vrednosti više stotina hiljada ili million evra.
"Ranije su prolazile godine u sudu za iste stvari, a sada se sve završi za dva meseca", ocenio je predsednik srpske komore izvršitelja Mihailo Dragović.Kao prednost sistema privatnih izvršitelja naročito je naglašen pristup podacima o dužniku budući da su sve institucije i banke dužne izvršiocima da pruže podatke o dužniku.
Visoka taksa
Menadžer GIZ projekta za pravnu reformu koji je podržao uvođenje sistema izvršitelja u Srbiji Miloš Baltić rekao je da brzina i procenat naplaćivanja potvrđuju opravdanost i uspeh uvođenje tog novog pravnog zanimanja.
"Struka će pomoći državi koja ima milione nerešenih slučajeva, a posle početnog talasa i rešavanja komunalnih dugovanja preći će i na ona u oblasti preduzetništva", kazao je Baltić.
Background
Privatni izvršitelji su uvedeni na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je usvojen 5. maja 2011. godine. Prvi profesionalni izvršitelji položili su zakletvu 31. maja 2012. i počeli sa radom.
Izvršitelji sprovode sudske odluke o naplati dugovanja a u slučaju javnih komunalnih preduzeća postupaju po predlozima za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (npr. račun, izvoda iz poslovnih knjiga, menica i dr.) koju poverliac prilaže uz predlog.
Pored 400 sudskih izvršitelja koji već postoje u Srbiji, predviđeno je da na teritoriji države budu angažovana 334 profesionalna izvršitelja, i isti broj njihovih zamenika. Uslovi za bavljenje tom profesijom su završen Pravni fakultet, najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izvršenja, odnosno tri godine radnog iskustva na pravnim poslovima i položen ispit za izvršitelja.
Privatni izvršitelji postoje izmedu ostalog u Bugarskoj, Makedoniji, Slovačkoj i Madarskoj, a u Holandiji na primer već 130 godina.
Dragović je ukazao da bi broj poverilaca koji im se obrati bio veći da su manje takse koje je neophodno platiti sudu, da bi predmet prešao u ruke izvršitelja. Dragović je dodao da poverilac mora da plati taksu i izvršiteljima koja zavisi od vrednosti potraživanja, tako da se za vrednost potraživanja od 30.000 dinara izvršitelju plaća predujam od 4.680 dinara.
Prema njegovim rečima, najveći poverioci su Infostan i Telekom Srbija, a građani se obraćaju izvršiteljima najviše zbog neisplaćenih zarada i za naknadu štete.
Izvršiteljka Dragana Stojkov dodala je da postoje i dugovanja za plate koje je nemoguće naplatiti od nekih firmi u stečaju.
"Tu ne pomaže ni izvršitelj, ni sud. Nije svako potraživanje naplativo", kazala je ona.
Stojkov je ukazala da je i odziv dužnika da izmire svoje obveze porastao nakon što im izvršitelji daju rok od osam dana za plaćanje duga i da mnogi od njih koriste zakonsku mogućnost da plate na rate.
Iskustvo Makedonije
Izvršitelj iz Makedonije Goran Stanković rekao je da sistem privatnih izvršitelja motiviše dužnike da vraćaju dugove i ujedno povećava poverenje u pravni poredak i pravdu i uz sve privlači investitore u zemlju.
Stanković je rekao da su izvršitelji u Makedoniji, 2006. godine kada su počeli da rade imali 6.335 predmeta a u 2012. godine 164.055. kao i da su rešili oko 180.000 slučajeva i naplatili oko 440 miliona evra.
On je naglasio da je potpuno očekivano da je procenat naplaćenih potraživanja pao, jer građani samoinicijativno plaćaju dug.
EurActiv Srbija
Troškovi odbijaju poverioce od privatnih izvršitelja 
