Ambasador Bugarske Radko Vlajkov pozvao je 16. januara građane Srbije da podrže svoju vladu u sprovođenju reformi i na putu evropskih integracija kao što to radi i Evropska unija. Na predstavljanju prioriteta bugarskog predsedavanja EU ocenjeno je da je 2018. jedinstvena prilika da se Zapadni Balkan vrati u fokus evropske politike i da napreduju ka članstvu u Uniji.
"Srbi mogu biti jaki kada su zajedno i imaju isti cilj. Siguran sam kada političari i građani prihvate EU kao zajednički cilj da će i članstvo doći brže. Budite ujedinjeni i jaki", poručio je ambasador Bugarske.
Vlajkov je na predstavljanju prioriteta bugarskog predsedavanja Uniji izjavio da je bugarska vlada uložila mnogo napora da ubedi EU da mora da se i dalje bavi Zapadnim Balkanom i ocenio da je uspela u tome.
"Već smo uspeli u tom, za nas važnom cilju, da na dnevni red EU na vidno mesto stavimo pitanje Zapadnog Balkana", rekao je Vlajkov.
Ambasador Bugarske je rekao da je Srbija istorijski i iz perspektive današnjeg dana u Evropi, a kada će postati deo EU "zavisi od same Srbije", dodajući da će Bugarska tokom narednih šest meseci aktivno raditi na tome.
Evropska perspektiva i povezanost Zapadnog Balkana biće među prioritetima predsedavanja Bugarske.
"Za nas je veoma bitno da imamo izgledniju budućnost regiona, njegovu stabilnost, bezbednost i napredak i shvatamo važnost EU za zemlje Zapadnog Balkana", rekao je Vlajkov.
Podsetivši da je proteklih 10 godina EU imala privrednu, finansijsku i migrantsku krizu, Vlajkov je rekao da je sada perspektiva za razvoj evropske privrede dobra i da Unija može da se okrene u pravcu Balkana.
Jedan od najvažnijih događaja tokom bugarskog predsedavanja u vezi sa proširenjem EU biće samit EU-Zapadni Balkan u Sofiji 17. maja, rekao je Vlajkov i dodao da očekuje dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Budućnost Evrope i mladih, privredni rast i društvena kohezija i priprema za novu stvarnost digitalizacije takođe će biti prioriteti predsedavanja.
Jedan od prioriteta su bezbednost i stabilnost snažne i ujedinjene Evrope, rekao je Vlajkov i dodao da treba da se reše posledice migrantske krize i nađu rešenja prihvatljiva za sve zemlje.
Vlajkov je rekao da je Evropi i Evropljanima potrebno više bezbednosti, stabilnosti i solidarnosti.
"Kroz konsenzus, konkurentnost i koheziju treba da postignemo snažnu, digitalizovanu, ujedinjenu Evropu", izjavio je Vlajkov.
Izvanrednih šest meseci
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da je 2018. godina jedinstvena prilika za Zapadni Balkan da učini "nepovratne korake" u pravcu evropskih integracija.
"Srećan sam što je jedan od prioriteta bugarskog predsedavanja da ponovo vrati proširenje na dnevni red evropskih poslova", rekao je Fabrici i dodao da predsedavanje Bugarske ima nameru da iskoristi svoj položaj na Balkanu i "bude pravi most".
Nakon što je na samitu EU-Zapadni Balkan 2003. potvrđena evropska perspektiva tog regiona, Fabrici je rekao da na samitu ove godine očekuje da vidi napredak u tom domenu.
"Mi u EU ostajemo uz Srbiju i želimo da se ubrza na evropskom putu", kazao je Fabrici i dodao da očekuje "izvanrednih šest meseci, posebno za Zapadni Balkan".
Ministarka Srbije za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je ova godina "dobar okvir za novi ram pregovora sa EU", istakaviši da su evropske integracije najbolji ekonomski, politički i bezbednosni okvir stabilizacije Srbije.
Joksimović je rekla da će tokom bugarskog predsedavanja biti napravljen izveštaj o napretku u zemljama kandidatima, da će biti održan samit EU-Zapadni Balkan i da će biti nastavljen Berlinski proces novom konferencijom u Londonu.
"Biće niz važnih događaja koji vraćaju u fokus pitanje politike proširenja Zapadnog Balkana", kazala je Joksimović.
Podsetivši da će u februaru biti doneta strategija EU o priširenju, Joksimović je rekla da se nada da će u tom dokumentu biti sačuvan "pozitivan ton i duh poruke" predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera, da će naglasiti ulogu Srbije i Crne Gore kao predvodnika procesa evrointegracija, ali dati šansu i drugim kandidatima iz regiona i da će zadržati neko vremensko određenje.
Joksimović je rekla da Srbija ima spremne tri pregovaračke pozicije, za poglavlja 33 o finansijskim i budžetskim odredbama, 13 o ribarstvu i 9 o finansijskim uslugama, kao i da radi na pregovaračkoj poziciji za poglavlje 18 o statistici i na poglavlju 4 o slobodnom kretanju kapitala.