Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Strategija EU nije blanko ček
|
|
|
|
Objavljeno : 08.02.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski komesar za proširenje Johanes Han izjavio je 8. februara u Beogradu da nova Strategija proširenja EU za Zapadni Balkan nije "blanko ček" i da je za članstvo u Uniji potrebno ispuniti sve uslove, posebno one koji se odnose na vladavinu prava i normalizaciju odnosa s Prištinom. Han je rekao da Strategija daje evropsku perspektivu svim zemljama regiona, uključujući Kosovo, ali da će se proces pridruživanja odvijati prema zaslugama.
Na konferenciji "Strategija za Zapadni Balkan - Otvaranje puta ka pristupanju EU" Han je rekao da je 2025. godina indikativan datum a ne uklesan u kamenu i da će zemlja ako ispuni uslove "potencijalno biti spremna za članstvo do tog datuma".
"To ne znači da Srbija može da sačeka da dođe taj trenutak, to nije blanko ček, potrebne su brojne reforme", kazao je Han, dodajući da "verodostojna perspektiva podrazumeva verodostojne kredibilne reforme".
U strategiji se, dodao je, jasno kaže šta se mora učiniti da bi se ispunili uslovi.
"Strategija nije nikakav poziv niti mogućnost da dobijete neki popust, već nam daje smernice ka EU integracijama", rekao je evropski komesar.
Han je izjavio da će proces pridruživanja zavisiti od "snage Srbije da realizuje reforme, pre svega u vladavini prava".
"Nije reč samo o pukom usvajanju zakona, već vladavina prava predstavlja transformativne procese, jačanje nezavisnog i nepristrasnog pravosuđa, jaču borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, stvaranje okruženja koje će garantovati slobodu govora i izražavanja. Sve će to imati opipljiv uticaj na živote građana", rekao je Han.
Evropski komesar je rekao i da EU neće prihvatiti da uveze nerešena bilateralna pitanja i da zato Srbija mora da reši bilateralne sporove i pitanja u vezi s granicama.
"Jasno se kaže u Strategiji da Srbija mora nepovratno da reši i zaključi pravno obavezujući sporazum (sa Kosovom) pre nego što stupi u EU", rekao je Han.
Han je rekao da "u narednih nekoliko meseci treba da se omogući dijalog da bi dva partnera došla do rešenja". "Ima mnogo mogućnosti za pravno obavezujući sporazum ali je preuranjeno da bismo govorili o konkretnom rešenju", kazao je Han.
Prema njegovim rečima, strategija EU i Kosovu daje perspektivu i treba je videti kao motivaciju da Kosovo radi na rešenju sa Srbijom koje će dovesti do normalizacije odnosa.
"Do sada se na Kosovu govorilo da dijalog služi samo interesima Srbije, ali sada strategija vrlo jasno kazuje da je i u interesu Kosova da dođe do pozitivnog rešenja jer će to utrti put evropskoj integraciji Kosova", rekao je evropski komesar.
Dodao je da svi uslovi moraju da se ispune i da rešavanje bilateralnih pitanja ili normalizacija odnosa s Kosovom ne može da kompenzuje neispunjavanje drugih kriterijuma.
Povodom izostavljanja drugih datuma osim 2025. iz strategije, Han je rekao da se ne treba vezivati za datume, jer ako se takvi datumi ne ispune "to možete stvoriti frustraciju i razočarenje".
"EU treba da pruži pomoć državama Zapadnog Balkana da idu napred, tako da ne bi trebalo da govorimo o konkretnim datumima. Važno je da se rezultati proizvode i završavaju zadaci", kazao je Han.
EU će se više angažovati u regionu, rekao je Han i dodao da je EU projekat mira, stabilnosti i prosperiteta i da može da bude potpuna kada region Zapadnog Balkana postane njen deo.
