Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Cvetković predao odgovore na Upitnik EK
|
|
|
|
Objavljeno : 31.01.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je u ponedeljak (31. januara) predala Evropskoj komisiji odgovore na Upitnik na osnovu kojih će Komisija pripremiti mišljenje o spremnosti Srbije da postane kandidat za članstvo u EU. Mišljenje se očekuje u oktobru, a Evropska komisija će u decembru od Saveta ministra EU zatražiti da odluči o srpskoj kandidaturi i pokretanju pregovora o članstvu, rečeno je u Briselu. Pored reformi, za integraciju Srbije ključna saradnja s Haškim tribunalom. Srpska policija po nalogu tužioca za ratne zločine pretresla 31. januara stan sina haškog optuženika Ratka Mladića i privela na razgovor bivšeg načelnika Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije Acu Tomića.
Odgovore na Upitnik uručio je u Briselu evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu (Stefan Fule) premijer Srbije Mirko Cvetković koji se sastao i sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejom (Rompuy). Van Rompej je, kako je preneto novinarima, pokazao veliko zanimanje za napredak Srbije i celog regiona Zapadnog Balkana na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. U razgovoru je takođe bilo reči o mogućnosti da ceo region dobije više novca iz pretpristupnih fondova EU za podršku u procesu stabilizacije i približavanja.
Cvetković je nakon uručenja odgovora na Upitnik izrazio uverenje da će Srbija do kraja godine dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji kao i datum pregovora o članstvu u Uniji.
File je najavio da će Evropska komisija 12. oktobra o tome usvojiti konačno mišljenje i od Saveta ministara EU u decembru zatražiti da odluči o srpskoj kandidaturi i pregovorima o članstvu.
Evropski komesar je izjavio da je predaja odgovora "ključni korak" ka dobijanju statusa kandidata, a Cvetković je ocenio da je ovo "istorijski dan za Srbiju".
I Cvetković i File su istakli da će Evropska komisija sad proučiti odgovore Beograda, da treba očekivati da pošalje svoje dodatne misije u Srbiju da vide kako se sprovodi na delu ono što je navedeno u odgovorima, kao i da će uslediti dodatna pitanja srpskim vlastima.
File je istakao važnost pune saradnje Beograda s Haškim sudom i podvukao da su nužni napori Srbije za ključne reforme na polju vladavine zakona, suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala, kao i promene u izbornom sistemu.
File je istakao da će u martu doći u Beograd da "vidi ostvareni napredak u prioritetnim zadacima" za srpsku vladu.
Srpski premijer je podvukao da će vlada u Beogradu nastaviti da sprovodi reforme pre svega onu u pravosuđu, ljudskim i manjinskim pravima, radiće na izbornom zakonu, pitanju "blanko ostavki" poslanika, usvajanju zakona o svojini. A sprovodiće, dodao je Cvetković, užurbano i akcioni plan za otklanjanje nedostataka koje je EK navela u novembarskom godišnjem izveštaju o evropskim reformama u Srbiji.
Background Srbija je zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU podnela 22. decembra 2009. godine, a Savet ministara EU je 25. oktobra 2010. godine zatražio od Evropske komisije da izradi mišljenje o kandidaturi Srbije. U tom cilju, evropski komesar za proširenje Štefan File uručio je 24. novembra 2010. Upitnik premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću. Odgovori na Upitnik treba da prikažu stvarno stanje u različitim oblastima. Priprema odgovora završena je u vrlo kratkom roku od nešto više od šest nedelja. Upitnik sadrži 2.483 pitanja u 33 poglavlja, a odgovori na Upitnik više od 5.500 stranica i raspoređeni su u 37 tomova. Okvirni rok za dostavljanje odgovora bio je 1. februar 2011. godine.
To sve mora da se uradi u prvoj polovini ove godine da bi se izdejstvovalo da do kraja godine Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU i datum početka pregovora o tome, stavio je do znanja srpski premijer.
"Uporedo s tim moramo da pokažemo i napredak u saradnji s Haškim sudom što je takođe pokrenuto kao pitanje", dodao je Cvetković.
Zvaničnici koji su prisustvovali sastanku Cvetkovića i Filea su preneli da su funkcioneri Evropske komisije veoma povoljno ocenili to što su vlasti u Beogradu razdvojile pitanje dijaloga s Prištinom od zahteva da se temeljinom međunarodnom istragom utvrde krivci za zločine i trgovinu organima ubijenih civila na Kosovu i delom Albaniji, kako je to utvrđeno izveštajem Saveta Evrope.
U delegaciji Srbije koja boravi u Briselu, jesu potpredsednik vlade Božidar Djelić, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević i ministarka pravde Snežana Malović.
Drugog dana posete, premijer će u utorak (1. februara) razgovarati sa potpredsednicom Evropske komisije i komesarkom za pravosuđe Vivijen Reding.
Koraci u potrazi za haškim beguncima
U okviru potrage za haškim beguncima, policija je u ponedeljak (31. januara) pretresla stan u Beogradu Darka Mladića, sina haškog begunca Ratka Mladića, a bivši načelnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije Aco Tomić priveden je na saslušanje zbog sumnje da je skrivao Ratka Mladića, rečeno je agenciji Beta u Tužilaštvu za ratne zločine.
Policija je po nalogu tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića preduzela te akcije. Pretres stana Darka Mladića je organizovan u potrazi za materijalima i dokazima koji bi ukazali na mesto skrivanja ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića, rekli su u tužilaštvu.
Kako je preneo Asošiejted pres, zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić je negirao da je prestres stana Mladićevog sina organizovan pod pritiskom. On je naglasio da to nije blefiranje i da je hapšenje Ratka Mladića prioritet Srbije.
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc je proteklih meseci iznosio primedbe na račun rada srpskih službi koje tragaju za preostalom dvojicom optuženika, Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem. Bramerc je u januaru u Spoljnopolitickom odboru Evropskog parlamenta najavio da će naredni izveštaj o saradnji Srbije biti negativan ako ona ne bude unapređena.
Vlada Srbije je krajem decembra usvojila Akcioni plan za brže sticanje statusa kandidata, koji predviđa da se unapredi rad službi u potrazi za haškim beguncima u 2011.
Početkom novembra 2010. godine pripadnici Žandarmerije pretražili su nekoliko lokacija u potrazi za informacijama koje bi vodile Ratku Mladiću, a Vlada Srbije je na sednici u oktobru iste godine povećala nagradu za informaciju koja bi vodila lociranju i hapšenju Mladića sa million na deset miliona evra.
Bivši komandant Vojske Republike Srpske, general Ratko Mladić, pred Haškim tribunalom je optužen za genocid u Srebrenici, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom rata u BiH 1992-1995. Haški tribunal traži i izručenje Gorana Hadžića, bivšeg predsednika Samoproklamovane Republike Srpske Krajine, optuženog za zločine u Hrvatskoj tokom 1991-1995. godine.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
