Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sporo pomirenje u regionu
|
|
|
|
Objavljeno : 14.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Posledice ratova u bivšoj Jugoslaviji, poput rešavanja pitanja izbeglica i raseljenih i suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima, neće biti zasebna oblast u pregovorima sa EU, ali će biti značajna za pristupanje u okviru postojećih poglavlja, rečeno je 14. novembra na skupu o položaju tranzicione pravde u pregovorima sa EU. Pjer Mirel (Pierre Mirel) iz Evropske komisije ocenio je da su uslovi u vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom i rešavanjem bilateralnih pitanja, na koje se u regionu nije gledalo u pozitivnom svetlu, doprineli rešavanju značajnih problema i pomirenju. Međutim, ukazao je i da se pomirenje sporo odvija i da je deo političara i crkve ometao debatu o odgovornosti za zločine. Glavni tužilac za ratne zločine u Srbiji Vladimir Vukčević procenio je da je u Srbiji na slobodi 300 osoba za koje se veruje da su ratni zločinci, a da je procesuiranje takvih slučajeva teško.
Saradnja sa Haškim tribunalom, regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi uslovi su koje je EU prvi put uvela prilikom pristupanja zemalja Zapadnog Balkana, dok ranije nisu bile deo proširenja. Mirelovo mišljenje je da je to bio dobar korak iako je nailazilo i na kritike.
"Mislim da su ti dodatni uslovi bili odličan instrument za tranzicionu pravdu", rekao je Mirel, direktor za Zapadni Balkan Direkcije za proširenje Evropske komisije, na skupu koji je organizovala Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN).
Međutim, kako je istakao, izručivanje haških optuženika nije pokrenulo otvaranje suštinskih pitanja u javnosti.
"Mislim da vi bolje od mene možete da date odgovor na pitanje zašto je to tako. Po meni, to ima veze sa političkim stavovima pojedinih političkih lidera i njihovom glorifikacijom kao heroja čak i u nekim medijima i stavovima dela crkve kako u Srbiji tako i u Hrvatskoj", rekao je on.
Mirel je istakao da tranziciona pravda za njega ne obuhvata samo suđenja već i poznavanje prošlosti i suočavanje sa istinom. On je napredak u prevazilaženju nasleđa rata i uspostavljanju saradnje u regionu ocenio kao spor. Kao značajne teme koje je još potrebno rešiti izdvojio je i rešavanje statusa izbeglica i raseljenih i sudbine nestalih, budući da je teško ostvariti pomirenje u trenutku kada hiljade porodica ne zna kakva je bila sudbina njihovih bližnjih.
Zvaničnik Evropske komisije je rekao da zapanjuje razlika u ritmu kojim se grade odnosi posle rata između bivše Jugoslavije nakon ratova 90-ih i Evrope posle Drugog svetskog rata. Naime, 18 godina posle Drugog svetskog rata izgradnja ujedinjene Evrope je bila u jeku, dok je tempo izgradnje odnosa u regionu danas mnogo sporiji.
Ratni zločini obuhvaćeni pregovorima
Kada je reč o predstojećim pregovorima Srbije o članstvu u EU, Mirel je rekao da će suđenje za ratne zločine pred domaćim sudovima biti deo tog procesa, budući da je tako bilo u slučaju Hrvatske, a sada je i u slučaju Crne Gore.
Mirel je ocenio da Srbija i Hrvatska nemaju veliki problem u tom pogledu, pogotovo u poređenju sa Bosnom i Hercegovinom u kojoj toliko procesa čeka da je EU izdvojila novac da bi angažovala nove radnike u pravosuđu i smanjila broj slučajeva.
Glavni tužilac Kancelarije tužilaštva za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je da su procesi za ratne zločine izuzetno teški. Kako je naveo, materijalnih dokaza ima malo, ključne su izjave svedoka koje su podložne promenama, a ima problema i sa jedinicom za zaštitu svedoka. Pored toga, u pogledu slučajeva sa Kosova bilo je i problema sa sudom koji je trebalo da odredi tačno vreme postojanja sukoba, jer je to uslov za postupanje.
Da je ostalo još mnogo posla govori i podatak da je, prema Vukčevićevoj proceni, u Srbiji na slobodi najmanje 300 osoba za koje se veruje da su počinili ratne zločine, a među njima i jedna koja bi mogla biti odgovorna za 84 ubistava.
On je ukazao na značaj regionalne saradnje u procesuiranju ovakvih slučajeva i rekao da je na tome počelo da se radi odmah po uspostavljanju Tužilaštva za ratne zločine u Srbiji. Sa Bosnom i Hercegovinom je napravljen i sporazum o razmeni predmeta, a i u decembru se očekuje sastanak o mogućem podizanju nivoa saradnje.
Pravosuđe i pravda prvi u pregovorima
Iako pregovori sa EU zvanično treba tek da počnu, najverovatnije u januaru, oni su faktički već počeli za poglavlje 23 o pravosuđu, ljudskim pravima i korupciji i 24 o pravdi, slobodi i bezbednosti. To su poglavlja u okviru kojih će se rešavati veliki deo pitanja nasleđa ratova, budući da je reč o sudskim procesima, ostvarivanju ljudskih prava i zaštiti izbeglica i interno raseljenih.
Kako je rekao pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, pitanja takozvane tranzicione pravde nisu obuhvaćena na jednom mestu, već su rasuta po više pregovaračkih poglavlja jer su ona organizovana za sve zemlje isto. Prema njegovoj oceni, to je i korisno za zemlje poput Srbije jer iziskuje unapređenje saradnje među ministarstvima i institucijama.
On je ocenio da je Srbija spremna da u ovom domenu postigne sve što od nje bude traženo, a konkretni planovi i zadaci će tek biti napravljeni.
Naime, Srbija je prošla kroz eksplanatorini skrining za poglavlja 23 i 24, a pored njih i 32 o finansijskoj kontroli. To znači da joj je predočeno kakvi su standardi u EU u tim oblastima. Srpske vlasti će stanje u Srbiji u pogledu zakona i njihove primene u tim oblastima predočiti tokom bilateralnog skrininga u decembru. Komisija će nakon toga uraditi izveštaj, a Srbija Akcioni plan na osnovu kojeg će se meriti napredak u pregovorima.
Pjer Mirel iz Evropske komisije istakao je da Akcioni plan ne znači samo formalno usaglašavanje sa propisima EU, već zaista ispunjavanje konkretnih zadataka.
Mirel je ukazao da u pogledu pravosuđa Evropska unija nema veliko zajedničko pravno nasleđe, takozvani "aki" (acquis). Pored Povelje o ljudskim pravima i izvesnog broja direktiva o borbi protiv diskriminacije, ukazao je na ono što se takođe posmatra kao uslov. To su, između ostalog, Evropska konvencija o ljudskim pravima i odluke Evropskih sudova za ljudska prava koje se primenjuje na veći broj slučajeva.
Autor: S.V.
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