"Ubeđen sam da unifikacija Evope koja je počela još 1989. može biti potpuna s pristupanjem Zapadnog Balkana u EU. To je zajednički put ali od vas zavisi da lil ćete napraviti rezultate", rekao je Han.
Na pitanje novinara o slobodi medija u Srbiji, Han je rekao EU "radi na tome" i da veruje u vladavinu prava koja uključuje slobodu izražavanja i medija.
"Ima određenih manjkavosti ili propusta, kao i u drugim državama, koje treba rešavati. Nije sve povezano s političkom situacijom nego i sa ekonomskom", rekao je Han.
On je dodao da je dobra ekonomija potrebna za postojanje konkurencije i omogućavanje novinarima da rade za nezavisne medije.
Evrointegracije su regata a ne konvoj
Han je posle razgovora sa visokim zvaničnicima Srbije, 7. februara, poručio da svi delovi Zapadnog Balkana imaju perspektivu koja je izražena u strategiji Evropske komisije za Zapadni Balkan i da Srbija kao jedan od lidera u evrointegracijama može da pomogne u napretku celog regiona na putu ka EU.
Među glavnim porukama EU koje je Han doneo u Beograd posle objavljivanja Strategije bile su nastavak sprovođenja reformi u oblasti vladavine prava, rešavanje bilateralnih sporova sa susedima i dobrosusedska saradnja.
"Dugotrajna stabilnost zahteva pomirenje i dobrosusedske odnose", rekao je Han i dodao da EU ne može i neće da uvozi bilateralne sporove, ali da će pomoći u njihovom rešavanju.
Evropski komesar istakao je i da je 2025. indikativan datum, ali ambiciozan i ostvarljiv rok za ulazak Srbije u EU, dodajući da dalji napredak zavisi od brzine ispunjavanja uslova za članstvo uz večitu napomenu da je "uvek reč o kvalitetu, a ne o brzini".
Han je rekao i da su evrointegracije "regata a ne konvoj", što znači da će zemlje regiona ulaziti u EU prema zaslugama u sprovedenim reformama, dodajući da ulazak u EU treba da bude nacionalni cilj koji će ujediniti sve delove društva.
Kako je naveo, Srbija kao jedan od lidera u evrointegracijama Zapadnog Balkana može da pomogne u napretku celog regiona na putu ka Evropskoj uniji.
Govoreći o često zategnutim odnosima Srbije i Hrvatske, koja je članica EU, Hahn je ocenio da predlog predsednika Srbije o šestomesečnom moratorijumu na teme iz prošlosti "kao doprinos".
"Naročito u ovom regionu nisu potrebni samo političari već državnici, potrebno je gledati u daleskosežnu perspektivu, ponekad prećutati neko pitanje da biste napredovali i upravo to cenim kao doprinos", rekao je Han na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vučićem.
EU donirala 44 miliona evra
Direktorka za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i pregovore o proširenju Henoveva Ruis Kalavera i ministri rada i evropskih integracija Srbije, Zoran Djorđević i Jadranka Joksimović, potpisali dva sporazuma kojima je EU podržala Srbiju u boljem upravljanju granicama i migracijama.
Finansijski sporazum o sektorsko-budžetskoj podršci za integrisano upravljanje granicom vredan je 28 miliona evra, a EU na taj način želi da podrži slobodno kretanje ljudi i roba i jaču kontrolu nad ilegalnim aktivnostima.
Ugovorom o donaciji između EU i Srbije za pomoć u rešavanju migrantske krize predvidjeno je od 16 miliona evra, a njegov cilj je da se odgovori na potrebe migranata, izbeglica i tražilaca azila u Srbiji, kroz pružanje podrške nacionalnim organima u naporima da povećaju smeštajne kapacitete i pruže usluge korisnicima.
Zaključno sa tim grantom, EU je od 2015. izdvojila gotovo 100 miliona evra za Srbiju kako bi joj pomogla da se izbori sa migrantskom krizom.
Izvor: Beta, EURACTIV.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
