 Evropski parlament 14. juna u Strazburu usvojio je rezoluciju o Srbiji u kojoj se ukazuje na napredak Srbije u reformama i od Evropske unije traži da u pregovorima o prijemu Srbije otvori nova tehnički već spremna poglavlja. EP je istakao nužnost formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), a u posebnoj rezoluciji o Kosovu predočio da su vlasti u Prištini odgovorne i da moraju neodložno ustanoviti ZSO.
Srbija je "učinila važne korake ka normalizaciji odnosa s Kosovom", stavili su do znanja poslanici parlamenta EU koji su rezoluciju usvojila sa 524 glasa "za" od prisutnih 673.
Evropski komesar Johanes Han u izlaganju parlamentarcima EU u Strazburu u vrečernjim satima 13. juna rekao je da je "Srbija ostvarila dobar napredak ka članstvu u EU", istakavši da "ambiciozne ekonomske i strukturne reforme u Srbiji već daju rezultate".
Han je naveo da je Srbija pokazala privrženost miru i stabilnosti, dobrim odnosima sa susedima i nastavila dijalog s Prištinom, krenula u reforme javne uprave i sprovođenje ambicioznog akcionog plana vladavine prava.
Prema njegovim rečima, vlasti u Beogradu moraju posebno raditi na reformi vladavine prava, na zaštiti ranjivih grupa i manjina, "a jednako je važno da i dalje igraju svoj deo uloge u normalizaciji odnosa s Kosovom".
"Žalim što neki događaji nisu bili od koristi u tom pravcu, a očekujem nastavak dijaloga i ohrabren sam rešenošću predsednika Vučića da u zemlji pokrene dijalog o Kosovu", rekao je evrokomesar.
On je dodao da je EU glavni partner Srbije i kazao da je EU od 2007. godine Srbiji pružila pomoć od dve milijarde evra, što je više nego bilo koji njen drugi partner iz sveta.
Izvestilac za Srbiju Dejvid Makalister, koji je pripremio rezoluciju, u uvodnoj reči je naveo da "poruka mora biti veoma jasna, a to je da Srbija ima evropsku perspektivu i budućnost, reč je o zemlji koja na vrlo jasan način napreduje ka EU".
To su u raspravi podržali poslanici koji su se saglasili s Mekalisterom da je napredak Srbije u poglavljima 23 i 24 o vladavini prava od temeljne važnosti za celokupni proces pregovora i da reforma pravosuđa mora biti sprovedena u praksi, da borba protiv korupcije mora ići dalje, jer je to prepreka za ekonomski i društveni napredak zemlje i regiona.
Mora se obezbediti sloboda izražavanja i medija, i na to se mora prvenstveno usredsrediti vlada u Beogradu, rekao je Mekalister, a mnogi poslanici su izneli vrlo oštre zamerke zbog ugrožavanja slobode izražavanja i nezavisnosti medija u Srbiji.
Mekalister je rekao da promene moraju Srbiju dovesti do praga sposobnosti da se uključi u jedinstveno tržište EU, iako je Srbija već ostvarila napredak u otklanjanju budžetskog deficita i restrukturiranju državnih preduzeća.
"Srbija sada sprovodi upečatljive ekonomske reforme koje su već dale znatne rezultate u privrednom rastu i otklanjanju unutrašnje i spoljne neuravnoteženosti", rekao je on.
Dobra je regionalna saradnja, a put Srbije u EU povezan je s normalizacijom odnosa s Prištinom, pa se sporazumi iz tih pregovora moraju sprovesti, rekao je Makalister.
U raspravi su se čule i pojedinačne ocene da se Srbiji nepravedno nameće dijalog s Prištinom, kao i da u suštini nema napretka ka EU, što je posebno naglasila hrvatska poslanica Ruža Tomašić, a mađarska poslanica Kristina Morvai je rekla da treba blokirati ulazak Srbije u EU sve dok ne da "potpunu autonomiju" mađarskoj manjini u Vojvodini.
U rezoluciji se podvlači ukupan ekonomski i društveni napredak Srbije, a naglašava da su "hitno nužni dalji koraci kako bi se rešila sva otvorena pitanja" u dijalogu Beograd-Priština, s tim da "obe strane krenu u punu primenu dogovora".
To znači i uspostavljanje ZSO, kako je predočeno, uz poziv Evropskoj službi za spoljne poslove, na čijem je čelu Federika Mogerini, da "procenjuje ono što čine dve strane u sprovođenju svojih obaveza".
Takođe se navodi da su vlasti Srbije "ostvarile određen napredak u pravosuđu… ali nezavisnost sudstva nije sprovedena na delu", pa se traži da vlasti u Beogradu obezbede evropske norme u pravosuđu i "smanje politički upliv na biranje i postavljanje sudija i tužilaca".
