Dobrobiti Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Srbije i EU nisu samo u sferi trgovine, već i u uvođenju pravila EU koja će doprineti da Srbija bude država sa tržišnom privredom sposobnom za izazove konkurencije, istakao je 8. septembra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) na skupu u Beogradu. Govorilo se i o značaju razvojnih fondova kao jednog od bitnih elemenata za proces evropskih integacija i članstvo u EU. EPuS inače realizuje projekat "Evropa za mene" sa ciljem da se građani upoznaju gde Srbija stoji u pregovorima, šta nas očekuje na putu u članstvo EU i šta će pregovori doneti.
Podsećajući da je SSP osnovni sporazum koji definise odnose Srbije i EU, odnosno strateški sporazum koji će važiti do dana ulaska Srbije u Uniju, predsednik istraživačkog foruma Evropskog porekta u Srbiji Međak rekao je na skupu "Ekonomski aspekti pristupanja Srbije EU" da je osnovni cilj SSP ispunjen.
"Osnovna svrha SSP - stvaranje zone slobodne trgovine između Srbije i EU, i sada, devet godina od početka primene, možemo da kažemo da je urodio plodom - carine su ukinute sa naše strane 1. januara 2014. a EU je ukinula svoje carine za nas momentalno 2008. godine", rekao je Međak.
Kako je dodao, efekti su pozitivni - od 2008. do 2016. Srbija je povećala svoj izvoz za 120% i značajno smanjila trgovinski deficit, što je veoma važno za malu zemlju okruženu članicama EU.
"Tim sporazumom previđeno je i uvođenje pravila EU u nekim oblastima - o konkurenciji, državnoj pomoći, javnim nabavkama, a sva ta pravila bitna su za pravilno funkcionisanje Srbije kao države koja želi da ima razvijenu tržišnu privredu i koja je sposobna da izdrži konkurenciju", istakao je Međak.
Međak je kazao i da je važno da se Srbija u oblasti državne pomoći uskladi sa EU pre ulaska u članstvo, "da ne postoji velika razlika između naših i pravila EU jer će ta pravila sa danom ulaska početi neposredno da se primenjuju u Srbiji".
Kada je reč o eventualnom formiranju carinske unije Zapadnog Balkana, Međak smatra da u ovom trenutku to ne bi bila dobra stvar jer bi to zahtevalo previše vremena i sredstava koje Srbija treba da uloži u članstvo u EU.
Istovremeno je zamenik generalnog sekretara EPuS-a Ivan Knežević ukazao na značaj razvojnih fondova kao jednog od bitnih elemenata za proces evropskih integacija i članstvo u EU.
On je naveo da se značaj kohezione politike može najbolje sagledati kada se pogledaju nivoi investicija zemalja koje su 2000-tih ušle u EU a koje u većini slučajeva premašuju 50 odsto investicija koje te zemlje investiraju u toku jedne godine.
"Važno je da se kvalitetno iskoristi proces pripeme za članstvo u EU jer od uspešnosti i kvaliteta pripreme admistracije i sistema zavisi koliko ćete biti uspešni kada vam ta sredstva budu dostupna kao članici", istakao je Knežević.
Knežević je rekao i da taj proces priprema traje, da postoji dosta izazova, kao i da se oko 250 ljudi u našoj adminstraciji na nacionalnom nivou bavi tim poslovima a da bi, imajući u vidu nivo sredstava koje bi naša zemlja trebalo da dobije, trebalo da ih bude mnogostruko više, možda i četiri puta više.
"Takođe je potrebno prilagoditi i ostale politike jer sama koheziona politika uključuje niz drugih sektora, treba izvršiti određene reforme i usklađivanja kako bi se stvorili uslovi za uspešno korišćenje tih sredstava", zaključio je Knežević.
Najvažnije je da građani razumeju važnost pristupanja EU
Inače, Evropski pokret u Srbiji realizuje projekat "Evropa za mene" sa ciljem da se građani upoznaju gde Srbija stoji u pregovorima, šta nas očekuje na putu u članstvo EU i šta će pregovori doneti.
"Takođe, ideja je da se osvrnemo na to šta je do sada urađeno u procesu pristupanja Srbije EU koji traje već 16 godina, šta je postignuto i kakvi su efekti", rekao je Međak.
Projekat se sastoji iz tri segmenta - informativne medijske kampanje, organizacije javnih debata i događa i konkursa za male grantove za organizacije civilnog društva i medije na lokalu.
Knežević je rekao je da će u sklopu opšte informativne kampanje biti organizovano nekoliko desetina lokalnih događaja i radionica na određene teme na kojima će građani imati priliku da razmene mišljenje sa stručnjacima.
"Najvažniji cilj je da sami građani razumeju zašto je proces (pristupanja EU) važan i kakvu korist oni mogu da imaju od tog procesa i članstva u EU", istakao je Knežević.
Cilj projekta "Evropa za mene" je da poveća znanje građana Srbije o evropskim vrednostima i funkcionisanju EU i približi proces pristupanja Srbije u EU, koristi i uticaje na njihov svakodnevni život u procesu pregovara.
Realizacija projekta počela u martu ove i trajaće do septembra sledeće godine a finansira ga EU.
Projekat "Evropa za mene" partnerski sprovode Evropski pokret u Srbiji, lokalna veća EPuS-a u Kraljevu i Sremskoj Mitrovici, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, uz podršku Međunarodnog Evropskog pokreta iz Brisela.