Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Suša uzela danak ekonomskom rastu Srbije
|
|
|
|
Objavljeno : 28.08.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vlada Srbije planira da kratkoročnim merama barem delom kompenzuje manji od planiranog rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2017. Iako su, prema zvaničnim izvorima, ekonomski indikatori mahom dobri, suša je uzela danak i naterala vladu da koriguje procenu rasta.
Srpska vlada 21. avgusta priznala je ono na šta su ekonomisti i analitičari upozoravali - da rast BDP u 2017. neće dostići planiranih 3% nakon rasta od 2,8% u 2016.
Premijerka Ana Brnabić sada se nada rastu BDP od 2,5% u 2017. dok je predsednik Aleksandar Vučić malo veći optimista i očekuje 2,6-2,7%.
Svetska banka i Međunarodni monetarni fond ranije ove godine rast BDP Srbije u 2017. procenili su na 3% a Evropska komisija na 3,2%.
Prema rečima premijerke, do kraja godine kratkoročne mere koje je vlada planirala kako bi se delimično kompenzovao gubitak zbog suše mogu da donesu dodatni rast od 0,2 do 0,3% BDP.
"Kratkoročne mere mogu da donesu dodatni rast od 0,2 do 0,3% BDP. Dobra stvar je što su svi ostali ekonomski pokazatelji dobri. Izvoz raste 10 do 12%, prerađvačka industrija 6-8%. U tom smislu pokazatelji su takvi da imamo rastuću i dinamičnu ekonomiju", rekla je premijerka novinarima.
Ona je istakla da su kratkoročne mere spremne, uključujući čišćenje kanala i subvencionisanje kupovine traktora, mašina i opreme.
"Pošto nam je odlično stanje u budžetu, sa veoma dobrom fiskalnom disciplinom i suficitom, možemo da uložimo u kratkoročne mere koje će uticati na rast, a dobre su u smislu kapitalnih investicija. Gledaćemo projekte koje imamo spremne u ovom trenutku. Investiraćemo više nego što smo mislili da ćemo investirati tokom 2017", rekla je Brnabić.
Ekonomisti međutim nisu uvereni da te mere mogu da daju veće rezultate, pogotovo ne brzo, niti vide mogućnost da se u drugom delu godine nadoknade slabi rezultati iz prvih šest meseci.
"Rezultati koje je privreda Srbije ostvarila u prvoj polovini godine su razočaravajući i ne postoje gotovo nikakve mogućnosti da se one nadoknade dobrim rezutatima u drugoj polovini godine, pogotovo imajući u vidu oštru sušu", rekao je za TV N1 profesor na Ekonomskom fakultetu Milojko Arsić koji ne očekuje da će do kraja godine srpska privreda porasti više od 2%.
Istovremeno je predsednik Srbije poručio građanima da ne brinu jer proizvođa raste, pokrivenost uvoza izvozom je najveća u regionu, u budžetu postoji suficit a javni dug opada. On je istakao i da je Srbija svoj rast zasnovala na investicijama, što je kako je naveo, "najzdraviji rast".
Najavljujući skoro povećanje minimalne zarade za 8-9% za gotovo 350.000 građana koji imaju najniža primanja Vučić je ukazao na neophodnost povećanja potrošnje, što nije bilo moguće za vreme fiskalne konsolidacije.
Centralna banka ne odustaje od 3%
Samo nekoliko dana ranije guvernerka Narodne banke Srije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je da je prerano za precizne procene koliko će suša i slabiji rast u prvoj polovini 2017. uticati na godišnji rast BDP i istakla da centralna banka ostaje pri proceni rasta BDP u 2017. od 3% i 3,5% u 2018.
Na predstavljanju izveštaja o inflaciji 16. avgusta direktor Odeljenja za makroekonomske analize NBS Milan Trajković rekao je da je reč o privremenom usporavanju rasta BDP.
"Da bi se ostvario rast BDP od 3% neophodno je da u preostalom delu godine taj rast bude između 4,5 i 5%", rekao je Trajković dodajući da postoje izvesni rizici da BDP ide naniže.
Ističući da 90% privrede ima odlične rezultate, da prerađivačka industrija raste po stopi od 6% a izvoz po stopi od 12%, Trajković je rekao i da je zabeležen visok rast formalne zaposlenosti i rast zarada, kao i da su "fundamenti dobri".
Istovremeno je ekonomista i član Saveta guvernera Stojan Stamenković upozorio da pad građevinskih radova od 5% u drugom kvartalu i slabiji rast investicija od 1,3% mogu negativno da utiču na BDP.
U NBS kažu i da suša neće smanjiti ponudu poljoprivrednih proizvoda na tržištu jer postoje zalihe, ali će smanjiti izvoz tih proizvoda.
Kada je reč o cenama, s obzirom da cene proizvoda poput kukuruza i soje određuje svetsko tržište, centralna banka procenjuje da su moguća samo kratkoročna odstupanja na domaćem tržištu i izvestan uticaj na cene hrane u kojima ima tih sastojaka, dok će na cene voća i povrća na domaćem tržištu suša imati minimalan uticaj.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Pixabay.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
