Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Upitnik: Povećan nadzor nad osobama povezanim sa Haškim beguncima
|
|
|
|
Objavljeno : 01.02.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srpska policija povećava kontrolu elektronske pošte osoba koje su "od interesa u potraži za haškim beguncima", kao i nadzor nad njima, navodi se u Odgovorima na Upitnik Evropske komisije. Odgovori koji se odnose na saradnju s Haškim tribunalom zauzimaju 21 stranicu i dostupni su javnosti, iako je postojala mogućnost da ne budu objavljeni u okviru Upitnika u slučaju da sadrže poverljive informacije.
U cilju sprovođenja preporuka iz junskog izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, intenzivira se i primena DNK analize u svrhe identifikacije, a planirana je i primena specijalizovanog softvera za obradu i pretraživanje dokumenata da bi se podaci i dokumentacija bolje obrađivali. To su koraci koji su predviđeni i Akcionim planom za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.
Ističe se da je povećana naknada za informaciju koja bi dovela do hapšenja haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića, kao i da su u novembru i decembru 2010. pretreseni etno selo Bajka kod Aranđelovca u potrazi za Mladićem, dve lokacije na kojima su kuće bliskih Hadžićevih rođaka u cilju pronalaženja dokaza i tragova, kao i kuća Hadžićevog bliskog prijatelja.
Background Saradnja sa Haškim tribunalom je preduslov za napredak Srbije na putu ka EU. To se ističe u zaključcima zasedanja Saveta ministara 25. oktobra 2010, na kojem je odlučeno da se Evropskoj komisiji prosledi kandidatura Srbije za članstvo u EU, kao i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010, u kojem je ukazano da vlasti u Beogradu treba da pokažu da čine sve da preostala dvojica optuženih pred Tribunalom u Hagu budu uhapšeni i izručeni tom sudu.
Savet ministara EU je u decembru "pozdravio održavanje saradnje Srbije s Haškim sudom s ciljem da se postignu novi povoljni rezultati", ali je napomenuo da su "dva preostala begunca još uvek van domašaja". Ministri EU su naglasili da će, s tim u vezi, "pomno pratiti" izveštaje glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca (Serge Brammertz).
Evropski parlament je izrazio oštriji stav. U rezoluciji o napretku Srbije koju je usvojio 19. januara 2011. godine navodi se da se "samo hapšenje preostala dva optuženika i njihovo isporučivanje Hagu mogu smatrati najuverljivijim dokazom pune saradnje" sa Tribunalom. Rezolucija nije obavezujuća za članice EU, ali predstavlja vrstu političkog pritiska.
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc se predstavljajući decembarski izveštaj o saradnji Srbije sa tim sudom založio da EU nastavi politiku uslovljavanja prema Srbiji i ocenio da je hapšenje preostalih begunaca moguće ukoliko bi se svi važni igrači u potpunosti posvetili tom cilju.
U Odgovorima na Upitnik, srpske vlasti su istakle da postoji politička volja za saradnju sa Tribunalom. Ističe se da to potkrepljuju usvajanje Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici i prisustvo predsednika Srbije obeležavanju 15. godišnjice od zločina u Srebrenici u memorijalnom centru u Potočarima, koji je tom prilikom istakao da neće odustati od potrage za haškim beguncima.
Odgovori na Upitnik u delu o saradnji sa Haškim tribunalom daju pregled dosadašnjih aktivnosti na stvaranju pravnog okvira za saradnju i na hapšenju optuženika i tehničkoj saradnji sa Hagom. Navodi se da je je Srbija u prethodne dve godine odgovorila na 302 od 305 zahteva za pomoć Tužilaštvu, dok se na tri zahteva, koji su upućeni nedavno, još radi.
Pred Haškim sudom za bivšu Jugoslaviju podignute su optužnice protiv 161 osobe, od toga je 109 Srba. Prema zvaničnom podacima, 57 okrivljenih su državljani Srbije. Srbija je od Tribunala dobila zahtev za predaju 46 okrivljenih, od čega su Mladić i Hadžić još u bekstvu, 12 je uhapšeno u Srbiji, četvorica van Srbije, a 27 se dobrovoljno predalo.
U Odgovorima se navodi da u pokušajima lociranja i hapšenja Mladića i Hadžića učestvuju Ministarstvo unutrašnjih poslova, vojna policija, Poreska uprava, Uprava carina i inspekcijske službe.
Evropska komisija će na osnovu odgovora na Upitnik i nalaza eksperata koji će posetiti Srbiju izraditi mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata. Upitnikom su pokriveni privreda, politika, društveni pokazatelji, kao i usaglašenost srpskog zakonodavstva sa pravnim nasleđem EU. O statusu kandidata se nakon Evropske komisije izjašnjava Savet.
Odgovori o Haškom tribunalu spadaju u deo političkih kriterijuma za pristupanje, u odsek međunarodnih obaveza. Saradnja sa Haškim tribunalom je od odlučujućeg značaja za približavanje Srbije EU i nije izvesno da li će sve članice EU prihvatiti da Srbija dobije status kandidata ukoliko glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc ne da pozitivan izveštaj o saradnji Srbije ili čak ukoliko haški optuženici ne budu uhapšeni.
Izvor: EurActiv.rs
Linkovi
Sledeći koraci
Februar-mart 2011: Očekuje se dolazak prvih ekspertskih misija koje će procenjivati spremnost Srbije za status kandidata
Mart 2011: Evropski komesar za proširenje Štefan File (Stefan Fule) trebalo bi da dođe u Srbiju
Jesen 2011: Evropska komisija bi trebalo da objavi mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
