Ambasadori Bugarske i Rumunije u Srbiji 31. januara su predočili korist koju su imali od prve decenije članstva u EU - od izgradnje demokratije do milijardi evra evropskih fondova koje su iskoristile za izgradnju infrastrukture, otvaranje radnih mesta i podsticanje ekonomije. U Bugarskoj je zabeležen najveći privredni rast od 2007, a u Rumuniji je značajno smanjena nezaposlenost i povećane plate. U trenutnoj krizi EU i narastajućem evroskepticizmu posebno je značajna njihova poruka da su mogli da postignu i više, ali da su za propuste odgovorni najviše oni sami.
Ambasade Bugarske i Rumunije su 10. godišnjicu članstva u EU organizovale prijemom u bugarskoj ambasadi, na kojem su uz evropsku himnu Odu radosti i predočavanje konkretnih podataka o koristima članstva ugostili veliki broj zvanica iz vlade Srbije, skupštine, nezavisnih tela, nevladinih organizacija, medija, i šire javnosti.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je ocenio da je sagledavanje uspešnog članstva u EU dobra prilika da se podseti na transformacijsku moć EU u vreme političke nesigurnosti u Uniji. Međutim, on je istakao i da ove dve zemlje davju ogroman doprinos evropskom projektu.
"Vaša ukupna trgovinska razmena sa drugim zemljama članicama se u proteklih 10 godina udvostručila, praveći tako solidnu bazu za dalji rast iprosperitet u budućnosti", naveo je on.
Ambasador Bugarske u Beogradu Radko Vlajkov izjavio je da je pridruživanje EU njegovoj zemlji omogućilo da postane deo najvećeg trgovačkog bloka na svetu - jedinstvenog tržišta sa 500 miliona evropskih građana, a da su stabilnost i sigurnost propisa i standarda Unije stvorili povoljne uslove za povećanje stranih investicija u bugarsku privredu.
"Evropska unija je ono što njene države članice žele da ona bude. Ona je delotvorna u onoj meri u kojoj su delotvorne i države članice. Razumevanje koje postoji među nama je ključ uspeha u različitim sektorima", rekao je on.
Bugarska dobila fondove o kojima Srbija mašta
Iako se na Bugarsku često gleda u kontekstu problema sa kojima se suočavala zato što se nije u potpuosti uskladila sa evropskim standardima pre pristupanja, bugarska ekonomija u 2015. dostigla najveći rast od pridruživanja koji je iznosio 3%, a zemlja je imala prilike da koristi velike iznose fondova.
Tako je za period 2007 - 2013. dobila skoro dve milijarde evra iz programa za transport, što je iskorišćeno za 20 novih metro stanica u Sofiji kao i za završavanje i poboljšanje kvaliteta autoputeva i renoviranje železničkih stanica u više gradova u zemlji. Dodatno, za period od 2014. do 2020. će moći da iskoristi još 1,5 milijardi evra za ovaj program.
Za životnu sredinu je do 2013. Bugarska realizovala 281 projekat za više od 400 miliona evra, dok se drugih 155 projekata u vrednosti 1,5 milijardu evra trenutno finalizira. Ovim su rešeni i neki od problema koje trenutno ima Srbija - urađeno je više od 2.600 kilometara vodova i kanalizacije, sagađeno i renovirano 50 stanica za prečišćavanje otpadnih voda, poboljšana ifnrastruktura za ptiku ovdu, i sagrađeno je 18 deopinija za čvrsti otpad.
Za inovacije i konkurentnost za period od 2007. do 2014. potpisani su projekti u iznosu od milijardu evra, što je korišćeno za tehnološku modernizaciju malih i srednjih preduzeća, usaglašavanje sa međunarodnim standardima i za uspostavljanje tehnološkog parka u Sofiji za inovacije. Isti iznos planiran je za period do 2020.
Bugarska je takođe bila veoma aktivna u obrazovanju i kulturnoj razmeni, pa je od 1999. do 2017. desetine hiljada učenika i studenata, kao i nastavnika, učestvovalo u programima omladinske razmene, volonterskih programima kao i programima Erasmus mundus.
