Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pregovori o Kipru zapali u ćorsokak
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.11.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ključni pregovori o ponovnom ujedinjenju Kipra održani u Švajcarskoj pod pokroviteljstvom UN prekinuti su bez rezultata u ranim jutarnjim satima 22. novembra. Pregovori su "zapeli" na pitanju teritorije kiparskih Turaka odnosno Grka u planiranoj federaciji. Sa prekidom pregovora javila se ozbiljna sumnja u mogućnost da 18 meseci ozbiljnih razgovora pomogne da se reši višedecenijski spor. Zabrinjava i to što nije određen novi datum za pregovore.
Kako prenosi Sajprus mejl (Cyprus Mail), dvodnevni pregovori kiparskog predsednika Nikosa Anastasidesa i lidera kiparskih Turaka Mustafe Akindžija završeni su bez sporazuma.
UN su saopštile da su lideri u prethodna dva dana u Mont Pelerinu u Švajcarskoj vodili ozbiljne i sistematske razgovore.
"Uprkos maksimalnom angažovanju, (lideri) nisu mogli da postignu potrebno dalje približavanje oko kriterijuma za rešavanje pitanja teritorije koje bi otvorilo put za poslednju fazu pregovora" (o ponovnom ujedinjenju Kipra), navodi UN. "Dve strane odlučile su da se vrate na Kipar i razmotre dalje korake", dodaje se u saopštenju UN.
Portparol kiparske vlade Nikos Hristodulides napisao je rano jutros na Tviteru: "Nažalost, pitanje oko teritorije nije rešeno".
Hristodulides je rekao da je glavno neslaganje oko veličine teritorije koja će biti federalna zona jedne odnosno druge strane. Kiparski Grci traže da im se vrati teritorija dovoljna da se 100.000 raseljenih vrati svojim domovima i imovini izgubljenoj u ratu. To bi, kako je naveo, bio znak podsticaja za sporazum i pomoglo bi smanjenju troškova za kompenzacije za one koji neće moći da se vrate.
Akindžijev portparol Paris Burdžu optužio je pak drugu stranu da nije bila fleksibilna u pregovorima i da se držala "maksimalističkog" pristupa čak i kada su kiparski Turci pristali da daju oko 7% teritorije koju sada kontrolišu.
Hristodulides je odbacio Burdžuove optužbe rekavši da "ne odgovaraju stvarnosti".
Pregovori u švajcarskom turističkom centru počeli su 20. novembra, gde su lideri dve strane razgovarali i između 7. i 11. novembra, kada su kiparski Grci tražili "pauzu" koju je Anastasides iskoristio za konsultacije sa grčkim zvaničnicima u Atini.
Cilj pregovora bio je da se dve strane slože oko teritorije i da se time otvori put za konferenciju o bezbednosti i garancijama sa Grčkom, Turskom i Britanijom.
Pregovori su se "vrteli" oko nesporazuma koji se javio zbog napisa iz štampe kiparskih Turaka da grčki premijer neće pristati na multilateralnu konferenciju dok Turska ne odustane od zahteva za garancije za Kipar.
Garancije se odnose na ulogu većih zemalja, poput Turske, u slučaju da se nezavisnost, teritorijalni integritet i bezbednost Kipra nađu u opasnosti.
Turska se inače pozivala na Sporazum o garancijsma iz 1960. Republike Kipar, Grčke, Turske i Britanije da opravda tursku invaziju na Kipar.
Izveštaji iz Turske i Grčke navode da grčki premijer Aleksis Cipras želi susret "jedan na jedan" sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom pre multilateralne konferencije, kao i da su telefonske linije između Atine, Ankare i Mont Pelerina bile usijane tokom pregovora u Švajcarskoj.
Izvori u grčkoj vladi navodno kažu da su razlike između dve strane toliko velike da Atina misli da dva lidera treba da nađu zajedničko rešenje, u čemu se nije uspelo na multilateralnim sastancima.
Akindži insistira da se konferencija više zainteresovanih strana o garancijama održi do kraja godine i u medijima se kao datum za multilateralne pregovore pominje 28. decembar.
Kiparski Grci, koji smatraju da su garancije nepotrebne u članici Evropske unije, insistirali su na pregovorima u Švajcarskoj da neće pristati na datum konferencije ako se u Mont Pelerinu ne postigne sporazum o teritoriji.
Ima još otvorenih pitanja, pored ostalog o rotirajućem predsedavanju.
Prema nekim medijima, izvori u grčkoj vladi smatraju da Ankara koristi taktiku odlaganja jer turska vlada ne želi da pomogne da se reši ono što je u osnovi međunarodni problem invazije i okupacije, preneo je EurActiv.com.
Kipar je podeljen 1974. godine na južni, grčki, i severni, turski deo. Republika Kipar, koja je postala članica EU 2004, kontroliše dve trećine ostrva dok samoproklamovanu Tursku republiku severnog Kipra priznaje samo Ankara.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
