 Vladan Atanasijević, predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED)
Najavljena otpuštanja u lokalnoj administraciji će biti teška ali potrebna mera. Novi zakon o naknadama bi trebalo da stavi parafiskalne namete pod kontrolu. To je jedan od koraka da se rastereti privreda, da se omoguće ulaganja i zapošljavanje. Ima prostora da se nadomeste prihodi za lokalne samouprave, a jedan od njih je povećanje naplate poreza na imovinu, budući da svaki peti ili četvrti objekat u opštinama nije registrovan. Opštine to ne povećavaju obuhvat iz političkih razloga. Uskoro očekujemo stav vlade o programu za borbu protiv sive ekonomije, koja čini 20 do 30% privrede, pa da krenemo u primenu.
Razgovarala: Smiljana Vukojičić
U najavljenom otpuštanju državnih službenika veliki deo će biti iz lokalnih samouprava. Koliki su viškovi i kako gledate na najavljeno smanjenje administracije?
Mali broj lokalnih samouprava ispunjava nove norme, dok je u velikom broju njih višak zaposlenih zbilja veliki. Mora da postoji standard kojim se predviđa koliko zaposlenih opština treba da ima na 1.000 stanovnika. To će u početku biti vrlo bolno, ali mora da se počne od nečega.
Jedna od najvećih primedbi preduzeća na okruženje u Srbiji su parafiskalni nameti, kao neka vrsta taksi koja se plaća bez usluge administracije zauzvrat. Nakon vaše kampanje 2012. godine, kada ste pravili i registar ovih nameta, deo njih je ukinut. Kakva je sada situacija?
Posle kampanje koju 2012. godine ukinuto je 138 parafiskalnih nameta, čiji je realni nominalni iznos imao neku vrednost. Lokalne samouprave su zbog toga imale smanjene prilive u budžet, a imaju velike rashode. U ovim trenutku imamo 384 neporeskih nameta, od kojih su 247 parafiskalni, tako da vidimo da je trend nažalost ponovo bio u porastu.
Parafiskalni nameti su direktna posledica toga što je u Srbiji ekonomska aktivnost manja nego što bi prirodno trebalo da bude. U poslednjih 20 i nešto godina ekonomija Srbije je opala i još ne možemo da se vratimo na nivo iz 1989. Logična posledica toga je da ljudi beže u administraciju i javna preduzeća. Nažalost, taj trend se i povećao posle 2008. godine. Time se povećavaju budžetski rashodi.
U toku je izrada Zakona i naknadama. Da li očekujete da će njime parafiskalni nameti biti stavljeni pod kontrolu?
Sa Ministarstvom finansija radimo na zakonu o naknadama i jedna od ključnih novina u tom zakonu jeste da će biti evidentirane sve naknade i postojaće javni registar naknada, tako da kogod želi da posluje može da ima uvid u troškove. Veoma je bitno što više neće moći da se samostalno propisuju nameti u lokalnim samoupravama, već će morati da se dobije neka vrsta saglasnosti od Ministarstva finansija. Na taj način će se uvesti malo veća kontrola.
To je jedan od mehanizama da se privrednici rasterete da bi mogli više da se fokusiraju na svoj posao, da povećaju obim proizvodnje, profit, i mogli da investiraju u nova radna mesta i u novi biznis.
Kako lokalne samouprave mogu da nadomeste novac koji im nedostaje, budući da će izgubiti deo novca od parafiskalnih nameta?
Svaki peti ili čak četvrti objekat u opštinama je neevidentiran i na njega opštine ne ubiraju porez na imovinu. Sproveli smo pilot projekat u tri opštine, kroz javne radove smo obezbedili ljude da popišu imovinu, i zbilja je došlo do drastičnog skoka naplate poreza na imovinu, od 30 do 40%, koja im je nadoknadila manjak u budžetu. Problem je što opštine najčešće oklevaju iz političkih razloga da diraju porez na imovinu, ne da povećavaju poresku stopu jer to nije ono za šta se mi zalažemo, već da povećaju obuhvat naplate.
