Proces dizanja "gvozdene zavese" biće završen tek kada zemlje Zapadnog Balkana postanu deo EU, izjavio je 15. setembra u Beogradu evropski komesar za proširenje Johanes Han istakavši da su ključni prioriteti Srbije na tom putu vladavina prava, ekonomske reforme i dijalog s Prištinom. Han je rekao da Brisel ne želi da na mala vrata uveze problem Kosova u EU i da normalizacija odnosa s Prištinom direktno utiče na dalji napredak Srbije u evropskim integracijama. Takođe je Han podsetivši na ocenu predsednika EK da bi Srbija i Crna Gora mogle da pristupe EU 2025. rekao da je to "realan vremenski okvir", ali da to može da se desi i ranije, kao i kasnije.
"Proces započet 1989. će biti završen tek kada svih šest zemalja Zapadnog Balkana bude pristupilo EU. Bilo bi porazno da vidimo budućnost EU bez Srbije i drugih zemalja regiona", kazao je Han na predavanju "EU-Srbija: Strateško partnerstvo za budućnost" za članove Nacionalnog konventa o EU i ambasadore zemalja članica.
Izrazivši "jasnu i čvrstu" posvećenost EU Srbiji, Han je rekao da je Zapadni Balkan nekad posmatran kao "zadnje dvorište EU", a da je danas "enklava u samoj Uniji" i da ima legitimno pravo da bude njen deo.
Han je rekao da je u interesu EU da ima stabilan deo Evrope, koji je i dalje "dosta osetljiv", i da su Uniji potrebni snažni, uravnoteženi regioni širom Evrope.
"Ako želimo više stabilnosti u susedstvu, moramo da održimo kredibilnu politiku proširenja na Zapadni Balkan", rekao je Han i dodao da Brisel treba da pojača rad sa zemljama regiona, naročito sa Srbijom i Crnom Gorom, koje su, kako je kazao, vodeći kandidati za članstvo.
Podsetivši na ocenu predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da bi Srbija i Crna Gora mogle da pristupe EU 2025. godine, Han je rekao da je to "realan vremenski okvir", ali da to "nije uklesano u kamen" i da može da se desi i ranije, ali i kasnije ako se ne naprave neophodni koraci.
Podsećanja radi, u Pismu o namerama, koje je prateći dokument Junkerovog govora o stanju Unije od 13. septembra, a upućenom predsedniku Evropskog parlamenta i premijeru Estonije, trenutno predsedavajućem Savetu EU, Junker je poručio da namerava da pokrene "strategiju za uspešno pristupanje Srbije i Crne Gore EU kao vodećih kandidata na Zapadnom Balkanu" do 2025. i to u sklopu inicijativa usmerenih na jačanje EU kao globalnog činioca. Strategija će, kako se navodi, naročitu pažnju pokloniti vladavini prava, osnovnim pravima i borbi protiv korupcije kao i opštoj stabilnosti regiona.
Han je na predavanju izrazio nadu da će uskoro biti otvorena tri poglavlja u pregovorima Srbije sa EU koja se sada razmatraju i da bi mu "bilo drago da vidi" da u narednih 12 do 24 meseca budu otvorena sva poglavlja.
"Tempo i brzina pregovora zavise od sposobnosti Srbije da primenjuje reforme, posebno u oblasti vladavine prava", ocenio je Han, dodajući da je pitanje vladavine prava glavni prioritet na kojem treba da se radi u Srbiji.
Evropski komesar je izrazio uverenje da je pristupanje Srbije "najvećem i najbogatijem tržištu" dobar plan i da ne vidi bolju perspektivu za region Zapadnog Balkana.
"Drugi mogu da kažu da imate alternative, da su drugi klubovi zanimljiviji, ali Evropa i perspektiva EU ne predstavlja smetnju ni prepreku za Srbiju ni ulogu koju želi da igra", rekao je Han, dodajući da članstvo u EU podrazumeva i obaveze, ali da "prijateljstvo drugih naroda dolazi s velikim trojanskim konjem".