Bugarsku za godinu dana čeka još jedan događaj od velikog simboličkog značaja - od 1. januara 2018. prvi put će preuzeti presdedavanje Savetom EU. Vlajkov je istakao da očekuje da će to biti ključni period u pregovorima Srbije i EU.
"Naša vizija o evropskom projektu je takva da smatramo da će on biti uspešan samo ako se integracija Srbije i drugi zemalja Zapadnog Balkana nastavi", rekao je on.
Rumunija: Povećane plate, smanjena nezaposlenost
Ambasadorka Rumunije Oana Kristina Popa ukazala je na značaj demokratizacije društva, ali i konkretnu korist za građane.
"Život svakog Rumuna je danas, na jedan ili drugi način, rezultat evropskih integracija Rumunije", navela je ona.
Prema njenim rečima, članstvo u EU svakoj zemlji donosi ono što ona od njega želi. Ambasadorka Rumunije smatra da i u Srbiji pokako počinje taj proces transformacije društva.
"Videla sam efekat preobražaja koji EU ima u drugim zemljama, u mojoj zemlji, a sada taj efekat imavidim i u Srbiji", rekla je ona.
Njene reči takođe su potkrepljene podacima, koj pokazuju da su evropski fondovi omogućili otvaranje više od 40.000 radnih mesta i da je danas stopa nezaposlenosti 3,1 procentni poena manja nego što je bila pre članstva, dok je prosečna plata povećana sa 312 evra 2007. godine na 459 evra 2016, uz povećanje izvoza za 110% na 54,6 milijardi evra 2016. godine.
Od pristupanja bruto domaći proizvod Rumunije je udvostručen na 172 milijarde evra 2016. godine.
Rumunija je u tom periodu u evropski budžet uplatila 13,7 milijardi evra, a iz njega povukla 39,8 milijardi, što znači da je dobila neto 26 milijardi evra.
Od strukturnih i kohezionih fondova korist je imalo 8.219 preduzeća, postignut je značajan napredak u vladavini prava i borbi protiv korupcije, građani uživaju slobodno kretanje, a mladi koriste mogućnosti za obrazovanje u svim zemljama članicama.
Joksimović: Čestitamo susedima
Jadranka Joksimović je čestitala Rumuniji i Bugarskoj na jubileju, odnosno 10. godišnjici članstva u EU, dodajući da smatra da "mi kao dobre komšije smatramo" da je to dobro i za Srbiju, i "nešto što može da doprinosi boljoj ekonomiji, političkim odnosima u regionu i jednom važnijem odnosu koji bi cela EU trebalo da ima prema jugoistočnoj Evropi".
Kako je navela, koncept EU ne bi bio potpun bez jugoistočne Evrope.
Joksimović je rekla i da ekonomski i politički okvir EU daje stabilnost i sigurnost, a da sam proces reformi ne prestaje onog trenutka kada država postane članica.
Ona je izrazila divljenje ambasadorki Rumunije zbog načina na koji čuva rumunsku tradiciju svaki put kada se pojavi u odeći koja podseća na rumunsku tradicionalnu nošnju, rekavši da je to dokaz i Srbiji da se nacionalni identitet ne gubi zbog članstva u EU, već, kako je navela, da se stalno doprinosti raznolikosti.
Prijemom je započet niz zajedničkih događaja i debata koje će tokom ove godine organizovati ambasade Bugarske i Rumunije u celoj Srbiji kako bi obeležile 10. godišnjicu.
Bugarska i Rumunija su 1. januara 2007. postale 26. i 27. članica Evropske unije.
Svečanom prijemu, koji je u saradnji sa Delegacijom EU održan u Ambasadi Bugarske u Beogradu, prisustvovale su ministarka u Vladi Srbije zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, predsednica srpskog parlamenta Maja Gojković i direktorka Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević.
EurActiv Srbija
Rumunija i Bugarska - bilans prve decenije članstva u EU 
