Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Migranti prosečno 10 meseci u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 18.12.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija treba da stvara uslove za dugoročnu podršku i integraciju izbeglica i migranata jer oni nisu više samo u tranzitu već u proseku ostaju u zemlji oko deset meseci, zaključak je studije "Mogućnosti i prepreke za uključivanje izbeglica i migranata u glavne tokove društva u Srbiji" predstavljene 18. decembra, na Međunarodni dan migranata. U Srbiji boravi oko 4.500 migranata od kojih oko 300 van prihvatnih centara dok je u svetu danas 258 miliona migranata.
Kako je rečeno na predstavljanju rezultata studije, Srbija ima dobar normativni okvir, kao i politike za integraciju koje nisu adekvatno iskorišćene do sada.
U saopštenju autora studije se navodi i da u procesu integracije migranata posebnu pažnju treba posvetiti prevenciji diskriminacije i marginalizacije, kao i borbi protiv rasizma i ksenofobije.
Direktor Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji Norbert Bekman-Dirkes ocenio je da je za integraciju migranata i izbeglica u evropska društva neophodna bolja povezanost institucija i veće razumevanje društvenih okolnosti država u koju migranti dolaze.
"Nismo više na početku migrantske krize i, kao i do sada, da bismo odgovorili na izazove s kojima se ljudi u potrebi za utočištem, suočavaju, moramo da sarađujemo na nivou država, ali i na nivou lokalnih zajednica", kazao je Bekman-Dirkes.
Govoreći o položaju migrantkinja, Jelena Hrnjak iz udruženja "Atina" kazala je da je oko 66% intervjuisanih žena navelo da je pretrpelo nasilje, kao i da su mnoge potvrdile da se ni u prihvatnim centrima ne osećaju bezbedno i da često biraju da i ne izlaze iz svojih soba.
"Iako je nasilje koje su preživele u zemljama porekla čest razlog zbog kojeg traže azil, domaći službenici ga ne prepoznaju kao dovoljan razlog za odobrenje azila", rekla je Jelena Hrnjak.
Predstavljajući rezultate studije o obrazovanju izbeglica, Milan Aleksić iz udruženja "Atina" kazao je da su ove godine deca iz izbegličke populacije krenula u škole u zajednicama, ali su ostali problemi sa uključivanjem roditelja u obrazovni proces.
Studiju su sproveli Fondacija Konrad Adenauer, udruženje "Atina" i Makedonsko udruženje pravnika uz podršu Evropske unije.
U Srbiji oko 4.500 migranata
Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić kazao je da danas u Srbiji živi oko 4.500 migranata, od kojih je oko 4.100 u Prihvatnim centrima, dok je oko 300 ljudi u pokretu, najviše u Beogradu, Somboru, Subotici i Šidu, u blizini granica.
Cucić je rekao da svih 18 prihvatnih centara radi potpuno funkcionalno, da ima grejanja kao i da sva deca pohađaju školu i svi su vakcinisani.
"Svi Centri rade u granicama i ispod kapaciteta, vodili smo računa da ne dođe do prebukiranja, i svi centri su potpuno funkcionalni", istakao je Cucić.
On je kazao da se dešava da jedan broj domaćih i stranih nevladinih organizacija stvara nepotreban strah migrantima da ne treba da borave u prihvatnim centrima i dodao da je to "teška manipulacija".
"To je teška manipulacija koja ne vodi računa o boljitku i zdravlju tih ljudi, a ako ih stalno ubeđujete da je bolje da sede napolju, a ne u prostoru koji je adekvatan, onda je jasno da vaši interesi nisu da njima bude dobro", ocenio je Cucić.
Šefica Misije Međunarodne organizacije za migracije u Srbiji Lidija Marković kazala je da je za rešavanje problema migranata potreban globalni dijalog i bolja koordinacija i saradnja između država i sa državom porekla.
Markovićeva je ocenila da je Srbija od početka bila otvorena za dijalog sa svojim susedima, kao i institucije sistema koje su od početka opredeljene za humanitarni pristup.
Dodala je da izostaje usaglašen odgovor država na celoj zapadno-balkanskoj migrantskoj ruti, jer ono što neke države jednostrano odluče, reflektuje se na situaciju migranata u drugim zemljama.
U svetu 258 miliona migranata
Ove godine Međunarodni dan migranata posvećen je bezbednosti migranata, saoštile su Ujedinjene nacije koje procenjuju da u svetu ima oko 258 milona migranata.
Izazovi i teškoće migracija širom sveta zahtevaju veću saradnju i zajedničku akciju zemalja i regiona, ocenjuje se u saopštenju UN i dodaje da ta organizacija ima značajnu ulogu u uspostavljanju novih dijaloga i veza.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš poručio je da međunarodna zajednica priznaje doprinose i slavi životnu snagu migranata koji dokazano donose ekonomske, društvene i kulturne dobrobiti svim društvima.
U poruci povodom Međunarodnog dana migranata, Gutereš je naveo da "neprijateljski stav prema migrantima nažalost raste širom sveta" i da je solidarnost s njima potrebnija nego ikad.
"Migracije su uvek bile među nama. Ljudi su se od davnih vremena kretali u potrazi za novim šansama i boljim životima. Klimatske promene, demografska situacija, nestabilnost, sve veća nejednakost i težnje za boljim životom, znači da će (migracije) i dalje postojati", naveo je Gutereš.
Generalna skupština UN usvojila je 19. septembra 2016. godine Njujoršku deklaraciju o izbeglicama i migrantima koja reafirmiše značaj međunarodnog režima njihove zaštite i predstavlja obavezu članica UN da ojačaju i prošire mehanizme zaštite ljudi koji migriraju.
Kako se dodaje, Deklaracija utire put usvajanju dva nova globalna dogovora u 2018. godini, o izbeglicama i o bezbednim i redovnim migracijama.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
