Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija i zvanično koordinator oblasti u Dunavskoj strategiji
|
|
|
|
Objavljeno : 03.02.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija objavila je u četvrtak (3. februara) koje će zemlje i regioni dunavskog sliva, uključujući Srbiju, biti nadležni za prioritetne oblasti u realizaciji Dunavske strategije. Srbija će biti koordinator u dve oblasti zajedno sa Slovenijom, odnosno Slovačkom. To je velika šansa za Srbiju, saopšteno je iz Vlade Srbije. Cilj Dunavske strategije je da se iskoriste potencijali dunavskog regiona i zajedno rešavaju problemi, a biće finansirana iz kohezionih fondova EU.
Evropski komesar za regionalnu politiku Johanes Han (Johannes Hahn) i ministar spoljnih poslova Mađarske Janoš Martonji (Janos Martonyi) u četvartak (3. februara) su u Budimpešti objavili listu koordinatora prioritetnih oblasti Dunavske strategije.
U saopštenju Evropske komisije se navodi da će u oblasti poboljšanja mobilnosti Srbija zajedno sa Slovenijom biti zadužena za železnički, drumski i vazdušni transport, a Austrija i Rumunija za vodene puteve. Za oblast mobilnosti zainteresovana je i Ukrajina, a u saopštenju Evropske komisije se dodaje da će za tu oblasti biti potrebno da se još utvrdi opšta koordinacija.
Srbija će zajedno sa Slovačkom biti koordinator oblasti ekonomije znanja, koja obuhvata istraživanje, obrazovanje i informaciono-komunikacione tehnologije.
"Imajući u vidu da je Dunavska strategija interni dokument Evropske unije, koordinacija ovim oblastima predstavlja veliku šansu, ali i obavezu Srbije", saopšteno je iz kabineta potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije Božidara Ðelića, koji je i nacionalni koordinator za Dunavsku strategiju.
U saopštenju se dodaje da će koordinacija svakako doprineti daljem razvoju transportne infrastrukture i još većim investicijama u ovom sektoru. Ističe se da se u Srbiji ukrštaju dva panevropska koridora - koridor 7 i koridor 10, i da se Srbija graniči sa šest od 14 zemalja dunavskog sliva, što predstavlja značajan potencijal za poboljšanje povezanosti u Podunavlju i šansu da Srbija bude vodeći akter u regionu.
Background Evropski savet zatražio je u junu 2009. godine od Evropske komisije da pripremi strageiju za regiona Dunava. Komisija je Strategiju usvojila 8. decembra. Evropski savet bi trebalo da usvoji Strategiju u junu 2011. godine.
Dunavskom strategijom je obuhvaceno 14 zemalja, od čega osam članica EU - Nemačka (regioni Baden-Virtenberg i Bavarska), Austrija, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija, Bugarska i Rumunija i šest zemalja koje nisu člance - Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina. Te zemlje su sada u Procesu dunavske saradnje.
Dunav je druga po dužini reka na evropskom kontinentu, posle Volge. Od njegovih 2.850 kilometara, plovno je 2.411 km. Dužina Dunava kroz Srbiju je 588 kilometara. Sliv Dunava zauzima povrsinu od 817.000 kilometara kvadratnih, od čega je 10% u Srbiji. U podunavskom regionu živi 115 miliona ljudi.
Saradnja u oblasti ekonomije znanja može biti ubrzana ako se uspostavi intenzivnija saradnja u regionu, na čemu će Srbija, kao jedan od koordinatora ove oblasti, posebno insistirati, navodi se u saopštenju.
Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Srbije za period 2010-2015. godine predstavlja stratešku osnovu za razvoj nauke, nacionalnih istraživačkih prioriteta i stimulaciju transfera tehnologije. Slični ciljevi su određeni i u strateškim dokumentima drugih podunavskih zemalja, saopšteno je iz Ðelićevog kabineta.
Komesar Han: Važan podsticaj saradnji u regionu
Evropski komesar za regionalnu politiku je uoči objavljivanja liste koordinatora rekao da Dunavska strategija daje "novu i ambicioznu dimenziju saradnji u regionu", navodi se u saopštenju Evropske komisije.
"Vrlo sam zadovoljan što će svaka zemlja članica u regionu voditi bar jednu oblast i što će zemlje koje nisu članice imati aktivnu ulogu. Koordinatori će odmah početi pripreme za primenu Strategije, utvrđivanjem najhitnijih aktvinosti kako bi se pomoglo regionu da procveta i da u potpunosti iskoristi svoj ekonomski potencijal", rekao je Han.
On je dodao da je uveren da će usredsređivanjem na najvažnija pitanja, kao što su mobilnost, energija, zagađenje, inovacije, radna mesta i bezbednost, Dunavska strategija zaista doprineti izgradnji bolje budućnosti tog dela Evrope.
U Dunavskoj strategiji je utvrđeno ukupno 11 prioritetnih oblasti. Cilj strategije jeste da osnažni saradnju među zemljema.
Dunavski region suočava se sa mnogim izazovima, uključujući neiskorišćen plovni potencijal, nedostatak kopnene i železničke saobraćajne infrastrukture i nedovoljno koordinisane napore u obrazovanju, istraživanju i inovacijama. Saradnja u okviru makroregiona treba da omogući što bolju koordinaciju. Ovaj pristup koji je prvo uspešno oproban u baltičkom regionu ne podrazumeva uvođenje novih zakona ili institucija već jačanje veza između učesnika i postojećih politika.
Iako Dunavskoj strategiji nisu namenjena posebna sredstva EU, značajna sredstva su već dostupna kroz različite programe EU. Iz kohezionih fondova - Evropskog fonda za regionalni razvoj, Kohezionog fonda i Evropskog socijalnog fonda, realizaciji Strategije je namenjeno 100 milijardi evra za period od 2007. do 2013. godine.
Jedan od prvih zadataka za koordinatore prioritetnih oblasti biće da ponovo razmotre ciljeve sa zemljama koje su najviše uključene u neku od oblasti. Da bi se ostvarili ti ciljevi, biće određena lista aktivnosti.
Prema listi koordinatora oblasti, Mađarska i Češka biće zadužene za podsticanje održivih energetskih sistema, Bugarska i Rumunija za promovisanje kulture, turizma i kontakata među ljudima, Mađarska i Slovačka za obnavljanje i očuvanje kvaliteta vode. Oblast upravljanja rizicima u prirodnoj sredini koordiniraće Mađarska i Rumunija, a oblast očuvanja biodiverziteta, prirodnih celina i kvaliteta vazduha i tla nemačka pokrajina Bavarska i Hrvatska.
Hrvatska će takođe sa nemačkom prokrajinom Baden-Virtenberg koordinirati podsticanje konkurentnosti preduzeća, dok će Austrija i Moldavija koordinirati oblast ulaganja u ljude i veštine. Za jačanje institucionalnog kapaciteta i saradnje biće zaduženi Austrija (Beč) i Slovenija, a za saradnju u rešavanju pitanja bezbednosti i organizovanog kriminala Nemačka i Bugarska.
U saopštenju Evropske komisije se navodi da Bosna i Hercegovina i Crna Gora mogu biti uključene ako to bude potrebno.
Izvor: EurActiv
Linkovi
Sledeći koraci
Jun 2011: Evropski savet trebalo bi da usvoji Dunavsku strategiju
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