Evropski parlament je izrazio zabrinutost "zbog pomanjkanja napretka u borbi protiv korupcije, i poziva Srbiju da pokaže jasnu političku volju i predanost rešavanju tog pitanja", a pohvaljuje "efikasnu ulogu Beograda u međunarodnoj i regionalnoj policijskoj saradnji i napredak u suzbijanju organizovanog kriminala".
Parlamentarci EU su pozdravili učešće Beograda u međunarodnim vojno-policijskim misijama Evropske unije, ali "ponovo pozivaju Srbiju, saglasno zahtevima njenog statusa kandidata za članstvo, da postepeno usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s EU, uključujući politiku prema Rusiji".
Kako je to navedeno, "smatra da je za žaljenje održavanje zajedničkih vojnih vežbi Srbija-Rusija".
Navedeno je i da je "Srbija i dalje konstruktivno opredeljena za odnose s drugim zemljama u procesu priključivanja EU i susednim članicama Unije" i podvučeno da bilateralna pitanja treba rešavati saglasno međunarodnom pravu, kao i da "rešavanje takvih problema ne sme ugroziti pregovore o članstvu s EU".
"Evropski parlament pozdravlja istrajno angažovanje Srbije na putu uključivanja u EU i njen preduzimljiv, opipljiv i dobro pripremljen pristup pregovorima (o članstvu)", navodi se u ovom dokumentu.
Takođe se pohvaljuje "napredak Srbije u razvijanju efikasne tržišne privrede i poboljšanju ukupnih ekonomskih prilika u zemlji" i kaže da je sve to "jasan znak rešenosti i političke volje" Beograda za stupanje u EU.
Međutim, kako je navedeno, Srbija tu "stratešku odluku mora da širi i u svom stanovništvu, uključujući snažnije predočavanje kolika se budžetska sredstva EU doznačavaju Srbiji..., a vlasti Srbije treba da se uzdrže od poruka protiv EU".
U rezoluciji se pozivaju zvaničnici Srbije da "ne optužuju i ne vrše politički neosnovane napade na ombudsmana" i zajamče sredstvima i sistemskim okvirom rad svih nezavisnih tela i institucija Srbije.
Vlasti u Beogradu se, isto tako, pozivaju da "rešavaju slučajeve preteranog korišćenja policijske snage prema građanima i uzimaju se na znanje, sa zabrinutošću, sporni događaji u beogradskoj četvrti Savamala, kad je reč posebno o rušenju privatne imovine, i traži se da to brzo bude rasvetljeno uz puno učešće sudskih vlasti u istrazi s ciljem da se počinioci privedu pravdi".
Evroposlanici "ponovo izražavaju zabrinutost zbog izostanka napretka slobode izražavanje i povodom autocenzure u medijima, gde je došlo do pogoršanja situacije".
Oni podvlače da su "i dalje zabrinjavajući politički upliv, pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara, uključujući fizičke napade, verbalne i napade u pisanom vidu, kao i nasrtaje na njihovu imovinu".
U rezoluciji EP je veliki prostor dat pitanju slobode izražavanja i nezavisnosti medija, a od vlasti u Srbiji je zatraženo da "javno i neopozivo osudi sve napade, obezbedi odgovarajuća sredstva za efikasniju istragu napada na novinare i medije da bi počinioci bili privedeni pravdi".
Takođe je ocenjeno da je nužno u potpunosti primeniti zakone o medijima i pozdravljen je sporazum o saradnji i zaštiti između tužilaca, policije i novinarskih i medijskih udruženja.
Parlament EU kaže da su izbori 24. aprila povoljno ocenjeni, mada traži od vlasti Srbije da u potpunosti sprovedu preporuke međunarodnih posmatrača, "posebno uticaja na medije" i "nemanja uvida u finansiranje političkih stranaka u izbornoj kampanji".
Vlastima u Srbiji je poručeno da "primereno istraže tvrdnje o nepravilnostima, nasilju i zastrašivanju tokom izbornog procesa".
U dokumentu EP se uglavnom daje povoljna slika zaštite ljudskih i manjinskih prava u Srbiji i podvlači da "etnički, kulturno i verski mešovita Vojvodina doprinosi identitetu Srbije".
U Vojvodini je i dalje zajamčena zaštita manjina i dobra je međuetnička situacija, kaže se u tekstu i dodaje da "autonomija Vojvodine ne sme biti oslabljena".
Priština da neodložno uspostavi ZSO
Evropski parlament je od vlasti u Prištini da "neodložno" uspostave Zajednicu srpskih opština saglasno sporazumu "postignutom uz posredovanje Evropske unije i oceni Ustavnog suda Kosova". To je navedeno u rezoluciji o Kosovu koju su evroposlanici usvojili sa 474 glasa "za" i 134 "protiv" od 672 prisutna poslanika.
