Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Informacije o pregovorima ključne za civilno društvo
|
|
|
|
Objavljeno : 25.09.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Za organizacije civilnog društva u Srbiji ključni su dostupnost informacija o pregovorima o članstvu Srbije u EU i precizni kriterijumi o njihovom učešću u procesu, ocenila je danas direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Sonja Stojanović Gajić. Povodom organizovanja direktnog prenosa eksplanatornog "skrininga" za organizacije civilnog društva u Skupštini, ona je za Euraktiv Srbija rekla da je to prvi put da se na taj način omogućava da građansko društvo direktno prati sastanak Vlade i Evropske komisije u bilo kojoj zemlji kandidatu za članstvo."Bilo je zanimljivo čuti pitanja koja su naši predstavnici državnih organa postavili predstavnicima Evropske komisije i iz kojih se može naslutiti koje će biti dileme u narednom periodu", navela je Stojanović Gajić.
Ona je ocenila da je dobro da građansko društvo vidi kako država pregovara u ime građana, kao i koja su očekivanja EU od Srbije, tako da civilni sektor može svoje zahteve za odgovornoscu bolje "spakuje" u kontekstu pregovora i kod države da bazira na realnim osnovama.
Ministarstvo pravde i državne uprave u saradnji sa Kancelarijom za civilno društvo danas je za predstavnike civilnog i vladinog sektora organizovalo direktan prenos sastanka eksplanatornog skrininga za Poglavlje 23 - pravosuđe i osnovna prava, koji se održava u Briselu 25. i 26. septembra 2013. godine.
Prenos nije bio otvoren za medije jer je reč o radnom sastanku Komisije koji inače nisu otvoreni za širu javnost.
Komentarišući sadržaj dokumenata neophodnih za pregovore sa EU koje je Vlada Srbije usvojila 23. septembra, Stojanović Gajić je navela da su predviđena dva načina učešća civilnog društva u pregovorima.
Prvi način je da predsedavajući stručnom radnom grupom koja priprema pregovaračku poziciju za konkretno poglavlje može da pozove pojedine eksperte ili organizacije da uvvestvuju na nekom sastanku ili delu rada radne grupe.
Kako je rekla, nije međutim definisano na osnovu kojih kriterijuma će se odlučivati koje organizacije će biti pozvane, da li na osnovu stručnosti ili reprezentativnosti, što posebno moze dovesti u pitanje legitimnost predstavnika građanskog drustva u radnim grupama, posebno u oblastima gde je velika konkurencija poput sindikata.
Ona je izrazila zadovoljstvo jer se u vladinim dokumentima eksplicitno navodi potreba za konsultacijama sa zainteresovanom javnošću, ali je napomenula da je potrebno precizirati odredbe kako ne bi ostalo na "slobodnoj volji" da li će neka organizacija biti pozvana i informisana.
Vlada je takođe predvidela da usvojene pregovaračke pozicije budu javne, ali nije definisano da li će nacrti pregovaračkih pozicija biti dostupni stručnoj javnosti u ranoj fazi donošenja.
"Za civilni sektor je takođe važno da unapred bude poznat raspored sastanaka i ko učestvuje na sastancima u ime države kako bismo znali ko je odgovoran da pruži odgovore na nasa pitanja", istakla je ona.
Prema rečima Stojanović Gajić, rad Skupštine Srbije će biti drugi način na koji će civilni sektor biti konsultovan u toku izrade pregovaračkih pozicija, ali nije precizirano kako će to parlament raditi.
Ona je rekla da što pre treba jasno definisati ko će organizacijama prenositi informacije o čemu se razgovara, odnosno da li će to biti budući portal pregovaračkog tima, Kancelarija za evropske integracije ili Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.
"Drugi nivo je ko će te informacije prilagođavati jeziku običnih smrtnika pa i organizacija koje nisu samo ekspertske i nisu samo iz Beograda. To u ovom trenutku nije definisano", dodala je ona.
Prema informacijama kojima ona raspolaže, trenutno je nekoliko opcija u razmatranju. Jedna je da to bude kroz Konvent tj. okupljanje tematski usmeren dijalog predstavnika Vlade, parlamenta i građanskog društva što je, kako je ocenila, dobro za neke oblasti, ali se u nekim pokazalo kao mana jer okuplja samo stručnjake i nije jasna obaveznost zaključaka koji se donesu na ovakvom skupu.
Druga mogućnost je da to ide preko koordinacionih organizacija koje bi dalje informisale sve zainteresovane za temu i prikupljale njihove zahteve i pitanja i prosleđivale Vladi i/ili Skupstini.
Treća mogucnost je da same organizacije "traže, pritiskaju, zahtevaju informacije i od poslanika i predstavnika vlade", navela je ona.
"To nije definisano i to je ključ: kako će najširi spektar nevladinih organizacija dobiti prevod onoga što se dešava kako bi dale komentar na to", rekla Stojanovićeva.
Ona je istakla da će mreža "PrEUgovor", koju je inicirao BCBP u saradnji sa Grupom 484, Astrom, Transparentnost Srbija, CINS-om i CPES-om, nadzirati tok pregovora, naročito u poglavljima 23 i 24.
Radićemo na pokretanju javnih rasprava o konkretnim zakonskim rešenjima, njihovoj primeni i pratiti da usvojena resenja doprinose daljoj demokratizaciji naseg drustva, najavila je ona.
Ona se takođe nije složila sa odlukom vlasti u Crnoj Gori da predstavnike tamošnjeg civilnog sektora direktno uključi u rad radnih grupa za poglavlja 23 i 24.
"Organizacije civilnog društva koje žele da nadziru, treba da zadrze nezavisnost i da sa Vladom komuniciraju kroz konsultacije a ne kroz članstvo u radnim grupama. To ne znači da pojedinci ne mogu biti angažovani da pomognu oko konkretnih rešenja", zaključila je Stojanović Gajić.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
