 Srbija treba da izbegne zamku da prilagođavanje EU u oblasti spoljne trgovine posmatra kao političko pitanje budući da to podrazumeva poništavanje sadašnjih ugovora o slobodnoj trgovini, uključujući i sporazum sa Rusijom i CEFTA, upozorila je 23. oktobra šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević. Ona je poručila da je reč o čisto ekonomskim pitanjima i da je potrebno pronaći pravi način da se Srbija preorijentiše i iskoristi druge, mnogo veće mogućnosti koje će se s pristupanjem EU otvoriti za preferencijalnu trgovinu sa velikim tržištima Severne Amerike, Azije i Afrike. Na skupu o poglavlju 30 - spoljna trgovina, najavljeno je skoro donošenje zakona o genetski modifikovanim proizvodima, kao i plan da Srbija 2015. pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, uz pomoć EU u prevazilaženju bilateralnih pitanja sa Ukrajinom.
Za usklađivanje u poglavlju 30 značajno je pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, jer se ovo poglavlje ne može zatvoriti pre toga. Srbija pristupanje, kako je navela Todorović, očekuje u 2015. godini, i za ima podršku i EU i same STO.
"U tom pogledu za Srbiju je najznačajnije sistemsko pitanje usklađivanje zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO) i akciza na alkoholna pića", rekla je Todorović.
Kada je reč o genetski modifikovanim organizmima, ona je rekla da je reč o "osetljivom" pitanju u Srbiji, i dodala da ne zna kada će tačno novi zakon biti usvojen, ali da se od Srbije ne traži da GM proizvode i suštinski prihvati.
"Dovoljno nam je da donesemo propis koji je u skladu sa EU. To znači da nema eksplicitne zabrane uvoza i izvoza GMO, a dozvoljeno je uvođenje restriktivnog režima", rekla je ona, dodavši da je Rusija primer zemlje članice STO sa veoma restriktivnim režimom u tom pogledu.
Kako je objasnila, dozvola proizvodnje nije značajna sa stanovišta Svetske trgovinske organizacije. EU odobrava uvoz i uzgoj genetski modifikovanih kultura, ali tek nakon složenog mehanizma provere i odobravanja, pri čemu ovakvi proizvodi na tržištu moraju biti jasno obeleženi, a uzgoj se može i suspendovati uz pozivanje na bezbednosne razloge. Trenutno se gaji samo jedan GM hibrid kukuruza, u pet zemalja, sa ukupnim učešćem od 1,56% u proizvodnji ove kulture u EU.
Srbija za pristupanje STO treba još da reši neka pitanja sa Brazilom, što kako je navela može da očekuje početkom 2015, dok u rešavanju zahteva Ukrajine može da očekuje podršku EU nakon ispunjavanja drugih uslova, rekla je Todorović. Ukrajina je svojevremeno svojim zahtevima usporavala i članstvo Crne Gore u STO.
Ona je navela da je na sastanku sa jednim od direktora STO zaduženim za proširenje iznet stav da u STO očekuju i podržavaju ulazak Srbije u STO sledeće godine, kada se slavi i 20. godišnjica od osnivanja ove organizacije.
Spoljnotrgovinski vakuum
U poglavlju 30 biće potrebno i uspostaviti institucionalnu strukturu za međunarodnu pomoć, što je planirano u Ministarstvu spoljnih poslova, navela je Todorović.
Todorovićeva je upozorila i da je potrebno aktivno se pripremati za svojevrstan "ekonomski udar" neposredno nakon pristupanja EU, jer će ugovore o slobodnoj trgovini koje koristi sada morati da poništi, a neće moći odmah da koristi sporazume koje ima EU. Kako je objašnjeno na skupu u organizaciji ISAC fonda, Konventa o EU uz podršku Fridrih Ebert fondacije, nakon pristupanja Srbije EU Brisel će sprovesti određene procedure kako bi se sporazumima o slobodnoj trgovini koje ima EU obuhvatila i Srbija, što znači da na samom početku ona neće moći da ih koristi.
Todorović je rekla da je za prevazilaženje tog svojevrsnog "udara na privredu" potrebna priprema, pa je Srbija tražila i pomoć od Brisela, poput edukacije privrednika.
"Značajno je i pitanje preferencijala koji se daju zemljama sa kojima EU ima takve režime a mi sada nemamo", ukazala je ona.
Među sporazumima kojih će Srbija morati da se odrekne su sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom i regionalni sporazum CEFTA, ali će se otvoriti nove mogućnosti na tržištima sa kojima EU ima slobodne trgovinske režime, uključujući i velika tržišta SAD, Kanade i Azije, PAcifika i Kariba, navedeno je na skupu.
Srbija ima sporazume o spoljnoj trgovini sa zemljama regiona - CEFTA, Islandom, Lihtenštajnom, Norveškom i Švajcarskom koje čine EFTA, Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, Turskom, kao i generalni sistem preferencijala sa SAD i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
EU ima sporazume sa Kolumbijom i Peruom, Centralnom Ameriikom, Južnom Korejom, Meksikom, 15 država Afrike, Kariba i Pacifika, istočnom i Južnom Afrikom i Čileom, kao i zaključene sporazume sa Moldavijom, Jermenijom, Gruzijom, Ukrajinom, Singapurom koje će se tek primenjivati, a pregovara o slobodnoj trgovini sa Kanadom, SAD, Japanom, Udruženjem nacija jugoistočne Azije (ASEAN), Južnim Mediteranom, Indijom i organizacijom Medokosur koja obuhvata Argentinu, Brazil, Paragvaj, Urugvaj, Venecuelu i Boliviju koja je uprocesu priključivanja, navodi se u priručniku objavljenom u okviru Nacionalnog konventa o EU.
Miščević: EU naš najznačajniji partner
Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević rekla je da ovu promenu trgovinskih sporazuma koju donosi pristupanje u EU ne treba staviti u politički kontekst i da to odvraća pažnju od fokusa na suštinska pitanja, koja se tiču pripreme. Miščević je navela da će Srbija dobiti mnogo veću korist od pristupanja tržištu EU sa više od 500 miliona ljudi, koje je pored toga jedan od ključnih aktera u svetskoj trgovini i ima preferencijalni režim sa regionima koji imaju velike potencijale.
"Srbija najveći deo trgovine ostvari sa EU, oko 63 do 64%, dok su svi drugi znatno manji - CEFTA 21%, a ostali i znatno manji, čak manji od 5%. To pokazuje našu usmerenost ka EU", rekla je Miščevićeva.
Na pitanje da li bi eventualni pokušaj da Srbija poveća izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju u trenutku kada je Moskva zabranila uvoz hrane iz EU mogao da predstavlja problem u evropskim integracijama, ona je odgovorila da Srbija može sve dosadašnje trgovinske aranžmane da koristi do pristupanja EU.
Nekadašnja predsednica radne grupe za poglavlje 30 tokom pristupanja Hrvatske EU Tatjana Tomić rekla je da je Hrvatska zbog pristupanja EU poništila ugovor o slobodnoj trgovini s Turskom i sporazum CEFTA, ali da njen izvoz nije smanjen.
Tomićeva je rekla da kada je reč o sporazumu CEFTA i nakon pristupanja EU, 70% trgovine se nastavlja s preferencijalima, odnosno trgovina industrijskim proizvodima, dok se menja samo status u trgovini poljoprivrednim proizvodima. Hrvatska je kada je reč o CEFTA imala smanjenje trgovine samo s Bosnom i Hercegovinom, jer nije adaptiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju te zemlje, kazala je ona.
Napisao: S.V.
Ilustracija: Shutterstock
 Povezani sadržaj
|
