Odluka Evropske komisije o povraćaju nedozvoljene državne pomoći od 13 milijardi evra koju je Republika Irska odobrila kompaniji Epl (Apple) je do sada najveći iznos ikada potraživan sličnim odlukama. Ovakva odluka ne predstavlja presedan, jer su samo tokom juna 2014. pokrenute tri istrage: protiv Holandije u vezi sa kompanijom Starbaks (Starbucks) i protiv Luksemburga u vezi sa kompanijama Fijat i MekDonalds (MacDonalds).
"Situacija sa kompanijom Epl upravo ukazuje na jedan novi momenat u postupanju Evropske komisije i nadležnog Generalnog direktorata za konkurenciju, a to je stavljanje fokusa kontrole državne pomoći na multinacionalne kompanije i na moguće selektivne, povoljne tretmane koje su one imale ili imaju u pojedinim državama članicama", kaže Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost Centra za evropske politike.
"Što se tiče Srbije, na prvi pogled ovo izgleda kao neka oluja koja se dešava u daljini i nema značaja za nas, ali je upravo suprotno", naglašava Protić.
On kaže da iz ovog iskustva Irske možemo da vidimo da će Evropska komisija beskompromisno braniti stavove u pogledu zaštite konkurencije i sprovođenju kontrole u domenu pravila državne pomoći, te ne treba očekivati popustljivost s te strane.
"Srbija je već samim potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) preuzela obavezu potpunog usklađivanja našeg zakonodavstva, ali i prakse primene pravila kontrole državne pomoći, sa pravilima Evropske unije", naglašava Protić.
U dosadašnjem toku pregovora, skrining izveštaj za Poglavlje 8 je prilično povoljno ocenio domaće zakonodavstvo u oblasti zaštite konkurencije, dok je oblast državne pomoći dosta kritikovana, te je potrebno ispuniti čak šest merila vezanih upravo za kontrolu državne pomoći, među kojima je i obaveza usklađivanja fiskalnih šema sa zakonodavstvom Evropske unije.
U javnosti se javljaju određene kontroverze u vezi ove odluke, kao što je pitanje da li su pređene granice ovlašćenja Komisije zadiranjem u domen suverene nacionalne jurisdikcije država članica u oblasti poreskog zakonodavstva i poreske politike ili pitanje retroaktivnosti u pobijanju poreskih akata.
Odgovor na ova pitanja ćemo dobiti nakon njenog ispitivanja pred sudskim institucijama EU.
Međutim, posebnu pažnju iz ugla Srbije, zaslužuje mogućnost da se u periodu od 10 godina preispituju određene šeme državne pomoći, što ima poseban značaj u svetlu važećih obaveza iz čl. 73. SSP-a potpunog usklađivanja zakonodavstva, ali i prakse u ovoj oblasti, kaže Protić.
EurActiv Srbija
Posledice slučaja Epl na Srbiju 