Han je istakao da je EU danas prvi ekonomski partner Srbije kada je reč o trgovini, finansijskoj pomoći i investicijama i da je od 2000. godine obezbeđeno oko tri milijardi evra bespovratne pomoći.
"To nije filantropija, nego investicija u budućnost, stabilnost i bezbednost", rekao je Han.
Posebno je napomenuo da je samo Austrija četiri puta više investirala u Srbiju nego ruske kompanije.
Han je pohvalio napore vlade u postizanju budžetske konsolidacije, konkurentnosti i smanjenja deficita, ali je dodao da je ostalo dosta da se uradi da bi se "iskoristio potencijal Srbije, koja bi mogla da postane lokomotiva za širi region".
Povodom ideje stvaranja zajedničkog ekonomskog prostora u regionu Zapadnog Balkana, Han je ocenio da bi Srbija, kao trenutno predsedavajuća CEFTA, mogla u tome da ima ključnu ulogu.
"Liberalizacija tržišta ne predstavlja alternativu EU, sporedan kolosek ili čekaonicu, već suprotno, to je jedan korak napred ka pristupanju tržištu EU i pomaže u rešavanju strukturalnih slabosti celog regiona", rekao je Han.
Evropski komesar je poručio Srbiji da treba da učini dodatne napore u usklađivanju sa zajedničkom bezbednosnom i spoljnom politikom EU, što, kako je dodao, ne znači da treba da prekine veze s drugim partnerima i prijateljima.
"To znači da Srbija treba da prevede svoje evropske strateške prioritete u svakodnevnu politiku", kazao je Han.
EU ne želi da uveze problem Kosova
Evropski komesar rekao je i da Brisel ne želi da na mala vrata uveze problem Kosova u EU i da normalizacija odnosa s Prištinom direktno utiče na dalji napredak Srbije u evropskim integracijama.
"Proširenje se zasniva isključivo na zaslugama svakog kandidata, vi držite ključeve od vrata EU, ali EU mora da vidi stalnu, održivu nereverzibilnu normalizaciju odnosa s Prištinom pre konačnog pristupa EU. Ne želimo da uvezemo to pitanje kroz mala vrata u EU", izjavio je Han na predavanju.
Han je rekao da nije došao u Beograd da kaže kako lideri Srbije i Kosova treba da vode dijalog niti da ponudi gotovo resenje.
"To treba posmatrati kao veliku istorijsku priliku pružanja ruke drugoj strani i pronalaženje trajnog rešenja za pitanje koje proganja vašu zemlju i region previše dugo", rekao je Han na predavanju u beogradskom hotelu Metropol.
Istakavši da pomirenje ne znači negiranje činjenica i odgovornosti za počinjeno, ni okretanje novog lista, već izvlačenje pouke iz istorije da bi se izgradila bolja budućnost, Han je rekao da su za to potrebni vizija, hraborst i osećaj za realnost.
"Biti patriota i član EU nije u suprotnosti, to su dve strane istog novčića. Ali, ako propustite randevu s istorijom drugi će umesto vas donositi odluke na vašu štetu", kazao je Han.
Takve odluke, dodao je, zahtevaju najširi konsenzus i to izvan same politike i u tom smislu je poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića na unutrašnji dijalog važan korak, koji pokazuje "viziju, relizam i snažnu posvećenost interesima naroda".
Vučić sa Hanom: Poštovanje vladavine prava politički prioritet
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na sastanku sa Hanom da jačanje regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu Srbija vidi kao jednu od osnovnih poluga za nastavak politike pomirenja u regionu i ubrzanje ostvarivanja strateškog spoljnopolitičkog cilja Srbije, a to je članstvo u EU.