Parlamentarci Evropske unije stavili su do znanja da "Asocijacija (Zajednica) srpskih opština još nije uspostavljena, nije izrađen ni nacrt njenog statuta, a za formiranje te Asocijacije su odgovorne vlasti Kosova".
Zato navode da EU mora od vlasti Kosova zatražiti da formiraju radnu grupu na visokom nivou "s jasnim oročenim mandatom za izradu predloga tog statuta koji će biti objavljen i dat na raspravu u Skupštini" Kosova.
U rezoluciji se napominje da se dosadašnji dogovori u dijalogu Beograd-Priština moraju sprovesti i Evropskoj službi za spoljne poslove, na čijem je čelu Federika Mogerini, nalaže da "redovno procenjuje kako dve strane sprovode svoje obaveze i o tome daje izveštaj Evropskom parlamentu".
Evropski komesar za proširivanje Johanes Han je sinoć u raspravi o rezoluciji o Kosovu u EP izjavio da dijalog Beograda i Prištine mora da se nastavi, kao i da Kosovo mora da nastavi reforme u oblasti vladavine prava, ekonomskog razvoja i obrazovanja.
Han je u uvodnoj reči ocenio da su protekli izbori na Kosovu protekli mirno, navodeći da je to znak demokratske zrelosti stanovnika Kosova koji su uspeli da slobodno izraze svoje biračko pravo. On je ipak naveo da su navodi o zastrašivanju i pritiscima tokom predizborne kampanje neprihvatljivi.
Prema njegovim rečima, kosovske vlasti moraju da se posvete reformama da bi njihovi građani dobili viznu liberalizaciju EU.
"Kosovo treba da postane privlačno mesto za biznis, da obezbedi svojim građanima kvalitetno obrazovanje i smanji veoma visok stepen nezaposlenosti. Dolazeća vlada mora da pokaže snažnu posvećenost rešavanju sistemske slabosti u oblasti vladavine prava, kao što smo često naglašavali u našim izveštajima", rekao je on.
Visoki zvaničnik EU je u govoru naveo da Kosovo mora da održi korak sa ostatkom regiona, i da postakne ekonomski rast i političku stabilnost koja je neophodna za bezbednost Zapadnog Balkana u celini.
U rezoluciji je rečeno i da Evropski parlament "izražava zabrinutost zbog i daljeg postojanja paralelnih struktura Srbije" na Kosovu, a traže i da se "prihvateljivo i uzajamno prihvatljivo rešenje nađe i sa status rudarskog kompleksa Trepča".
Takođe se "lideri zajednice kosovskih Srba pozivaju da u potpunosti preuzmu odgovornost za svoje mesto i ulogu u institucijama zemlje, tako da deluju nezavisno od Beograda i da konstruktivno doprinose boljitku celog naroda Kosova".
Od vlasti Kosova se traži da i dalje podržavaju uključivanje srpskih predstavnika i da "grade uzajamno poverenje između zajednica tako što će pospešivati njihovu ekonomsku integraciju".
Uspostavljanje Specijalnog suda za suđenje ratnim zločinima na Kosovu i Ureda specijalnog tužioca tog suda u Hagu evroposlanici su "pozdravili kao ključni korak ka obezbeđenju pravde i pomirenja" i ocenili da je "zaštita svedoka od presudne važnosti za uspeh tog Specijalnog suda, pa se vlasti pozivaju da građanima dozvole da koriste taj sistema bez straha od odmazde".
Evropski parlament je ponovo primetio da pet država članica EU ne priznaju nezavisnost Kosova, a smatra da bi "priznavanje bilo od koristi za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije i pojačalo uverljivost EU u njenoj spoljnoj politici".
Poslanici EU su "snažno osudili upućivanje", kako je to rečeno, "srpskog nacionalističkog voza iz Beograda na severno Kosovo" i izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog "ratnohuškačkih i poruka uperenih protiv EU".
Oni su, navedeno je, "duboko zabrinuti zbog hapšenja Ramuša Haradinaja, na osnovu međunarodne optužnice koju je 2004. izdala Srbija" na osnovu univerzalne nadležnosti svog suda za ratne zločine.
U rezoluciji je izraženo žaljenje što se taj zakon "zloupotrebljava za istragu građana zemalja koje su pripadale bivšoj Jugoslaviji".
U dokumentu Evropskog parlamenta je izraženo zadovoljstvo što je Evropska komisija predložila da se ukinu vize za građane Kosova, a naglašava zabrinutost što prištinske vlasti ne ispunjavaju svoje obaveze da bi se to sprovelo, uključujući ratifikaciju sporazuma o razgraničenju s Crnom Gorom i suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.
Izvor: Beta
Foto:EP
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
