Svih 28 članica Evropske unije obavezalo se 9. decembra da će sprovoditi set preporuka čiji je cilj da se poboljša ekonomska i socijalna integracija romske zajednice. To je do sada prvi pravni instrument za inkluziju Roma na nivou EU i, mada nije pravno obavezujući, očekuje se da članice EU konkretnim merama doprinesu većoj integraciji Roma u društvo. Danas u Evropi, prema procenama, živi između 10 i 12 miliona Roma, od kojih oko šest miliona u EU, i Romi su najveća etnička manjina na kontinentu. U zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj živi trećina evropske romske populacije.

Iako se direktivom EU o rasnoj jednakosti koju su sve zemlje EU ugradile u nacionalna zakonodavstva zabranjuje diskriminacija po osnovu rasne ili etničke pripadnosti, mnogi Romi i dalje su žrtve predrasuda ili duboko ukorenjene socijalne isključenosti.

Preporuke, usvojene u savetu EU manje od šest meseci nakon što ih je predložila Evropska komisija, doprineće smanjenju jaza između Roma i drugih delova populacije u članicama EU.

Potpredsednica Evropske komisije i komesarka za pravosuđe Vivijan Reding (Viviane) istakla je da postignuti sporazum jasno pokazuje da su članice EU spremne da se bave izazovnim zadatkom integracije Roma.

"Ključno oruđe za integraciju Roma je sada u rukama članica i važno je da reči prati akcija. Nećemo oklevati da podsetimo članice EU na šta su se obavezale i uverimo se da to i rade", rekla je evropska komesarka.

Komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Laslo Andor (Laszlo) naglasio je da usvajanje preporuka ukazuje na zajedničku obavezu članica da ulože više i budu efikasniji u naporima za poboljšanje uslova života Roma širom Evrope.

"Ne možemo sebi priuštiti da ih izneverimo. Sada je trenutak da članice izdvoje znatna sredstva iz evropskog budžeta za 2014-20, uz novac iz nacionalnih kasa, kako bi pomogli romskoj zajednici da ostvari pun potencijal, kao i da pokažu političku volju na svim nivoima da osiguraju da se novac potroši kako treba", istakao je Andor.

Usvojene preporuke zasnovane su na izveštajima Komisije o situaciji romske zajednice iz poslednjih nekoliko godina a fokusirane su na četiri cilja iz Okvira EU za nacionalne strategije za integraciju Roma - pristupu obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu i stanovanju.

Kako bi se zacrtani ciljevi ostvarili, od članica EU traži se ne samo da alociraju sredstva EU, već i nacionalna i sredstva "treće strane" u inkluziju Roma.

Pored toga, preporukama se članicama daju smernice za unakrsne politike za integraciju Roma, poput obezbeđenja da se strategije primenjuju na loklanom nivou, jačanja antidiskriminatornih propisa, unapređenja zaštite romske dece i žena i otkrivanja siromaštva u romskoj zajednici.

Preporuke nisu pravno obavezujuće ali se očekuje da članice sprovedu konkretne mere kako bi Romi osetili razlike i živeli bolje.

Izveštaj Komisije iz juna pokazao je da članice moraju doslednije da sprovode nacionalne strategije za integraciju Roma u sklopu Okvira EU. Sledeći izveštaj o napretku članica EU na tom polju biće objavljen na proleće 2014. godine.

Komisija navodi da će strukturni fondovi EU, posebno Evropski socijalni fond, i nadalje biti važna "poluga" za podršku inkluzije Roma. Za predstojeći finansijski period EU Komisija je predložila da integracija marginalizovanih zajednica, poput romskih, bude specifičan investicioni prioritet.

Podrška EU je međutim samo deo sveobuhvatne strategije za inkluziju Roma a članice, kako bi obezbedile odgovarajuća sredstva, moraju da izdvoje najmanje 20% onoga što dobiju iz Evropskog socijalnog fonda za socijalnu inkluziju.

Romi žive širom Evrope

Prema procenama Saveta Evrope, Romi žive u gotovo svim članicama EU ali se njihov broj razlikuje od zemlje do zemlje. U Bugarskoj oni čine oko 10% populacije, u Slovačkoj 9%, Rumuniji 8%, Mađarskoj 7% a Češkoj i Španiji između 1,5 i 2,5%.

U zemljama Zapadnog Balkana, poput Srbije i Makedonije, i u Turskoj živi 3,8 miliona Roma i Komisija namerava da podrži njihovu što bolju integraciju u kontekstu proširenja EU.

Bolja interacija Roma ključna je za poštovanje osnovnih prava velikog broja građana EU i veću socijalnu koheziju ali ima i značajne ekonomske koristi.

Romi naime predstavljaju rastući deo radno sposobne populacije jer su u proseku stari 25 godina prema proseku EU od 40 godina. Manje od 15 godina ima 35,7% Roma prema 15,7% populacije EU.

Prema nedavnom istraživanju Svetske banke, puna integracija Roma na tržištu rada donela bi nekim zemljama ekonomsku korist od oko pola milijarde evra.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Izbori za savete manjina mogući polovinom 2014.
  
• 

  Vesti

  : Štednja ugrozila ljudska prava
  
• 

  Vesti

  : Propusti u projektima za stanovanje Roma
  
• 

  Vesti

  : Poslanici EP: Važni nezavisnost pravosuđa i ljudska prava