Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Proces pristupanja EU mora biti transparentan
|
|
|
Objavljeno : 01.10.2013. |
|
|
|
|
|
|
Proces pristupanja Srbije Evropkoj uniji mora biti transparentan, tokom njega mora biti u potpunosti sprovođena sistemska borba protiv korupcije zasnovana na podeli vlasti i vladavini prava i unapređeno poštovanje ljudskih prava, posebno ugroženih grupa, ocenilo je šest organizacija civilnog društva. Organizacije civilnog društva okupljene u koaliciju prEUgovor ukazale su i na rizike od korupcije, kao i na visok stepen organizovanog kriminala u Srbiji.
"Smatramo da su pregovori prilika da se reforme koje se tiču vladavine prava konsoliduju", ocenila je 1. oktobra Sonja Stojanović Gajić, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, jedne od šest organizacija civilnog društva okupljenih u koaliciju prEUgovor.
"PrEUgovor" će nadgledati sprovođenje politika iz oblasti pristupnih pregovora Srbije Uniji, sa naglaskom na poglavljima 23 i 24, koja se bave pravosuđem, osnovnim ljudskim pravima, slobodom, demokratijom i pravdom.
Stojanović Gajić je na predstavljanju izveštaja te koalicije o napretku Srbije u ključnim poglavljima pregovora dodala da je glavni cilj ostvarivanje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji Srbije i praćenje da li se efekti dogovorenog vide u životu građana.
Direktor Centra za primenjene evropske studije Srđan Djurović naglasio je da je u ovoj fazi pregovora ključno obezbediti učešće javnosti, kako bi Srbija iz procesa evrointegracija "izašla kao čvrsta država, sa dobrom administracijom i zakonima koji se primenjuju".
On je takođe ukazao na značaj javnosti samih pregovora, odnosno da ceo proces pregovora, naročito ono što se odnosi na uspostavljanje pregovaračke pozicije Srbije i izveštavanje o tome, bude transparentan.
"Mora biti uspostavljena instituciona struktura za praćenje pregovora. Učešće civilnog društva znači ne samo da ona nadgledaju taj proces, već i da u njemu bude konsultovano", ukazao je Djurović.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić rekao je da je u Srbiji prisutan problem sa javnošću procesa donošenja odluka u mnogim oblastima, što podstiče korupciju.
"Svedoci smo da je u Srbiji usled uticaja političke volje došlo do pokretanja krivičnih istraga. Međutim, nije dovoljno jasno da li će institucije oformljene u tu svrhu nastaviti da se bore protiv korupcije, i ako politička volja u budućnosti izostane", naveo je Nenadić.
Sonja Stojanović Gajić je ukazala da su ključni rizici od korupcije u sektoru bezbednosti najprisutniji u oblasti javnih nabavki koje su u velikoj meri tajne.
Ona je navela da ključni akteri u borbi protiv korupcije - Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija, sprovode 15, 55, odnosno 95% svih nabavki po poverljivoj proceduri, tj. tajno.
Branko Čečen iz Centra za istraživačko novinarstvo upozorio je na visok stupanj organizovanog kriminala u Srbiji, ukazujući da je njegovo "prisustvo veće od ekonomskog značaja" zemlje i zaključujući da organizovani kriminal utiče negativno na sve ono što spada u poglavlja 23 i 24.
Ocenio je da u zemlji nema adekvatne reakcije na kontakte organizovanog kriminala i vlasti "koji su očigledni", što je "nedopustivo" i ostaviće velike posledice.
U koaliciji prEUgovor su i Grupa 484 koja pruža pomoć izbeglicama i raseljenim licima, kao i organizacija Astra, za borbu protiv trgovine ljudima.
Zbog znacaja teme, EurAktiv objavljuje glavne nalaze izvestaja u rubrici analize.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|