Kako se navodi u saopštenju objavjenom posle sastanka, Han i Vučić razgovarali su o evropskom putu Srbije, situaciji u regionu i dijalogu s Prištinom.
Vučić je rekao da punopravno članstvo u EU predstavlja spoljnopolitički prioritet Srbije ali i da "bez uključivanja čitavog regiona Zapadnog Balkana, zajednički ekonomski i politički prostor na evropskom kontinentu neće biti potpun".
On je pozdravio pristup EU po kojem se vrednovanje napretka svakog kandidata vrši po osnovu individualnih zasluga i dodao da bi broj poglavlja koja je Srbija otvorila u pregovorima sa EU "trebalo više da odgovara naporima i rezultatima postignutim u pregovaračkom procesu".
"Iako trenutno fokus stavljamo na ekonomska poglavlja, nastojimo da pođednaku pažnju posvetimo reformski najzahtevnijim poglavljima 23 i 24. Poštovanje i sprovođenje principa vladavine prava svrstavamo u red naših osnovnih političkih prioriteta. Učinićemo sve kako bismo svoje obaveze ispunili u što većem procentu do narednih izveštaja Evropske komisije o ispunjenju preuzetih obaveza za ova poglavlja, koji su planirani za novembar", naglasio je Vučić.
U saopštenju se dodaje da je tokom sastanka konstatovano da je "ostvaren značajan napredak u implementaciji akcionih planova za poglavlja 23 i 24" i izražena nada da će "susret predsednika Vučića s visokom predstavnicom za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini i prištinskom stranom u Briselu dati odgovarajuće rezultate u pregovorima sa Prištinom".
Tema razgovora, dodaje se, bio je i poziv predsednika Vučića na unutrašnji dijalog o Kosovu, što je evropski komesar, kako je saopšteno, ocenio kao "odličnu inicijativu".
Han i Brnabić: Moguće otvaranje novih poglavlja, kvalitet važniji od brzine
Johanes Han i premijerka Srbije Ana Brnabić saglasili su se da bi Srbiji do kraja godine mogla da budu otvorena dodatna poglavlja u pristupnim pregovorima, ali i da je "važniji kvalitet od brzine".
"Ostvaren je napredak u već otvorenim poglavljima, posebno poglavljima 23 i 24 (vladavina prava) i uveren sam da bi dodatna poglavlja mogla da budu otvorena do kraja godine. Zatvaranje poglavlja je već druga priča", rekao je Han na konferenciji za novinare posle razgovora s Anom Brnabić.
Upitan za komentar povodom ocene predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da bi Srbija mogla da pristupi EU 2025. godine, Han je rekao da to znači da bi pregovori o pristupanju trebalo da budu završeni do 2023. jer period između dva koraka uglavnom traje oko dve godine.
On je ocenio da je "po otvaranju prvog poglavlja došlo do investicionog buma" i da su kompanije "počele da hrle u Srbiju", dodajući da je Srbija "dobro napredovala", ali da je "kvalitet važniji od brzine".
"Svake godine obezbeđujemo 200 miliona grantova (u evrima) i to vidimo kao investiciju za razvoj zemlje, ali i unapređenje situacije u regionu", rekao je evropski komesar.
Brnabić je rekla da Srbija nije obeshrabrena ocenom da bi mogla da pristupi EU tek 2025. godine, jer su, kako je navela, evrointegracije pre svega važne građanima Srbije i sprskoj privredi.
"Bilo bi odlično da znamo datum ulaska, ali je to manje važno od toga da iskreno i suštinski sprovodimo reforme. Postoje tri stuba puta ka EU: ekonomsko jačanje, reforma javne uprave i vladavina prava zbog efikasnjeg sudstva", rekla je Ana Brnabić.
Brnabić je najavila i da će otići u svoju prvu zvaničnu posetu Briselu 10. i 11. oktobra kada će sa zvaničnicima Evropske unije razgovarati o daljim koracima na putu evropskih integracija.