Cilj regulatorene reforme je da se uvede red i jednoobraznost u postupanju lokalnih administracija i zbog toga će biti standardizovano 188 administrativnih postupaka prema građanima i privredi, rekao je 3. oktobra državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Srbije Zoran Kasalović. Savetnik švedske ambasade istakao je na skupu o regulatornoj reformi da će unapređenje rada lokalne samouprave, što je neophodno u procesu integracije Srbije u EU, povećati investicije, zapošljavanje i ekonomski rast.
Kasalović je na konferenciji "Regulatorna reforma -standardizacija postupanja gradova i opština u Srbiji" rekao da reforma treba i da pojednostavi postupke, čime će se uštedeti vreme, smanjiti troškovi i individualizovati odgovornost administracije.
"Istovremeno sa regulatornom reformom počela je i primena Zakona o opštem upravnom postupku koji obavezuje jedinice lokalne samouprave da po službenoj dužnosti razmenjuju podatke iz javnih evidencija", rekao je Kasalović.
Dodao je da je razmena podataka olakšana uvođenjem informacionog sistema koji sadrži podatke iz matičnih knjiga, kao i o prebivalištu i državljanstvu, podatke Nacionalne službe zapošljavanja, Poreske uprave, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, a u planu je i uključivanje centara za socijalni rad i obrazovnih institucija svih nivoa.
Za pristup toj bazi podataka do sada je, precizirao je Kasalović, zahteve podnelo 55 opština i gradova, a bazi je pristupilo samo sedam.
On je rekao da se priprema Uputstvo za primenu standardizovanih postupaka, a organizovana je i obuka i savetodavna podrška za službenike lokalnih samouprava.
Djorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) koja pruža podršku lokalnim samoupravama u sprovođenju regulatorne reforme, rekao je da se među 188 postupaka značajan deo odnosi na privredu.
"Ne sme se dopustiti da zbog lošeg postupanja jedan potencijalni investitor ne dođe ili se, ako je došao, vrati", rekao je Staničić.
Dodao je da su očekivanja javnosti velika, ali i da sve ne ide brzo, ponekad i zbog objektivnih okolnosti jer je neophodna obuka ili tehnička opremljenost.
Savetnik ambasade Švedske u Srbiji Ola Anderson rekao je da će unapređenje rada lokalne samouprave, što je neophodno u procesu integracije Srbije u EU, povećati investicije, zapošljavanje i ekonomski rast.
"Izazovi u sprovođenju regulatorne reforme su veći na lokalnom nego na centralnom nivou. Ključno je da proces reformi bude transparentan i da u njemu učestvuju i građani koji najviše koriste usluge lokalnih samouprava", rekao je Anderson.
Zamenica direktorke Švajcarske kancelarije za saradnju sa Srbijom Priska Depnering rekla je da je istraživanje u opštinama gde ta država pomaže reforme pokazalo da je vreme za administrativne procedure smanjeno za 70%, a da su godišnji troškovi manji za dva miliona evra.
"Treba nastaviti pojednostavljivanje administrativnih postupaka, a to će doprineti rastu ulaganja u privredu", rekla je Depnering.
Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne smaouprave Saša Mogić rekao je da su reforme usmerene na javnu upravu kao servis građana.
"Svi ističu da je u opštinama neadekvatna struktura zaposlenih jer se godinama nije planiralo, menjane su nadležnosti lokalnih samouprava ili se zapošljavalo po partijskoj liniji", rekao je Mogić.
Takvi nedostaci, prema njegovim rečima, ne mogu da se isprave brzo, uvođenjem nove postave zaposlenih, pa će zato zakon o zapošljavanju u javnoj upravi doprineti depolitizaciji i većoj objektivnosti u izboru novih službenika preko konkursa.
Dodao je da će zakon o nacionačnoj akademiji koji je u proceduri usvajanja omogućiti podizanje stručnosti administracije, a zakon o platama će uravnotežiti stručnost i primanja.
"Administrativni postupci treba u svim lokalnim samoupravama da funkcionišu na istovetan način i bez trombova, zagušenja", rekao je Mogić.