U proceduri je i kreiranje Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je takođe potreban da bi se situacija stavila pod kontrolu. Ako dobiju veće prihode po tom osnovu, uz to idu i veće obaveze, ali sve što ide u pravcu obezbeđivanja stabilnog finansiranja lokalnih samouprava mi pozdravljamo.
Koliki je prostor opštine imaju za unapređenje poslovnog ambijenta?
Lokalna samouprava može mnogo toga da uradi na sebi, da definiše sve informacije, da ih skupi na jedno mesto i da obrazuje kadrove tako da mogu da budu od pomoći privrednicima koji rade u njihovoj opštini. Bez obzira na to u čijoj je šta nadležnosti, privrednik želi da dobije informacije na jednom mestu – o lokacijama za nove ili brownfield investicije, o broju kadrova i njihovoj obrazovnoj strukturi, dozvolama, propisima i taksama.
Izdajete sertifikate opštinama sa povoljnim ambijentom za ulaganje. Koliko opština je do sada dobilo sertifikat i koji su osnovni uslovi za to?
U Srbiji je 31 lokalna samouprava ispunila uslove i dobila sertifikate.
Program sertifikacije postoji od 2007, a akreditovali smo dve svetske kuće koje proveravaju da li su lokalne samouprave ispunile potrebne uslove. Definisali smo 12 tačaka koje bi lokalna samouprava trebalo da ispuni da bi bila proglašena za povoljno poslovnu destinaciju. Treba da ima nekaoga ko brine o strategiji razvoja u toj opštini, i da usvoji tu strategiju. Preporučili smo i osnivanje kancelarije za lokalni ekonomski razvoj..
Regionalni sertifikatiija postoji od 2012 i do sada je NALED izdao 12 regionalnim sertifikata, ove godine 2 – jedna je Pančevo druga Banja Luka.
Koliko sertifikat pomaže opštinama u razvoju ekonomije, kao podsticaj ili poruka investitorima?
Opštine koje su dobile sertifikate su prikupile preko 2 milijarde evra direktnih stranih investicija. Reč je o gradovima koji itekako imaju razloga da se pohvale onim što su uradili i da istovremeno kažu da imaju sertifikat NALED-a - o Pirotu gde je najveća bescarinska zona i Mišlen je napravio jednu od najvećih fabrika u ovom delu Evrope, o Inđiji, Kragujevcu, Zrenjaninu, Vršcu...
Da li je sertifikat bio sam po sebi dovoljan da neki investitor dođe? Verovatno ne. S druge strane, ispunjenje svih zahteva koje sertifikat traži investitorima govori da imaju adekvatog sagovornika u opštini koji može da im pomogne da se posao odvija sa što manje smetnji.
Na listi koju Fajnenšel tajms (FT) objavljuje u okviru svog časopisa za direktne strane investicije, već tri-četiri godine za redom među destinacijama koje se preporučuju za jugoistočnu Evropu dominiraju gradovi koji su dobili naše sertifikate. Na listi 2014-15 imamo 6 gradova iz Srbije koji poseduju NALED-ove sertifikate.
Šta se događa sa sertifikatom ako se pogorša ambijent u opštinama?
Sertifikati se ne mogu izgubiti, ali se moraju obnoviti na dve godine. Procenili smo da je to period u kome treba da vidimo da li je došlo do napretka, da li su otklonjeni nedostaci, a jedna od stvari koje su kod nas nažalost vrlo česte na lokalu je da se zbog promene vlasti menja i kadrovska struktura ljudi koja radi u tim kanelarijama za lokalni ekonomski razvoj, i onda se događa da posle dve godine dođu ljudi koji nisu u stanju da pruže adekvatne odgovore investitorima o onome što ih zanima.
Kakav je vaš stav prema inicijativi Stalne konferencije gradova i opština da se u lokalne vlasti uvede službenik za EU?
Investitor koji dolazi iz Evropske unije želi da zna u čemu je razlika između zakona o toj oblasti u Sloveniji i u Srbiji, odnosno u EU i Srbiji. Treba imati u vidu i da se 70% propisa koji se usklađuju sa EU sprovodi na lokalu.
