Automatski stečaj je deo određene rezultate i doprineo je rasvetljavanju problema u nekim bankama, a naročito Agrobanci, ocenio je docent na Pravnom fakutetu u Beogradu Branko Radulović. Povodom godinu dana od odluke Ustavnog suda Srbije da proglasi neustavnom odredbu o automatskom stečaju preduzeća čiji je račun duže od tri godine u blokadi, Radulović je ocenio da su se ukidanjem te odredbe "neke stvari vratile na početak".

"Sad se vraćaju sva ta zombi preduzeća tamo gde su bila pre četiri godine što nema smisla", naveo je on u izjavi za portal EurAktiv Srbija.

Kako je rekao, automatski stečaj je u pravnom smislu imao problema, ali je u prvom talasu aktiviranja tog meganizma, 80% imovine blokiranih preduzeća završilo u stečaju.

Radulović je objasnio da veliki broj tih preduzeća nije imao nikakvu imovinu, niti su poverioci i dužnici bili zainteresovani da pokrenu stečaj.

"Sam postupak automatskog stečaja je bio relativno uspešan i to pitanje će morati ponovo da se rešava", ocenio je on.

Radulović, koji je učestvovao u pisanju zakona o stečaju iz 2010.godine,  je takođe rekao da će stečaj sve više biti tema u Srbiji pošto će veliki broj preduzeća, a naročito onih u restukturiranju, završiti u stečaju.

On je za portal EurActiv Srbija naveo da će zbog velikog broja zaposlenih u preduzećima koja su u postupku restrukturiranja stečaj postati socijalno pitanje.

Komentarišući efekte novog zakona o stečaju koji se primenjuje od marta 2010. godine on je naveo da su rezultati "relativno dobri, stečaj je ubrzan, a stepen namirenja je relativno visok".

"Mnogo je veći broj reorganizacija nego pre i ne ide se automatski u bankrot", naveo je Radulović koji je i sam učestvovao u pisanju zakona.

Novi zakon je, kako je rekao, omogućio da reorganizacija preduzeća bude završena za dva meseca, pod uslovom da je dobro pripremljena.

"Postoji nekoliko desetina primera gde je reorganzacija usvojena u roku od tri, četiri meseca. Prosek je pet i po meseci za unapred pripremljene planove reorganizacije", naveo je on.

On je ocenio da su banke nešto praktivnije u stečajnom postupku budući da "nije dovoljno samo da dužnik želi da reši svoj problem već i druga strana, a često su to komercijalne banke".

Kad je reč o ulozi sudova, Radulović je naveo da je praksa različita od suda do suda s obzirom da se u nekim sudovima sve sudije bave stečajnim postupkom, u nekima manje njih.

Kad je reč o stanju u profesiji stečajnih upravnika, on je naveo da je to profesija u formiranju, da je broj kvalitetnih stečajnih upravnika u porastu i da je u poređenju sa javnim beležnicima "situacija mnogo bolja".

On je predložio da bi veće kompanije i revizorske kuće trebalo da imaju zaposlene sa licencom stečajnog upravnika što bi omogućilo da u specifičnim slučajevima mogu da dodiju slučaj jer imaju potrebnu infrastrukturu.

Povodom primedbi stranih investitora da odabir stečajnih upravnika nije transparentan i da pojedini upravnici vode deset predmeta, a neki nijedan,on je naveo da je po tom pitanju zakon veoma precizan.



"Kad je reč o odabru stečajnih upravnika, Zakon je veoma dobro odrađen jer je izbor nasumičan. Osim ako je reč o kompleksnom slučaju jer ga ne možete dati neiskusnom stečajnom upravniku. Međutim, ono što se kod nas događa jeste da se takav mehanizam zloupotrebljava, te da je izuzetak postao pravilo", naveo je Radulović.

On je takođe naglasio da sudija kada koristi izuzetak mora da navede čime se rukovodio.

"Moguće je da se duh zakona ne poštuje. To nije do zakona, već primene i sudova koji kontrolišu kako se dodeljuju predmeti", dodao je Radulović.

On je međutim naglasio i da aktuelni zakon omogućava da sami poverioci, ako nisu zadovoljni radom postavljenog stečajnog upravnika, traže imenovanje drugog upravnika.

"Poverioci veoma često nisu svesni te mogućnosti i žale se na rad stečajnog upravnika iako su mogli da predlože osobu za koju smatraju da bi bolje branila njihove interese", zaključuje Branko Radulović.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Intervju

  : Manje stečajnih postupaka nego prošle godine