Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kako do veće iskorišćenosti novca EU
|
|
|
|
Objavljeno : 16.09.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji se trenutno sprovodi oko 600 projekata finansiranih iz EU fondova, a apsorpcija fondova je zadovoljavajuća, ocenio je šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport. Da bi se iskorišćenost povećala potrebno je prekinuti praksu izrade velikog broja neusklađenih strategija i poboljšati administrativne kapacitete. Energetika, transport i vladavina prava oblasti su koje će posebno biti u fokusu Brisela za finansiranje.
Srbija je ne samo najveći korisnik evropskog novca na Zapadnom Balkanu, već i među najvećim primaocima novca iz Briselske kase u svetu, kaže Devenport.
Prema oceni iz Vlade Srbije, Srbija nema problema sa korišćenjem novca, koje iziskuje složene procedure. Zamenica direktora Kancelarije za evropske integracije Ana Ilić rekla je na međuparlamentarnom skupu o IPA fondovima da je iskorišćenost novca u Srbiji između 90 i 100%. Za IPA fondove za period 2007-2013, koji se i dalje koriste, navela je da je procenat ugovorenog novca 85%, dok se očekuje da će do sredine 2017. biti ugovoren i ostatak.
Devenport se slaže da je situacija "zadovoljavajuća", ali uz opasku da takozvani decentralizovani sistem korišćenja novca, koji Srbija počinje da koristi, zahteva nešto veće kapacitete.
"Važno je raditi na tome zbog bolje apsorpcije i budućeg članstva", naveo je on.
Srbija je 2014. dobila akreditaciju za takozvani decentralizovani sistem korišćenja novca EU, a on se prvi put primenjuje na delu projekata iz IPA za 2013. godinu, koji se i dalje sprovode. Decentralizovani sistem konkretno znači da srpske vlasti od Evropske komisije preuzimaju odgovornost za procedure, poput tendera i drugih postupaka za korišćenje novca.
U narednom periodu, kako je rekao, deo novca će se koristiti po decentralizovaom sistemu, a deo po ranijem, gde je odgovornost srpskih vlasti manja.
Nered u strategijama
Loš strateški okvir jedna je od prepreka za bolju iskorišćenost potrebnog novca iz evropske kase. Ovu poznatu boljku srpskog sistema Devenport je ukratko opisao rekavši da strategija ima previše i da nisu neophodno usklađene, zbog čega "izdvajanje prioriteta zna da bude dugotrajan proces".
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport danas je izjavio da su nedovoljno jasan strateški okvir i administrativni kapaciteti Srbije među ključnim izazovima u korišćenju pretpristupnih fondova EU (IPA).
"Ima previše strategija koje nisu nužno usklađene pa je, rekao je Devenport na konferenciji o upravljanju IPA fondovima koju su organizovali Skupština Srbije i Evropski parlament.
Devenport je rekao da bi postavljanje jasnijih ciljeva bilo korisno i da misli da Vlada Srbije radi na tome.
Šta dalje?
Što se tiče osnovnih podataka, odgovor daje zamenica direktora Kancelarije za evropske integracije Ana Ilić navodeći da je za period 2014-2020. blago uvećan budžet IPA za Srbiju na malo više od 1,5 milijardi evra, dok je u prethodnom budžetskom periodu bilo malo više od 1,3 milijarde. Odobrena su sredstva iz IPA 2014. i 2015, dok je program za 2016. u finalnoj fazi odobravanja.
Devenport je najavio da će i ubuduće biti finansirani projekti iz širokog dijapazona oblasti. Nešto veća pažnja biće poklonjena energetici, kao i transportnoj infrastrukturi u okviru Berlinskog procesa, dok će se nastaviti saradnja u oblastima vladavine prava, zaštite životne sredine i velikih infrastrukturnih projekata poput prečišćavanje vode.
On je rekao da je srpska vlada kao i EU zainteresovana da se fondovi troše za povećanje konkurentnosti, lokalni ekonomski razvoj i zapošljavanje mladih. Ovo je značajno i sa stanovišta sve veće težine koju ekonomski kriterijumi imaju za pristupanje EU.
Na pitanje novinara da li će promenjeni pristup za korišćenje IPA 2 značiti teže korišćenje novca, on je rekao da nije reč o otežavanju, već o boljem planiranju.
Devenport ističe da je izdvajanje fondova veoma slikoviti i konkretan pokazatelj privrženosti članica i institucija EU proširenju.
Na međuparlamentarnoj konferenciji "Nadzor nad IPA fondovima: uspesi i izazovi" učestvovali su predstavnici Evropskog parlamenta i Evropskog revizorskog suda, kao i eksperti za IPA fondove.
Napisala: S.V.
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
