Kosovski analitičar Beljulj Bećaj ocenio je 24. avgusta da su najveći krivci za to što sporazumi Beograda i Prištine potpisani u Briselu pre dve godine nisu realizovani upravo njihovi potpisnici, jer se plaše da bi se tako otkrila suština dogovora, dok srpski analitičar Dušan Janjić smatra da to govori o odbijanju da se koriguje politika prema Kosovu i napravi kvalitetniji pregovarački tim.
Beograd i Priština 25. avgusta 2015. godine potpisali su sporazume o Zajednici srpskih opština, energetici, telekomunikacijama i Parku mira koje su predstavnici Beograda ocenili kao veliku pobedu Srbije.
Bećaj je u izjavi za agenciju Beta ocenio da su glavni kočničari u ostvarivanja sporazuma upravo nosioci dijaloga i potpisnici sporazuma, te da je paradoksalno to što nezadovoljstvo rezultatima izražavaju upravo oni.
Prema njegovim rečima, činjenica da su neki sporazumi ostvareni, neki delimično a neki uopšte nisu, pokazuje da nešto nije išlo kako treba u ostvarivanju sporazuma postignutih u Briselu.
"Sporazumi se ne realizuju jer bi se na taj način videla njihova suština koja je u suprotnosti sa onim što su učesnici dijaloga obznanili nakon njihovog potpisivanja", rekao je Bećaj i dodao da se upravo zato nosioci dijaloga plaše posledica koje mogu imati, posebno kada je reč o Zajednici opština sa srpskom većinom koja nije NVO, kako tvrdi Hašim Tači, već nešto više od asocijacije opština.
Bećaj je ocenio da je dijalog bio u funkciji onih koji su ga vodili, jer su oni postali centralne ličnosti pred svojim građanima ali i međunarodnim predstavnicima.
"Dijalog ih je učinilo uticajnim, pošto je stvoren privid da od pregovarača zavisi rezultat sporazuma. Verujem da su na kraju ljudi shvatili da je to zabluda", rekao je Bećaj.
On je ocenio da nije potrebno promeniti nivo pregovora već pristup.
"Potrebno je promeniti nosioce dijaloga i treba imati u vidu dve stvari - da se poštuje princip ravnopravnosti i međusobnih interesa u usaglašavanju vizija, jer se ne može ići napred ako Kosovo stremi učlanjenju u UN, a Srbija odbijanja priznanje kosovske nezavisnosti", rekao je Bećaj.
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić izjavio je da Srbija dve godine nakon postizanja sporazuma u Briselu, a koje je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić ocenio pobedom Srbije od 5:0, napravila malo pozitivnih pomaka, pogotovo onih koji su u korist Srba i Srbije.
Janjić je ocenio da je Srbija dve godine kasnije došla u nezahvalnu situaciju da mora da učestvuje u revitalizaciji Briselskog dijaloga sa lošije startne pozicije u odnosu na onu koju je imala 2015. godine.
Prema njegovim rečima, ta nezahvalna pozicija Srbije delimično je rezulat neizvršavanja sporazuma i pogoršanja političke situacije kako na Kosovu, tako i u samoj Srbiji, ali je i rezultat promenjene geopolitčke situacije u regioni i šire.
"To je i rezultat nesposobnosti Djurića i Kancelarije kao i nespremnost Vučića da u hodu koriguje politiku prema Kosovu kao i odnos prema Kancelariji", rekao je Janjić i dodao da sada sledi period promena i da bi trebalo iskoristiti to što je mandat Kancelarije i Djurića produžen za par meseci za pripremu novog oblika delovanja kao i kvalitetnijeg tima.
"Vučić mora kadrovski i programski ozbiljno da se spremi ako želi da Srbija bilo šta postigne u nastavku pregovora sa Briselom", rekao je Janjić.
Prema njegovim rečima, cela politika oko Parka mira, bila je igra nazovi strategija, zavera, populističkog a često i rusofilskog marketinga, a manje rešavanja onog čime je Srbija obavezana Rezolucijom UN o dijalogu - životnih ljudskih problema.
"To zavaravanje navodnom pobedom od 5:0 i dve godine potrošene na međusobna optuživanja sa Prištinom... dovelo je Srbiju u cajtnot iz koga mora da se izvlači ubrzanim korakom, koji je najavio predsednik Srbije jer predstoji takozvani veliki istorijski sporazum, koji bi trebalo, najkasnije 2020. ili 2021, da postignu i potpišu Srbija i Kosovo", rekao je Janjić.
On je dodao da nije iskorišćen čak ni vrlo ograničavajući sporazum o telekomunikacijama, da Srbija na polju energetike čak nije imenovala ni rukovodstvo za Gazivode, ne ubira novac od elektične energije, odnosno nije ni aktivirala preduzuće koje bi to uradilo.
Janjić je podsetio da ZSO i dalje nema statut, da nacrt nije napravljen iako je Djurić pre dve godine tvrdio da Srbi za to imaju četiri meseca. Dodao je da je nakon toga inicijativa prebačena na Vladu Kosova.
EurActiv Srbija
Dve godine od sporazuma u Briselu, malo pozitivnih pomaka 
