Put Srbije prema Evropi je otvoren, izjavio je 2. oktobra u Beogradu grčki predsednik Prokopis Pavlopulos dodajući da je Grčka spremna da na tom putu pruži Srbiji svu moguću pomoć. Grčka želi i da zemlje regiona postanu deo Unije kako bi se stvorio "jugoistočni krak EU". Predsednik Grčke takođe je rekao da se pitanja Kosova i Kipra ne mogu ni na koji način porediti i istakao da se Evropa ne može koristiti za rešavanje sopstvenih problema.
Posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Pavlopulos je rekao da je Grčka, koja je u Evropskoj uniji tolike godine, spremna da pruži svu moguću pomoć Srbiji u njenom konačnom pravcu i na putu priključenja Uniji.
"Taj proces ima dobre rezultate… otvoreno je 10 poglavlja od kojih tri veoma značajna", rekao je grčki predsednik.
On je izrazio nadu će se uskoro održati drugi Visoki savet za saradnju Srbije i Grčke koji je posle sastanka u Solunu u julu dao rezultate.
Pavlopulos je rekao i da Grčka pozitivno gleda na priključenje drugih zemalja Uniji, ali pod određenim uslovima.
Grčka se zalaže za ujedinjenu, federalnu Uniju, zasnovanu na osnovima principima solidarnosti, demokratije i ljudskih prava, rekao je Pavlopulos i dodao da, imajući to u vidu, Grčka smatra da sve zemlje imaju svoje mesto u okviru Unije.
Pitanja Kosova i Kipra kao noć i dan
Predsednik Grčke ocenio je da se ne mogu ni na koji način porediti pitanja Kosova i Kipra jer je razlika između njih kao "noć i dan", a da se Evropa ne može koristiti za rešavanje sopstvenih problema.
"Svi koji pripadamo Evropi imamo zajedničku vezu koja može da nam pomogne u svakom trenutku, ali treba da shvatimo da Evropa nije forum za rešavanje sporova, to je velika snaga, sila i ima veliku odgovornost", izjavio je Pavlopulos u Beogradu, posle razgovora s predsednikom Srbije.
Pavlopulos je ocenio da u rešavanju pitanja Kosova i Kipra postoji ogromna razlika, "kao noć i dan" i da će ko god pročita mišljenje Međunarodnog suda u Hagu iz 2010. razumeti da ne postoji nikakva veza između te dve stvari.
"Svi koji pokušavaju da nađu zajedničke tačke treba da nauče osnovne lekcije međunarodnog prava. Takva poređenja ne mogu biti učinjena i takva mišljenja ne prolaze", kazao je predsednik Grčke.
Pavlopulos je rekao da je u odnosima Beograda i Prištine potrebno potpuno poštovanje teksta i duha rezolucije Saveta bezednosti UN.
Pitanje Kipra, dodao je, nije nacionalno pitanje Grčke, niti bilateralno pitanje Grčke i Kipra, nego evropsko pitanje.
"Kipar je punopravni član EU i evrozone i rešenje treba da bude u skladu s evropskim tekovinama i pravom", rekao je Pavlopulos i upitao da li je moguće da postoji članica EU, koja se smatra ravnopravnom s drugim članicama, a u kojoj se nalaze vojne trupe.
"To je neprivatljivo i predstavlja kršenje međunarodnog prava i legitimiteta. Grčka traži poštovanje međunarodnog i evropskog prava", izjavio je grčki predsednik.
Grčka želi da sve zemje regiona postanu jugoistočni krak EU
Pavlopulos je rekao i da se Grčka zalaže za ujedinjenu EU zasnovanu na principima solidarnosti, demokratije i ljudskih prava i da sve zemlje regiona imaju svoje mesto u njoj.
"Sve zemlje Balkanskog poluostrva imaju svoj prostor u okviru EU pošto ispune preduslove, pre svega poštovanje međunarodnog prava, evropske kulture, civilizacije", rekao je predsednik Grčke.
Pavlopulos je istakao da Atina želi da zemlje regiona postanu deo Unije kako bi se stvorio "jugoistočni krak EU".
"Mi Grci nećemo prihvatiti da Balkan koji će ući u EU bude problematičan prostor u okviru EU, sa svim svojim osobenostima. To je apsolutno neprihvatljivo. Svaki narod je dužan da poštuje demokratski legitimitet, međunarodno pravo, evoprsko nasleđe, prinicipe EU i ne može da uđe u Evropu noseći svoje probleme koji će biti rešeni u EU", rekao je Pavlopulos.
Predsednik Grčke je rekao da će i u slučaju priključenja Turske, Makedonije i Albanije, Atina tražiti poštovanje međunarodnog prava i evropskih tekovina.
"Kažemo Turskoj: Vaš put je otvoren, ali poštujte Lozanski mir i u tome ne popuštamo. Poštujte teritorijalni integtitet i granice naše zemlje jer su to teritorijalni integritet i granice EU", kazao je Pavlopulos.
Kada je u pitanju Makedonija, Pavlopulos je rekao da je Grčka pristalica priključenja Uniji, ali uz poštovanje evropskih principa.
"Nije prihvatljivo da zemlja kaže mi želimo da uđemo u EU, ali osporavamo granice koje postoje", kazao je Grčki predsednik, dodajući da, pored kršenja istorije, "njihove mape i mišljenje njihovog rukovodstva pokazuje težnju ka otcepljenju".
Pavlopulos je rekao da je Grčka i za priključenje Albanije Uniji, ali da ta zemlja krši osnovna ljudska prava, kao što je pravo na vasništvo.
"Sama Albanija takvim postupanjem čini štetu svom priključenju i mora da bude mnogo pažljivija", kazao je Pavlopulos.
Izuzetni i bratski odnosi Srbije i Grčke
Vučić je posle razgovora sa grčkim predsednikom rekao da je prvi Visoki savet za saradnju Srbije i Grčke, nedavno održan u Solunu, već dao neke rezultate i pozvao Grčku da prihvati poziv da se drugi Visoki savet održi u Beogradu početkom 2018.
Do tada, kako je dodao, treba da bude prihvaćen dokument o strateškom povezivanju i strateškom partnerstvu Srbije i Grčke.
Vučić je rekao da Srbija i Grčka imaju istinski bratske odnose i izrazio zahvalnosti za to što Grčka podržava celovitost Srbije kao i Srbiju na evropskom putu, ocenivši da su odnosi danas zbog evroskog okvira "možda važniji nego ikad".
Grčka je uvek podržavala otvaranje poglavlja u pregovorima Srbije i EU, rekao je Vučić i izrazio uverenje da će se ta podrška u budućnosti nastaviti istim ili još snažnijim intenzitetom.
On je dodao da je sa Pavlopulosom razgovarao o bilateralnoj ekonomskoj i političkoj saradnji kao i o situaciji u regionu i da su o svim regionalnim pitanjim postigli "visok stepen sagalsnosti".
Trgovinska razmena Srbije i Grčke bi ove godine trebalo da bude oko 450 miliona evra, rekao je Vučić i dodao da se nada da će 2018. biti za 50% veća.
Predsednik Grčke je ocenio da su odnosi dve zemlje izuzetni i da treba što pre održati drugi Visoki savet za saradnju, pošto je prvi, sa šest potpisanih sporazuma bio veoma produktivan.