Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Brisel odgovara na sistemske pretnje vladavini prava
|
|
|
|
Objavljeno : 12.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija usvojila je mehanizam za otklanjanje sistemskih pretnji vladavini prava širom Evropske unije. Taj mehanizam sadrži instrument za rano upozoravanje koji omogućava Komisiji da pokrene dijalog sa članicom EU i spreči eskalaciju sistemskih pretnji po vladavinu prava. Novi mehanizam se neće koristiti za pojedinačne slučajeve, već za sistemske pretnje vrednostima EU, a opisuju ga kao "proceduru prethodnicu članu 7" Ugovora EU koji predviđa i mogućnost da zemlja izgubi pravo glasa u Savetu EU. Čelnici EU ocenili su i da probleme u domenu vladavine prava treba rešavati na nivou EU a ne u Savetu Evrope.
Novi mehanizam predstavili su 11. marta predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo (José Manuel Barroso), potpredsednica Komisije Vivijan Reding (Viviane) i komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmström).
Reding, koja je komesarka za pravdu i osnovna prava, rekla je da Komisija, kao čuvar Ugovora EU, takođe mora da postane i zaštitnik vladavine prava u Uniji. Ona je navela nekoliko primera sistemskih pretnji po vladavinu prava u EU, uključujući u Mađarskoj, gde vladajuća konzervativna Fides partija (Fidesz) narušava nezavisnost sudstva, i Rumuniji, gde su vladajući socijalisti pokušali da raspuste ustavni sud.
Barozo je u poslednjem govoru o stanju Unije izrazio bojazni da su ruke Komisije "vezane" dodajući da Brisel jedino može da pokrene postupak zbog kršenja pravila ili da koristi "atomsku bombu člana 7" Ugovora EU kojim je predviđeno da zemlja u slučaju ozbiljnog kršenja ljudskih prava može da izgubi pravo glasa u Savetu EU.
Poslanici Evropskog parlamenta tražili su aktiviranje člana 7 protiv Mađarske, čiju vladu su institucije EU više puta upozoravale da krši osnovne vrednosti Unije.
Reding je rekla da se novi mehanizam za borbu sa sistemskim pretnjama vladavini prava može opisati kao "procedura koja prethodi članu 7".
Mahanizam ima tri faze: procenu Komisije, preporuke i praćenje postupanja po Komisijinim preporukama.
Background Evropska komisija od 2009. godine naovamo suočila se sa više kriznih situacija u nekim članicama i te situacije otkrile su specifične probleme u domenu vladavine prava.
Primeri su brojni, uključujući rešavanje pitanje Roma bivšeg francuskog predsednika Nikole Sarkozija, pokušaji da se uvede jednopartijska vladavina u Mađarskoj i pokušaji obračuna sa sudstvom u Rumuniji.
U obraćanju o stanju EU predsednik Komisije Barozo podsetio je da politička unija znači i da se mora ojačati vladavina prava.
Komisija je u oktobru 2013. godine usvojila program rada za poslednju godinu mandata iz koga je proistekao okvir za obezbeđenje poštovanja evropskih vrednosti u članicama EU.
Komisija će u prvoj fazi prikupiti i analizirati sve relevantne informacije i oceniti da li postoje jasni znaci sistemske pretnje vladavini prava. Ako oceni da postoje, Komisija će inicirati dijalog sa članicom šaljući joj svoje "mišljenje o vladavini prava" na koje članica zatim može da odgovori.
U drugoj fazi, ako se problem ne reši, Komisija članici šalje "preporuku o vladavini prava". Komisija preporučuje članici da reši uočeni problem u određenom roku i obavesti Komisiju o koracima koja je preduzela. Zatim Komisija objavljuje svoje preporuke.
Sledi faza u kojoj Komisija prati kako članica postupa po preporuci i, ako nije zadovoljna, može da se odluči za jedan od mehanizama iz člana 7 Ugovora EU.
"U poslednjih nekoliko godina svaki put kada bi se javila pretnja ili potencijalna pretnja vladavini prava u nekoj članici, sve institucije su se obraćale Komisiji kao nepristrasnom arbitru i tražile od nas da delujemo", istakla je Reding.
Potpredsednica Komisije takođe je jasno poručila da EU želi da zadrži pitanje pretnji vladavini prava "u kući" dodajući da treba izbegavati da pitanja EU rešava Savet Evrope.
Savet Evrope je najstarija evropska institucija specijalizovana za ljudska prava čija je članica i Rusija.
"Samo da povežem stvar sa razgovorima iz prethodnih nekoliko dana, ne treba da predsedniku (Rusije) Putinu damo reč u debati koja bi mogla da dovede do suspenzije prava članice iz Ugovora EU. Zato odluke treba da donosi EU a ne Savet Evrope", istakla je Reding, preneo je EurActiv.com.
Vizija za novog komesara
Komisija je takođe predstavila viziju buduće evropske politike na polju pravosuđa i unutrašnjih poslova.
Reding je rekla da je za samo nekoliko godina politika pravde "izašla iz međuvladine senke na svetlost dana aktivnosti EU".
"Koraci koje smo preduzeli poslednjih godina pratiće još krupniji u budućnosti. Dalje u budućnosti vidim potrebu da evropski komesar za pravdu preuzme kormilo na centralnom nivou, uobličava i usmerava politiku pravosuđa ...", kazala je poptredsednica Komisije.
Reding vide kao potencijalnog kandidata za vodeću poziciju u Komisiji posle evropskih izbora u maju. Međutim, šanse su joj oslabljene nakon što je njen partijski kolega Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) postao kandidat Evropske narodne partije za predsednika Evropske komisije.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