U tom smislu je dobro da postoji osoba koja ima ta znanja i informacije.
U fokusu vam je i siva ekonomija. Kolike razmere ima taj problem i kakve korake očekujete od države u tom pogledu?
Procene koje smo radili i u koje smo imali uvida kreću se od 20 do 30% BDP-a, u zavisnosti od metodologije. Bez obzira da li je reč o 20, 28 ili 31% to je veliki udeo.
Završavamo program za sivu ekonomiju. Bio je 28. maja pred međuministarskim Koordinacionim telom za borbu protiv sive ekonomije i dobili smo prilično pozitivne ocene od potpredsednice Vlade Kori Udovički. Ostaje na vladi da ih prihvati, to ćemo uskoro videti, nadam se tokom juna, i da krenemo u primenu
Šta su najznačajniji elementi tog programa?
U decembru smo predložili set od 13 mera, u tri grupe.
Jedne su podsticajne, ideja je da s obezbedi stimulativniji poreski sistem za one koji posluju legalno, ako je moguće da to bude i smanjivanje opterećenja. Predlog je i da se formira u okviru Poreske uprave lista svih kompanija koje redovno izmiriuju obaveze i da se obezbede neke vrste podsticaja, na primer kada država sklapa poslove sa kompanijama da jedan od tenderskih kriterijuma bude i da li ta kompanija redovno izmiruje obaveze prema državi. To i sada postoji, ali se ne primenjuje - ako niste izmirili sve obaveze ne možete da učestvujete na tenderu, ali privrednici nalaze način da to zaobiđu.
Predlažemo sistem onlajn fiskalnih kasa. Zajedno sam sekretarijaom za javnu politiku smo pravili manju analizu prednosti i mana i ispostavilo se da bi onlajn fiskalni sistem doneo veće prihode i bolju kontrolu izdavanja računa. U Hrvatskoj su pre uvođenja onlajn fiskalnih kasa na 16.000 kontrola izdavanja računa otkrivali su 3 do 5% nepravilnosti. Kada im je uveden sistem i kada su imali sve podatke u realnom vremenu mogli su da naprave analizu rizika i onda su smanjili broj kontrola i nisu morali da povećavaju broj inspektora, već je bilo dovoljno da sprovedu 2.500 kontrola i da utvrde 33% nepravilnosti.
Kod nas se u Poreskoj upravi i dalje smanjuje broj insepktora, sada smo došli na 500 i nešto, i oni ne mogu da kontrolišu 300.000 privrednih subjekata u Srbiji
U programu pominjete i zakon o inspekcijama, koji je nedavno usvojen
To je jedna od važnih mera. Njime je predviđeno uspostavljanje koordinacione komisije koja će da obezbedi gleda da kontrola bude usmerena i dobra, da ne dođe do preklapanja nadležnosti i sudaranja. Od uspeha Koordinacone komisije, od njene snage, od autoriteta koji postavi prema inspekcijama, zavisiće i uspeh zakona o inspekcijskom nadzoru i borba protiv sive ekonomije.
Koja je uloga građana u vašem predlogu?
Za građane će biti obezbeđena šira edukacija o tome zašto treba da učestvuju suzbijanju sive ekonomije, odnosno da se ponašaju kako bi trebalo, da uzimaju fiskalne račune. Na raspolaganju će im biti i kol centar po preko kojeg će moći da prijavljuju sivu ekonomiju i da za 48h dobiju informacije šta na koji način su nadležni oprgani postupili po prijavi.
Naša istraživanja pokazuju da građani i privreda ne učestvuju doboljno, ne prijavljuju sivu ekonomiju. Građani iz straha da ne ostanu bez posla, ne žele da prijave poslodavca, to je 60% odgovora,. Sa druge strane, 56% privrednika ne bi prijavilo sivu ekonomiju, a najćešće kao razlog navode da to nije njihov posao jer nemaju poverenja da će otrtkiveni biti sankcionisani. Drugi na listi odgovora je da se plaše da će sebi napaviti problem.
Želimo da se delom tog programa se ohrabre građani i privreda.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
