 Srbija je malo napredovala na planu zaštite čovekove okoline i borbe protiv klimatskih promena iz poglavlja 27 u pregovorima o ulasku u EU i potrebni su joj strateško planiranje, veći administrativni kapaciteti i značajne investicije kako bi se dodatno uskladila sa politikom Evropske unije na tom planu, ocenila je Evropska komisija u novom Izveštaju o napretku u procesu pristupanja EU. U izveštaju se navodi da napore Srbije za jačanje kontrole i sprovođenje prioriteta treba da prati uklanjanje nedoslednosti i "rupa" u zakonu, kao i da je potreban efikasan i trajan sistem finansiranja životne sredine i klimatskih akcija. Takođe Srbija do prvog kvartala 2015. treba da izvesti o nameri za učešće u Klimatskom sporazumu 2015, novom globalnom sporazumu o klimatskim promenama.
Na polju prirodne sredine, kako je ocenjeno, u Srbiji u proteklih godinu dana nije bilo napretka na planu horizontalnog zakonodavstva ali su zabeležena unapređenja kod izveštavanja. Naime, u 2013. je 225 operatera, od 255 koji imaju tu obavezu, dostavilo izveštaje Nacionalnom registru izvora zagađenja, međutim, potrebni su veći napori da se unapredi izveštavanje iz sektora poljoprivrede i rudarstva.
Navodi se i da Srbija dobro sarađuje sa Evropskom agencijom za životnu sredinu unutar Evropske mreže za informacije i posmatranje.
Kod kvaliteta vazduja godišnji podaci su pokazali da je vazduh u sedam od osam širih gradskim područja u Srbiji pao u kategoriju kvaliteta III, što znači da je sadržaj više zagađivača veći od granice koja se toleriše.
U oblasti upravljanja otpadom, kako se navodi u izveštaju, teku pripreme za nove šeme prikupljanja i odlaganja za oblasti u kojima živi ukupno 340.000 ljudi a stopa prikupljanja otpada domaćinstava poevćana je sa 78% na 80%.
Navodi se da Srbija danas ima sedam regionalnih sanitarnih deponija usaglašenih sa propisimna EU ali da treba razviti druge šeme upravljanja otpadom kako bi se deponije koristile smao kao krajnje sredstvo.
Potrebne su nove investicije u odvajanje i recikliranje otpada a deponije koje nisu usaglašene sa evropskim propisima treba što pre zatvoriti, ocenjuje se u izveštaju i ističe da Srbija treba da dostigne punu usklađenost sa evropskom direktivom o upravljanju otpadom.
Kod kvaluteta vode ukazuje se da je povećan broj supstanci čiji se sadržaj kontroliše u skladu sa evropskom direktivom ali i da su potrebne značajne investicije u modernizaciju kapaciteta za preradu vode u gradskim sredinama.
Planiranje strateških ulaganja u smanjenje zagađenja vode koči nepostojanje nacionalne strategije za zaštitu vode a kapacitet uprave za vode Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine mora da bude ojačan kako bi se ubrzalo približavanje evropskim zakonima.
Katastrofalne poplave u maju ukazale su na potrebu brzog unapređenja sistema sprečavanja poplava i upravljanja vodosistemima i infrastrukturom.
Kada je reč o zaštiti prirode, ukazuje se na značajn broj slučajeva otkrivanja nelegalne trgovine zaštićenim vrstama.
Kod industrijskog zagađenja i upravljanja rizikom slab napredak Srbije objašnjava se limitiranim kapacitetima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i nedovoljnim znanjem o tome onih (industrije) koji traže dozvole.
Kako se navodi, zahteve za integrisane dozvole za sprečavanje i kontrolu zagađenja (IPPC) nadležnom minstarstvu dostavilo je 162 od, kako se procenjuje, 185 kapaciteta a dato je deset dozvola prema šest godinu dana ranije.
U oblasti upravljanja hemikalijama podseća se da su u novembru 2013. usvojene izmene zakona o zabrani hemijskog oružja i njegovom uništavanju, kao i da je novoformirana uprava pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine preuzela funkcije agencije za hemikalije koja je zatvorena. Na tom planu je potrebno jačanje administrativnih kapciteta, posebno kod procene rizika biocidnih proizvoda.
Kod problema buke u posmatranih 12 meseci nije bilo nikakvih aktivnosti, navodi se u izveštaju.
U oblasti civilne zaštite prioritet treba da budu smanjenje rizika od prirodnih katastrofa i upravljanje situacijom kada do njih dođe, posebno u svetlu majskih poplava.
Evropska komisija je u julu pozvala Srbiju da se pridruži Mehanizmu EU za civilnu zaštitu.
U izveštaju se navodi i da Srbija još nema sveobuhvatnu politiku i straregiju u oblasti klimatskih promena. Prioritet za Srbiju na tom planu treba da bude uspostavljanje sistema kontrole, izveštavanja i verifikacije sistema za emisiju gasova sa efektima staklene bašte u skladu sa evropskim propisima.
Na tom planu se ukazuje i na potrebu unapređenja međuinstitucionalne saradnje i koordinacije.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
 Povezani sadržaj
|
