Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU uložila u Srbiji tri milijarde evra, EIB pet milijardi
|
|
|
|
Objavljeno : 08.12.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija je u proteklih 15 godina uložila tri milijarde evra u Srbiji u okviru procesa evropskih integracija, a Evropska investiciona banka pet milijardi evra. Rezultati ekonomskih reformi su već vidljivi, ali Srbija je tek na početku reformi u oblasti vladavine prava, rečeno je 8. decembra na konferenciji "Investiranje u evropsku budućnost Zapadnog Balkana".
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da je od početka pregovaračkog procesa ulagano 200 miliona evra godišnje, odnosno da je za 15 godina uloženo tri milijarde evra.
"EU nastoji da podrži Srbiju u tom procesu tako što olakšava reforme, daje grantove koji su znak solidarnosti ali i sopstvenog interesa" kazao je Fabrici na konferenciji.
Kao konkretan rezultat približavanja Srbije Uniji koji se već može videti, Fabrici je naveo to što je izvoz Srbije u EU od 2009. do 2016. skoro utrostručen, sa 3,2 milijardi na 8,8 milijardi evra.
Takođe je naveo da su evropske kompanije za 15 godina uložile 15 milijardi evra u Srbiji, a da 200.000 Srba radi za evropske kompanije koje posluju u zemlji.
"Kada se urade dobre reforme, promene se vide", kazao je šef evropske delegacije.
U oblasti reformi pravosuđa, Fabrici je podsetio da je u saradnji sa EU sproveden projekat u okviru kojeg je zatvoreno 800.000 otvorenih sudskih predmeta.
"Proces približavanja je proces koji je u toku. Srbija se kreće ka EU, mada možda ne tako brzo koliko bismo želeli", rekao je Fabrici, dodajući da se radi na novoj strategiji za Zapadni Balkan, koja se očekuje početkom februara 2018. i koja će sadržati plan puta za naredne godine.
Fabrici je rekao da Srbija ima dobru političku dinamiku i vremenski okvir koji je povezan s procesom "kredibilnih reformi".
Kao najvažnije elemente procesa pregovora Srbije i EU, istakao je ekonomske reforme i vladavinu prava, koji su međusobno povezani.
Srbija je, prema njegovoj oceni, uradila "jako puno posla" kada su u pitanju ekonomske reforme, ali je dodao da one moraju da se nastave da bi postala konkurentna, što je uslov da postane deo jedinstvenog evropskog tržišta.
Što se tiče vladavine prava, Fabrici je rekao da je to kompleksna i jedna od najtežih oblasti.
"Srbija je tu na samom početku", izjavio je šef evropske delegacije, dodajući da je potrebno više političke posvećenosti da reforme u toj oblasti budu prioritet.
To podrazumeva, dodao je, efikasno i nezavisno pravosuđe, snažnu borbu protiv korupcije i "okruženje u kojem sloboda izražavanja i slobodni mediji mogu da cvetaju".
Šefica regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan Dubravka Negre izjavila je da je cilj te banke da pomogne integraciju regiona u EU kroz projekte i inicijative.
"Uložili smo u Srbiju pet milijardi evra od 2001. godine, od kada smo aktivni na tržištu", rekla je Negre.
Dodala je da EIB pomaže ekonomski razvoj u zemljama koje žele da se priključe EU, a i kada postanu članice, pomaže da bi dostigle nivo na kojem su najrazvijenije zemlje članice.
EIB pomaže projekte koji su od prioritetnog zančaja za Vladu Srbije, za razvoj privatnog sektora, malih i srednjih preduzeća.
„Ulažemo u transportnu, energetsku, socijalnu infrastrukturu, u zdravstvo, prosvetu, nauku, na dug rok i po veoma povoljnim uslovima“, kazala je Negre.
Negre je kazala da je povezivanje regiona jedan od preduslova za dalje pristupanje regiona Zapadnog Balkana Uniji, jer je važno da se efikasnije integrišu inače mala tržišta, da postoji dobra ekonomska i infrastrukturna povezanost i da ima što manje prepreka.
"Ceo taj proces pokrenut u okviru Berlinskog procesa nije zamena za integraciju ovog prostora u EU, već nešto što treba da pospeši i pomogne procesu", ocenila je Negre.
Vidljivost EU
Predsednica Ekonomsko-poslovnog foruma Evropskog pokreta u Srbiji Gordana Lazarević izjavila je da ono što zabrinjava jeste izrazito neraspoloženje građana prema EU u Srbiji i to što sve više raste otpor prema EU.
"Sada imate proevropsku vladu, proevropsku opoziciju i imate građane koji ne vide svoju budućnost u EU tako jasno", kazala je Lazarević, dodajući da civilni sektor treba da učini EU vidljivijom i da pokaže koliko su politike Unije efikasne na Zapadnom Balkanu.
Lazarević je rekla da civilno društvo treba da predlaže kako da se finansira razvoj u Srbiji, imajući u vidu da EU 2020. godine dobija novi budžetski okvir u kojem se predviđa da će se ostvariti članstvo Srbije i da treba izdvojiti sredstva za nove članice.
"Već 14 godina finansiramo procese evropske integracije sa istom količinom novca a sa sve većim zahtevima koji stoje pred zemljama Zapadnog Balkana", rekla je Lazarević.
Saradnja regiona
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović izjavio je da je Srbija imala uspešnu 2017. godinu i da može da ima velika očekivanja od naredne godine.
"Srbija ima razloga da bude zadovoljna brojem poglavlja koja je otvorila i da ima velika očekivanja za narednu godinu jer nešto što je vlada spremila ove godine nije dobilo zeleno svetlo iako su realno svi tehnički uslovi bili zadovoljeni", izjavio je Svilanović novinarima.
Dogovor o višegodinjem akcionom planu o formiranju regionalnog ekonomskog područja jedna od dobrih stvari koje su obeležile 2017. godinu.
Svilanović je rekao da očekuje konkretne dogovore i rezultate na sastancima premijera zemalja regiona, kojih će biti pet do novog samita u okviru Berlinskog procesa u Londonu. Glavni događaj će, dodao je, biti samit EU-Zapadni Balkan 17. maja. Poslednji samit bio je u Solunu 2003.
"Nastojanje da se reše otvorena pitanja jedan od osnovnih temelja za proces pridruživanja", kazao je Svilanović i dodao da će nova strategija priduživanja staviti akcenat na rešavanje bilateralnih pitanja i ubrzavanje formiranja regionalnog ekonomskog prostora, kao i na zapošljavanje mladih, slobodu medija i jačanje vladavine prava.
Konferencija "Investiranje u evropsku budućnost Zapadnog Balkana", koju su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret, treća je takva konferencija ove godine, posle Poljske i Irske, i prva koja je održana u zemlji koja nije članica EU.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
